уторак, 22.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:01

Књижевна ординација Артура Мунка

Широко познат као лекар са „Карпатије” која је спасавала бродоломнике са „Титаника”, Мунк је значајан књижевни стваралац чији се романи поново штампају
Аутор: Александра Исаковнедеља, 01.01.2017. у 15:05
Артур Мунк (Фото А. Исаков, Градски музеј Суботица)

Суботица – Ноћ је била мирна, телеграфисти су се једно време забављали играјући шах са особљем две хиљаде наутичких миља удаљеним аустријским бродом „Лаура”.

Отишао је у своју кабину да чита, прошао је већ први сат 15. априла те 1912. године када је заспао.

Час касније пробудила га је лупа на вратима кабине и узбуђени глас стјуарда који је викао „Узбуна”.

Артур Мунк се за трен обукао и са свом посадом нашао на палуби брода „Карпатија”. Наредни дан и по са својим сапутницима из мора вадио је 500 преживелих бродоломника са „Титаника”.

Брод „Карпатија”, на којем је Суботичанин Артур Мунк био бродски лекар, први је чуо позиве у помоћ и притекао у помоћ.

О овоме Артур Мунк пише у свом последњем роману „А до тада... хвала”, и то је верзија која је позната сваком Суботичанину који иоле познаје историју града.

Ипак, у документима о животу Артура Мунка, лекара и писца, нема ниједног податка који потврђује да је у ноћи када је потонуо „Титаник” он био на броду „Карпатија” који му је притекао у помоћ.

Пронађени су документи који потврђују да се он, након што је „Карпатија” вратила бродоломнике у Њујорк, налази на броду када се поново Тихим океаном запутио ка Ријеци, његово име постоји у списку путника, као и печати у пасошу.

Истраживачима остаје да потврде да је и кобне ноћи био на броду, али независно од тога, његов литерарни опис тог догађаја остаје да траје.

Управо књижевнику Артуру Мунку посвећена је изложба у Градском музеју у Суботици која је остварена у сарадњи са Музејом општине Бачка Топола. Харгита Гажо је аутор поставке којом се обележава 130 година од рођења Мунка. Ово је година и у којој је издавачка кућа „Форум” објавила четврто издање његово романа „А до тада... хвала” на мађарском језику.

– Желела сам да направим изложбу о писцу, тако што ћу посебно истаћи оне моменте у његовом животу који су посебно утицали и на његову књижевност. Због тога се на изложби смењују панои, од којих сваки представља ново поглавље његовог живота – каже Харгита Гажо за „Политику”. У поставци изложбе велику помоћ имала је од стручног консултанта др Олге Ковачев Нинков и архитекте Атиле Пештија који су прикупљеној грађи дали динамику кроз коју може да се прати живот личности коју су историјске прилике бацале у нове ситуације, док она настоји да својом прозом обликује и објасни време с краја 19. и почетка 20. века.

Градски музеј у Суботици одраније је поседовао сто који је био у лекарској ординацији Мунка, а на позив Харгите Гажо у музеј је пристигла и вредна грађа.

„Његове унуке Стела Мунк, која живи у Словенији, и Александра Хесе из Новог Сада позајмиле су за ову изложбу неке изузетне предмете, попут његове лекарске торбе, печата, разних докумената.

Историчарка Агнеш Озер, ћерка историчара књижевности др Имре Борија, поклонила је мноштво Мункових књижевних рукописа, а код породице Губаш било је такође доста материјала, између осталог и његов изванредно сачуван дневник из Првог светског рата,” објашњава ауторка изложбе. 

Изложба почиње великом фотографијом кашике, о којој је писао у својим романима и пратила га током читавог живота.

Гажо каже да је Артур Мунк још у детињем узрасту остао сироче, отхранили су га рођаци, прошао је кроз голготу два светска рата и може се претпоставити да никада није живео у обиљу, те да је због тога та кашика, сачувана у заоставштини, за њега имала посебно значење.

Након студија медицине у Будимпешти, пошто је одлично говорио и енглески, постаје бродски лекар „Канард лајн” компаније. Мобилисан у Првом светском рату, 1917. године дели судбину ратних заробљеника на руском фронту, али као лекар добија одређене привилегије.

У Русији се и жени Елзом Шлискевиц и у Суботицу се враћа 1921. године са супругом и сином Ђерђом. Одмах отвара лекарску ординацију на Карађорђевом путу и постаје познат као „лекар за сиромашне”, јер лечи и када пацијенти немају да му плате. Умро је у Суботици 1955. године.

Кроз читав живот Артур Мунк се није растајао од своје бележнице, пише, али за његовог живота мало тога је објављено. Гимназију је похађао са чувеном генерацијом писаца у којој су Деже Костолањи и Јожеф Бренер, познатији као Геза Чат. Прве текстове и песме објављује у гимназији, а са Чатом и Емилом Хавашом аутор је младалачке фантазмагорије „Летећи Вучидол”.

Написао је још „Велики кадар”, записе из револуционарне Русије, роман који је посветио Лазару Бенишу, некадашњем домару гимназије, потом „Хинтерланд” или рат у унутрашњости земље, „А до тада... хвала” у којем описује свој живот, „Бачка свадба” инспирисана љубавном причом двоје Суботичана и „Дневник”.

Осим „Летећег Вучидола” који је превео музичар и песник Роберт Тили, ниједан његов роман није преведен на српски језик, а унука Стела почела је да преводи „А до тада... хвала” на словеначки језик.

„Артур Мунк никада није престајао да пише, објављивао је доста чланака и био је познато име у књижевним круговима. Био је и члан ПЕН клуба, и на то је био веома поносан”, каже Харгита Гажо.


Коментари1
c0981
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Lili
Šteta što nije preveden na srpski....a i sramota.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља