субота, 23.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:52
ЕКСКЛУЗИВНО: Изабел Ађани, француска глумица

У Француској је продуцент бог, редитељ ништа, а глумица припада редитељу

Џорџ Клуни је рекао да нема шансе да победи Трамп. Нећу рећи да Марин ле Пен нема шансе да победи у Француској. Иако ја још увек верујем у Французе и њихову свест, све је могуће
Аутор: Дубравка Лакићсубота, 31.12.2016. у 22:05
Изабел Ађани (Фото Дубравка Лакић)

Парижанки Изабели Јасмин Ађани (1955), ћерки Алжирца и Немице, једној од најегзотичнијих и најмистериознијих француских дива и још увек једној од најлепших жена светског филма, недавно је на 16. Маракеш фестивалу уручена „Златна звезда“ за каријеру.

Ону, која обухвата и улоге у филмовима „Животна прича Адел Х.“ (имала је само 19 година и постала најмлађи кандидат за Оскара), „Поседнутост“, „Станар“, „Камиј Клодел“, „Дијаболик“, „Носферату“, „Краљица Марго“, „Метро“, у овом последњем који је снимила – „Карол Матје“, али и двоструку канску глумачку „палму“ и рекордних пет француских награда „Цезар“.

На велелепној сцени најављена је као краљица Маракеша, а понашала се скромно, деловала готово стидљиво, као да не воли превише помпу.

На ексклузивни разговор за „Политику“ у библиотеци хотела „Мамунија“, јер и тако нешто у том луксузу постоји, појавила се у пратњи своја три агента.

Унапред сам од њих електронском поштом добила упозорење да нема питања на тему њеног приватног живота (ваљда су мислили на њене бракове са Бруном Најтаном и Данијелом Деј Луисом, везу са Вореном Битијем и слично), али нисам очекивала да ће ми током разговора бити и пратња.

После другог питања Изабел се окренула ка њима и рекла: „Осећала бих се пријатније ако бисте сада изашли“.

И ћутке су изашли.

Остале смо у тој библиотеци саме.

 

На сцени сте изјавили да ликови које играте увек остају са вама?

Увек. Ја сам део њих и они су део мене.

 

Онда ви никада не спавате сами?

Ха, не остају у том смислу. Моји ликови су ми дали нешто што је учинило да еволуирам у малом делу моје душе. Осећам емоцију за њих. Бити глумица цео живот, односно од када сам била веома млада, није губљење времена.

Ликови остају са мном и ми смо једно. Срели смо се, постали једна особа, а затим смо морали да се раздвојимо. Дакле, не носим стално у поседу мога бића много ентитета. То је више као када се заљубиш у књигу, када лик из ње постане за тебе нека врста водича. То вас мења, а можда чак утиче на вашу судбину.

 

Зашто сте постали баш глумица?

Пре свега зато да бих остварила, оживела неке од драма из литературе. То је и разлог зашто веома волим историјске комаде и што радо бирам улоге у период драмама. Ако бих веровала у прошли живот, могла бих да кажем да је моја душа из неког другог времена. Волим да скочим у свет емоција, у прошлост и мислим да је све то створило оно ко сам ја. Као мала девојчица.

 

Како сте се осећали у лику Карол Матје, она није жена из прошлости?

Оно што за њу осећам је емпатија, јер је Карол ослабљена жена. Жртвовала је снагу зарад других. То је оно што ме чини блиском њој.

 

Она је у остварењу циља отишла предалеко да би се вратила, а ви?

Она је постала заслепљена својим задатком спасиоца и у свему томе је отишла предалеко. Њен лик, за који имам саосећање, један је од оних који имају везе са мном, јер сам и ја у стању да бринем о другима.

И као глумица, на мени је да бринем о другим људима. Оно што ми глумци радимо јесте организација кроз осећања и емотивни пренос другим људима. То је оно што за мене значи велики глумац. Велики глумац није само забављач људи на неколико сати. То није довољно.

 

Да ли бринете о ликовима које играте?

Да, бринем, што не значи да не могу да играм и веома грозну особу. То може бити чак забавно, али више у смислу катарзе. Може бити забавно да као глумица будете израз гадне ствари и да покушате да дате смисао свему томе.

Има различитих начина на који бринете о својим ликовима у зависности од ваших потреба. Свиђа ми се идеја неговања знакова. Волим појам размене. Емоција. Искуства.

 

Улога коју играте у филму „Карол Матје“ везана је за недавне истините догађаје самоубистава у Француској. Да ли вас такве ствари брину?

То је нешто што је забринуло и редитеља Луја-Жилијена Петија и писца истоимене књиге Марин Ледун и мене. Сматрали смо да је то нека врста ванредног стања и да је хитно за разговор о томе.

Желели смо да се наш филм на ову тему догоди што пре како би се људима отворио простор да говоре о томе. Овај филм јесте фикција, али смо ми фикцију користили да бисмо што ближе пришли стварности и онима који стварност могу да промене.

 

У том смислу овај филм је друштвено ангажован?

Јесте, редитељ Пети се увек бави друштвеним темама и велики је поштовалац Кена Лоуча. Заиста жели да се бави актуелним проблемима у Француској и то на начин који није тако чест у мојој земљи.

 

А самоубиства запослених због проблема и неправди на послу су честа?

Јесу, али када је то почело да се догађа људи су сматрали да је реч о особама које су имале проблема изван посла. Нису били одмах свесни да до тога може доћи због начина на који су запослени третирани на послу.

