недеља, 22.01.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:12

Полицајац у породици – понос, изазови и одрицања

Љубинко Анђелковић себе сматра привилегованим што ради полицијски посао. – Биљана Папић прва је жена официр у Одељењу полиције у Сремској Митровици
Аутор: Александар Бојовићпонедељак, 02.01.2017. у 10:30
Биљана Папић и Љубинко Анђелковић (Фото Лична архива)

Биљана Папић и Љубинко Анђелковић се не познају, али имају много тога заједничког: раде у истој служби, супружници су им колеге, родитељи су по двоје деце, награђивани су за свој рад, поштени су и часни полицајци...

Виши полицајац из Чачка, Љубинко Анђелковић, каже да су га одмалена родитељи саветовали да треба да помаже људима.

„С обзиром на то да смо раније често путовали, једном приликом сам као дечак чекао воз на станици. Видео сам човека како краде новчаник жени која је стајала поред мене. Лопов је потрчао, али се ниоткуда појавио полицајац који га је савладао. Од тог момента мене више нико није могао да убеди да не треба да будем полицајац”, прича Анђелковић.

Завршио је Средњу школу унутрашњих послова у Сремској Каменици и запослио се у МУП-у 1994. као деветнаестогодишњак.

„Када сам постао полицајац себе сам сматрао привилегованим јер радим тај посао. То сматрам и данас. Не тражим ништа више од једног обичног радника”, додаје Анђелковић.

Када би имао доказе да се неко бави корупцијом у његовој служби, каже Анђелковић, не би правио питање да ли је он обичан полицајац, шеф или начелник већ би поступио по закону.

Ожењен је Љиљаном, дактилографкињом у Одељењу криминалистичке полиције ПУ Чачак.

„Она ме разуме и имам њену потпуну подршку у ономе што радим. То ми много значи”, искрен је Љубинко Анђелковић који има две ћерке од 14 и 17 година.

„Моје ћерке су потпуно свесне чињенице да их полицијски хлеб храни. Имају строго поштовање према сваком полицајцу. Када не радим помажем деци у учењу, дружимо се, посветим се супрузи…”, додаје.

Иако тако делује, у животној причи овог полицајца није све идилично. Био је учесник рата на Косову и Метохији где је 1999. рањен.

„Тог дана смо кренули на задатак и налетели на заседу. Из ракетног бацача (зоље) погођено је возило у којем сам био са четворицом колега. Након тога је уследила размена ватре и сви смо били рањени. Мене је погодио гелер у главу, али на срећу, све се добро завршило”, прича овај полицајац.

Одлуком Министарства унутрашњих послова Љубинко Анђелковић је због свог херојства одликован дукатом и добио је награду за изузетне резултате постигнуте у извршењу безбедносних задатака.

Љубинкова колегиница, Биљана Папић, официр је Одељења полиције у Сремској Митровици. Она каже да је у опредељењу животног позива увек водила жеља да помаже другима.

„У Полицијској управи у којој сам запослена стереотипи су превазиђени и никада нисам имала проблем зато што сам жена а обављам полицијски посао. Изузетно се поносим својим колективом”, каже Биљана Папић.

Она се 2000. запослила као полицијски службеник граничне полиције. Прва је жена официр у Одељењу полиције у Сремској Митровици.

Биљана Папић је за постигнуте радне резултате више пута награђивана. Од свих остварених задатака посебно је поносна на реализацију пројекта „Безбедно детињство – развој безбедносне културе младих”.

„Годишње, око 2.500 ученика петог разреда свих основних школа учимо о основним пословима полиције, безбедном учешћу у саобраћају, сузбијању болести зависности (наркоманије и алкохолизма) и облицима насиља (вршњачког, електронског, породичног). Искуства су веома позитивна, јер деца препознају шта је добро, усвајају знања и на крају пројекта нас увек обрадују својим ликовним и литерарним радовима на опредељене теме”, додаје Биљана Папић.

У њеној досадашњој каријери било је пуно изазова, обавеза и напорног рада. Каже да ниједан дан у њеном послу није исти као претходни.

„Наравно да буде и проблема, али се трудим да их решавам у договору са другима. Када се тако схвата и обавља полицијски посао, онда у њему нема места никаквим радњама и појавама које могу да окаљају све часне полицајце”, наводи Биљана Папић која је и мајка двоје деце.

„Обавеза и дужности има много, али се све стигне захваљујући доброј вољи, међусобној толеранцији, разумевању и слози. Пословне обавезе и породични живот усклађујем захваљујући разумевању и помоћи мог супруга, који је такође полицијски службеник и наравно, моје мајке, која ускочи кад год је потребно”, каже она. 


Коментари1
4a0b2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aleksandar Markovic
Dok MUP i Stefanovic stite kriminalce, SRAMOTA JE BITI POLICAJAC! Apelujem na sve policajce da povrate izgubljeni ugled i ponovo postanu cuvari reda i mira, ponos drustva, kao sto su nekada bili, a ne drustvena sramota koja brani kriminalce i odbija da pomogne gradjanima po usmenom nalogu nekog tamo zloupotrebljavaca sluzbenog polozaja!!!!!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља