недеља, 17.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:20
ИНТЕРВЈУ: ЖАРКО КОВАЧЕВИЋ, вођа САРС-а

Ми нисмо пука сензација, имамо штошта да кажемо

Убудуће ћемо објављивати синглове. Клинци не вреднују довољно неке песме, а нама се чини да је то погрешно. Ако издајемо синглове можемо да контролишемо шта ћемо да пуштамо
Аутор: Снежана Чикарићнедеља, 01.01.2017. у 22:00
Жарко Ковачевић (Фото А. Васиљевић)

Од једне неоптерећујуће приче у којој је неколико момака свирало за пријатеље и породицу наступајући пред педесетак људи по београдским клубовима, десет година касније чланови групе САРС учинили су нешто о чему ни у сну нису маштали – почели су да распродају концерте по најзначајнијим загребачким халама, да странце „терају” на плес, да освоје МТВ награду за најбољег извођача региона...

И да остану онакви какви су били на почетку. О тој причи која им сада личи помало на бајку, прича певач бенда Жарко Ковачевић и најављује концерт за Београђанима 1. јануара испред новог „Меркатора” уз жељу да нова 2017. година свима буде боља и успешнија.

 

Како је то било пре 10 година када сте почињали?

Бенд јесте настао пре 10 година, али сам ја ушао у њега 2008. До првог албума била је то тотално друга прича. Заправо, до 5. марта 2009. Прича без оптерећења, са концертима за друштво и фамилију. За педесетак људи.

Долазили су другари, углавном. Значи, почетак неоптерећујући. А онда се десио „Буђав лебац”. И, одједном смо, потпуно неприпремљени, улетели у фазу шока! Нико од нас није био свестан шта се заправо десило.

Ухватили смо се укоштац са стварношћу која нас је напросто запљуснула. Десио нам се низ невероватних ствари. На пробу нам је дошао тадашњи директор ПГП РТС да нам понуди да снимимо албум. Као у филму.

Буквално. Издали смо тај албум првенац и кренула је промоција не само песме „Буђав лебац” већ и осталих са албума.

 

Хтели сте да се представите музичкој јавности.

Да, то нам је био основни циљ. Да представимо САРС и да јавност уверимо како нисмо пука сензација већ да имамо још штошта да кажемо. Онда нам се десила блага промена у саставу бенда. Део екипе је изашао јер нису били спремни, а нису ни желели, да учествују у већој причи од дотадашње.

Нису имали амбиција за нешто другачије од тога. Део екипе који је остао загризао је и кренули су концерти одмах широм региона јер се баш у то време некако отворио визни режим.

 

Како то? Одмах у регион?

Не знам. Али, десило се. Уследили су Скопље, Загреб, Мостар, Сарајево... Из свих већих градова у региону добијали смо понуде да наступамо.

И тако смо направили бум. Релативно непознати, у Скопљу смо наступили пред 300, 400 људи, у Загребу пред 900... Невероватно за један бенд који је тек кренуо да гради каријеру. Од Београда, где смо свирали само за породицу и другаре, за кратак период много тога се променило.

 

Како си ти то доживео?

Хм... Без претходног искуства морао сам да наступим пред великим бројем људи, а ја појма нисам имао шта треба да радим. Осим да певам. То сам једино знао. Лоше сам се сналазио и непријатно се осећао.

Сви су усмерени ка теби, а ти би требало да их анимираш.

 

Паралелно са опуштањем на сцени писали сте нове песме...

Из албума у албум смо се трудили да направимо што боље песме и да докажемо да „Буђав лебац” није наш врхунац. И то смо урадили већ на другом албуму са песмом „Перспектива”.

 

И каква вам је перспектива?

За сада, наша перспектива је сјајна! Али, тада то још нисмо знали. Од 2010. до данас иста је прича. Путовања, концерти... Када имамо слободног времена радимо на новим песмама. Нема много простора за одмор и слободно време.

На трећем албуму појавила се „Лутка” коју медији нису одмах препознали, али ни шири аудиторијум. Требало је да прође година и по да се она закотрља и да уђе међу људе.