И то не само у телефонским компанијама, у Франс телекому, већ и у области медицине. Пре неку годину због лошег третмана на послу убио се и један кардиолог. Због ових случајева су се чак основали и нови синдикати. Постоји начин за решавање узрока самоубиства.

 

Тако што би се променио систем?

Нешто се свакако мора мењати. Треба створити хуманије окружење за запослене, а не само јурити профит. То је задатак политичара.

 

Колико ви пратите дневнополитичке догађаје?

Онолико колико и свака просечна особа. Нисам превише тиме окупирана.

 

Да ли вас брине шта се све последично може догађати у Европи после избора Доналда Трампа за новог председника САД?

Наравно да ме све брине, свашта се може догодити и у Европи. Не живимо у једној димензији, живимо у веома чудном свету. Често не знамо шта да изаберемо за себе. Бирамо погрешне лидере. Избор Доналда Трампа изазвао је страх.

Нисам срећна због његовог избора, брине ме заштита демократије и подизање нових зидова на мексичкој граници. Недавно сам прочитала и да је Алжир забранио људима из субсахарских подручја да се насељавају по земљи јер наводно доносе са собом болештине. Некакво лудило је завладало светом. Доносе се луде одлуке.

 

Шта ако Марин ле Пен добије изборе у Француској?

Нећу бити као мој колега Џорџ Клуни који је пре избора изјављивао да нема шансе да победи Доналд Трамп и да нико не треба ни да помисли да би Трамп икада могао да буде председник САД.

Нећу говорити као он и рећи да Марин ле Пен нема шансе да победи у Француској. Иако ја још увек верујем у Французе и њихову свест, све је могуће.

 

Можда је дошло време за десницу, својим чињењем либерали – да не кажем „левица“ јер Хилари Клинтон па ни Франсоа Оланд то свакако нису  – разочарали су људе?

Да, веома су разочарали. Зато десница јача. Али, тако се то догађа, то је део циклуса. Лево, десно, лево, десно.

Мислим да ће се ипак једном неко појавити. Неко у најмању руку харизматичан, неко ко ће знати како ствари да постави на своје место и ко ће знати да себе стави на место. Но, то се неће скоро догодити.

 

Имали сте неколико прекида током каријере, зашто?

И то је само живот. Не желим да знам колико имам година. Не волим да говорим о својим годинама. То сам само ја, сањар што је имао срећу да ту и тамо изабере праве пројекте из разлога који су рационални само мени.

Имам и друге области интересовања, друге страсти као што су моја деца. У животу дајеш много и много се питаш, а имаш и прилику да кажеш не или ја ћу бити уз тебе. Свако има право да одлучи како ће водити свој живот, јер је он довољно компликован.

 

Положај жене у француској филмској индустрији и није тако сјајан?

Француска је земља у којој је продуцент бог, редитељ ништа, а глумица припада редитељу. Сада се то полако мења и ви не морате да чекате да вас бог изабере. Сама радим на изради и реализацији неколико пројеката, као продуцент и као глумица.

То није лако, али што више радим мање сам уморна.

 

Како бирате пројекте?

За мене, све је у смислу. Дивим се Данијелу Деј Луису, јер он може да уради филм сваке четири године и тада он постаје центар његовог живота пун разлога за њега као глумца. Волим глумце који имају осећај да морају да постоје, осећај да су пронашли начин да се њихова убеђења остваре.

Не кажем да је то увек тако са глумцима. Код мене је чешћи случај да кажем: „Морам да идем на посао“.

 

Морали сте да идете на „посао“ и код Трифоа и Анджеја Зулавског и Романа Поланског и Вернера Херцога?

Другачије је то било. Рецимо, „Посесивност“ Зулавског је врста филма који можете да урадите када сте млади, јер је он био редитељ који ме је утапао у свој свет таме и сопствених демона.

То је у реду када си млад, јер си убеђен да си спреман да идеш тамо, а данас, то би већ била друга ствар.

Филмови Зулавског су веома посебни, потпуно фокусирани на жене као да су оне љиљани. Био је прилично невероватан филм који смо радили, у модрицама, наопачке, узбудљиво и срећом без сломљених костију.

Питам се данас како сам и зашто то урадила, јер не мислим да би било која глумица икада урадила два филма са њим.


Коментари5
125e2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

gospodine mirko
bas lepo sto gospodina boga identifikujete sa dobrocudnim deda mrazom a njegovim direktnim potomcima,ljudima,pripisujete krajnje negativne karakteristike .ako je neko tvorac on mora da preuzme kompletnu odgovornost za svoje delo a ne samo da se kiti lovorikama.
Mustafa Aga
"У Француској је продуцент бог"...Da li je moguce da je ovo deo naslova...Porediti nekoga sa Uzvisenim Bogom, nasim Tvorcem...Jeste van pameti...Neko ce reci da je to samo figurativni izraz...Onda je to jos naivnije jes se radi o Bog-ohuljenju...
Драган Ја
Просто невероватно да још увек постоје људи који реагују на овакве натписе и текстове!
Препоручујем 38
simon
Aga,Aga...izabrao si pogrčnu vrstu čtampe. Trebaš da čitaš npr. Glas Koncila i sličnu žurnalistiku. I...izabrao si i pogrešno ime. Neozbiljno je da Mustafa Aga prediguje o Bogu.
Препоручујем 41
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља