Убиство певачице Јелене Марјановић и проналазак оружја у Јајинцима, недалеко од куће премијерових родитеља, изазвали су велико узнемирење јавности минуле године.

Осим спекулација, конкретних информација о убици једне од звезда „Гранда” и евентуалном нападачу на председника владе или његову породицу још нема.

Петоструки масакр у Житишту, силовање и убиство трогодишње Анђелине у Вратарници у јулу и недавни случај дванаестогодишњака који је запалио бескућника, шокирали су грађане, али су и разоткрили мањкавости система и друштва у којем живимо.

Ово су догађаји који су, према саговорницима „Политике” у највећој мери обележили „црне хронике” у протеклој години.

Пример како не би требало да се понашају полиција, тужилаштво, а ни политичари је, за адвоката Боривоја Боровића, случај убиства Јелене Марјановић.

Радио је како каже, на великом броју драматичнијих предмета, од случајева тероризма преко убистава познатих личности.

Али никада, како тврди, није имао случај који су сви коментарисали, желећи да приграбе себи успех за решену енигму.

Политичари су се, каже Боровић, утркивали да коментаришу убиство певачице уз разне најаве, које су, мишљења је адвокат, очигледно ишле на руку убици.

„Сведоци смо да сада сви о томе ћуте. И то ћутање после еуфорије, говори да нико стварно посебно не цени интерес предмета нити жртве”, закључује Боровић.

Да су новинари „заслужни” што су сви остали догађаји остали у сенци убиства једне од звезда „Гранда”, сматра криминолог Златко Николић. 

„И када бих хтео да нагласим нешто друго, то би било минорно у односу на општу слику коју су „црне хронике” свих медија направиле о том догађају”, наводи Николић.

Ретко се на овакав начин, тврди криминолог, мислећи на починиоца овог злочина, испољава деструктивни нарцизам.

„Има доста убистава из страсти, али у малом проценту убице припреме освету и излазну стратегију, као што је то у овом случају”, оцењује криминолог Златко Николић.

И Наташа Дракулић, уредница на РТС-у издвојила је као најупечатљивији догађај убиство Јелене Марјановић, за које каже да је двострука трагедија.

„Као да није довољно што је убијена млада жена, што је једно дете остало без мајке и што је убица још на слободи, па имамо још и свакодневни медијски терор над жртвом. Да ли је могуће да неко зарад неколико продатих стотина примерака новина више, не преза ни од чега?”, пита Дракулићева.

Само је на полицији, сматра она, да расветли овај злочин.

„Надам се да убиство неће остати нерешено, да ће убица бити ухапшен, а жртва пронаћи свој мир”, каже Наташа Дракулић, коауторка популарне криминалистичке серије „Убице мога оца” на РТС-у.

Због првобитно бомбастичне најаве да ће случај брзо бити решен, а затим напрасног утихнућа надлежних без конкретних резултата у истрази – претходну годину обележио је догађај проналаска арсенала оружја у Јајинцима, сматра Миле Новаковић, некадашњи начелник Управе криминалистичке полиције МУП-а.

Он каже да је важно да се истрага овог случаја „истера до краја” и јавности предоче њени резултати.

„Било је напето. Догађај је представљен тако да је био угрожен премијеров живот. Чудно ми је да је све затим ућутало”, наводи Новаковић, не желећи да изводи било какав закључак због чега је то тако.

Иако је већ годинама међу првима на лицу места извештавајући о злочинима, Јелена Зорић, новинарка ТВ Н1, каже да ништа није могло да је припреми за злочин у Житишту.

„Пет особа је убијено, двадесет две су рањене, када је на њих због љубоморе према бившој жени, пуцао Синиша Златић. Полиција је, брзим хапшењем, спречила да буде још жртава. Али друштво је годинама уназад пропустило да спречи да се злочин догоди. Никада нико није полицији пријавио насиље у породици нити да Златић на тавану породичне куће држи аутоматско оружје донето са ратишта још деведесетих”, наводи Зорићева.

Случајеви у којима су деца, било жртве или насилници, подједнако, указује Зорићева, потресају и новинаре и јавност. Никада, како каже, неће заборавити лик трогодишње девојчице из села Вратарница, коју је комшија отео са рођенданске прославе, силовао и убио. У сећању ће јој остати и тужна судбина Драгутина Тодорчевића Гуте, бескућника из Новог Сада, којег је запалио 12-годишњи дечак.

„Често се у оваквим случајевима докажу пропусти надлежних служби. Међутим, жртве остају заувек жртве. То су жртве свих нас – када се не забринемо што дечак лута улицама у глуво доба ноћи или не покушамо да попричамо са комшијом који делује одсутно, а он на крају успе да се испред 50 људи искраде са девојчицом, силује је и убије”, закључује новинарка Јелена Зорић.