И онда је аутоматски кренуло њено емитовање. Кренула је еуфорија. Брзо је прихваћена као песма за први плес. На 90 одсто венчања Срба са том песмом отвара се први плес. А то нам дефинитивно није била намера. Супер је, морам да признам. Само се плашим да не буде једна од песама које с временом досаде.

 

На концертима су младићи просили девојке уз ту песму...

Јесте. Имали смо милион позива и молби да најавимо како неко некога поздравља, што смо у почетку прихватали. Излазили смо у сусрет јер није било превише захтева. После смо то пресекли.

 

МТВ награда, трећа номинација и трећа срећа?

Неке неостварене жеље
Издали смо и први винил. Компилацију са десет песама за јубиларних десет година. Има још неких неостварених жеља. Рецимо, та америчка турнеја. Следећи циљ – неки велики концерт у Београду пошто смо у 2016. изоставили соло концерт – каже Жарко Ковачевић.

Регионална је награда и најпрестижнија музичка награда у региону. Супер је што је уследила за десетогодишњицу постојања. Иако, истине ради, и остали номиновани бендови имали су своје јубилеје, али... Ми смо победили. Ова награда нам је битна јер се до ње долази гласовима публике. И они су нам ту награду донели па нам је она утолико дража.

 

Да ли је истина да си на једном концерту плакао?

Плакао сам. Било је то на првом соло концерту у Дому спортова у Загребу 2014. Концерт је био распродат и колико год да смо пре тога наступали пред десетинама хиљада људи био је то наш први соло наступ пред масом.

Трема, емотивни набој, и... потекла је суза. Десило се то у тренутку када сам представљао чланове бенда и када сам позвао брата који је менаџер да изађе на бину. Та енергија коју је публика слала, те емоције, бука...

Код мене је нешто пукло и десило се то што се десило...

 

Шести студијски албум по реду назвали сте „Последњи”. Да ли је стварно последњи?

Да!

 

Зашто?

Само смо испратили причу која је очигледна, а то је да данашња публика не слуша више албуме већ само синглове. Преко интернета. Убудуће ћемо објављивати синглове. Клинци не вреднују довољно неке песме, а нама се чини да је то погрешно. Ако издајемо синглове можемо да контролишемо шта ћемо да пуштамо.

 

Да ли и даље живите од концерта до концерта, путујући од града до града, живећи на четири точка?

Све донедавно имали смо 80 до 100 концерата годишње. Ове године 60, 70 концерата, и то је оптимално.

Таман да бенд не губи енергију, да не изгубимо жељу за концертима. Пре две године имали смо 100 концерата и у неким моментима нисмо били у стању да осетимо оно што смо очекивали. Напросто, прегориш.

 

Како то да свирате 1. јануара за Београђане?

Немамо нигде свирку за дочек па ће нам то бити прилика да Нову годину прославимо са Београђанима. Буде тешко када је зима. Нарочито гитаристима, дувачима... У Скопљу смо својевремено свирали на минус 12 степени. Требало је да концерт траје сат и десет минута, али организатори су схватили да нема смисла па смо сви скратили свирку.

 

Шта планирате у 2017. години?

Да представимо „Последњи албум” како доликује. Концерти ће нам бити главна активност и наступаћемо у Шпанији, а могућа је и турнеја по Америци. У неких пет градова где је наша дијаспора велика. Изненадио сам се када сам био у Аустралији, где смо свирали са „Плавим оркестром”, колико људи прате наш рад. Знам, постоји интернет, али мислио сам да се народњаци више слушају.

 

Како странци реагују на ваше песме?

У Бриселу смо наступали на Фолк енд џез фестивалу и било је више хиљада људи. Странаца. Наших – од пет до десет. Разумеју странци емоцију коју песма шаље и осећају енергију у музици. На крају смо их натерали и да заплешу. 


Коментари1
53b3c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ilke
Tuga, ovo unjkavo zavijanje kao iz nekadašnje emisije Znanje - imanje je postalo merilo kvaliteta i urbanosti. Blago onom ko je pobegao na vreme.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља