среда, 23.08.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:20
64. „ПОЛИТИКИН” ИЗБОР НАЈУСПЕШНИЈИХ СПОРТИСТА И ЕКИПА

Олимпијски шампиони на почасним местима

Рвач грчко-римским стилом Давор Штефанек и мушка ватерполо репрезентација Србије освојили златне медаље у Рију и прва места на ранг-листи „Политике”
Аутор: Живко Баљкассубота, 31.12.2016. у 22:05
Први рвач грчко-римским стилом на почасном месту: Давор Штефанек (Фото Н. Неговановић)

Успон нашег спорта у минулом олимпијском циклусу наставио се и у 2016. години, иако у њој у многим спортовима није било европских и светских шампионата, али и на онима која су одржана репрезентативци Србије освајали су медаље, а заблистали су на Олимпијским играма у Рио де Жанеиру освојивши осам медаља, две златне, три сребрне и две бронзане.

Због тога за избор по десеторо најбољих у појединачној и екипној конкуренцији на традиционалној, 64. ранг-листи нашег листа била изузетно велика конкуренција незабележена још од осамдесетих година када су за њу конкурисали спортисти из целе СФРЈ.

Око првих места дилема није било – олимпијски шампиони из Рио де Жанеира Давор Штефанек и мушка ватерполо репрезентација су их заиста заслужили.

Штефанек је тријумфом у Рију вратио рвање међу трофејне олимпијске спортове после пуне 32 године и постао тек трећи рвач, а први који се бори грчко-римским столом, који је изборио почасно место на нашој ранг-листи.

У финалу у категорији до 66 кг победио је Јерменина Арутјујана с 3:1, донео нашем олимпијском тиму прву медаљу у Рију и наставио своју серију великих успеха, после светског злата 2014, сребра, 2015, и европског сребра ове године.

Ивана Шпановић, бронзана из Рија, али и сребрна са светског првенства у дворани, европска шампионка и победница Дијамантске лиге у скоку удаљ, која је сезону завршила с новим државним рекордом од 7,10 м, добила је предност пред 18-годишњом Тијаном Богдановић која је освојила „само” олимпијско сребро, после грубе грешке судија на њену штету, али и титулу сениорске првакиње Европе.

На четврто место пласирао се један од петоро представника екипних спортова међу десеторо најбољих појединаца. То је најбољи играч олимпијског ватерполо турнира Филип Филиповић, који је као члан чете Дејана Савића освојио три златне медаље.

Слично је образложење и за Андрију Прлаиновића, с тим што је он био најбољи играч на Европском првенству у „Комбанк арени”. Одбојкашица Бранкица Михајловић у Рију је поред сребра освојила и титулу најбољег примача, док су Милош Теодосић и Ана Дабовић били кључни играчи у успешним походима наших кошаркаша и кошаркашица до олимпијских медаља.

Сјајним играма и резултатима у првом делу сезоне, поготово победама на Аустралија опену и, најзад, на Ролан Гаросу Новак Ђоковић је на високом месту међу нашим најуспешнијим спортистима у 2016. а то важи и за Андреу Арсовић, европску шампионку и победницу Финала светског купа у гађању из ваздушне пушке.

У конкуренцији за место међу 10 најуспешнијих били су и куглаш Вилмош Заварко, кајакашица Кристина Бедеч, рвачи Виктор Немеш и Александар Максимовић, теквондоисткиња Милица Мандић, одбојкашица Милена Рашић, пливач Велимир Стјепановић, стрелци Дамир Микец и Зорана Аруновић, атлетичар Михаил Дудаш, све освајачи медаља на светским и европским шампионатима и светским куповима.

На ранг-листу најбољих екипа налази се шест државних репрезентација у екипним спортовима и четири екипе у индивидуалним спортовима – два кајакашка двоседа и два стрељачка „микса”.

Ватерполо репрезентација је 14. пут на почасном месту наше ранг-листе, а чак 10. пут у новом миленијуму, а у стопу их прате кошаркаши које су у финалу Олимпијских игара у Рију Американци спречили да освоје златну медаљу и 20. пут буту први на „Политикиној” ранг листи.

Наши ватерполисти су у 2016. освојили све што се може освојити – титулу првака Европе, прво место у Светској лиги и на крају једини трофеј који је недостајао овој генерацији – олимпијско злато.

Титулу олимпијског шампиона преузели су у финалу од победника из Лондона 2012. Хрватске (13:7) Гојко Пијетловић, Душан Мандић, Живко Гоцић, Сава Ранђеловић, Милош Ћук, Душко Пијетловић, Слободан Никић, Милан Алексић, Никола Јакшић, Филип Филиповић, Андрија Прлаиновић, Стефан Митровић и Бранислав Митровић.

Кошаркаши су под вођством Александра Ђорђевића, који је проглашен за најбољег тренера олимпијског турнира,  после 20 сушних година освојили олимпијску медаљу, као и у Атланти 1996. играли су у финалу против Американаца...

Сјајним играма у четвртфиналу против Хрватске, а поготово у полуфиналу када су декласирали фаворизоване Аустралијанце заслужују све честитке. На поразу против САД нико не може да им замери.

Одбојкашице су из трећег покушаја стигли до олимпијске медаље. Под вођством Зорана Терзића рушили су све прогнозе и ривалке и освојиле сребро У четвртфиналу су с 3:0 савладале Русију, у полуфиналу с 3:2 реванширале су се Американкама за пораз у групи, а у финалу нису успеле да и други пут победе Кину.

Кошаркашице Србије дебитовале су на олимпијском турниру и одмах стигле до медаље. Под вођством Марине Маљковић освојиле су бронзу у мечу с Францускињама, а до тог дуела дошле су обезбедивши полуфинале и борбу за медаљу савладавши Аустралијанке у четвртфиналу.

Марко Томићевић и Миленко Зорић наставили су трофејни олимпијски низ нашег кајакашког спорта прекинут још 1984. У Рију су освојили сребрну медаљу на 1.000 м и само који метар делио их је до злата. Небојша Грујић и Марко Новаковић победили су на Европском првенству на 200 м и необјашњиво затајили у Рију, а на Европском првенству у стрељаштву први шампиони у мешовитим паровима постали су Зорана Аруновић и Дамир Микец (ваздушни пиштољ) и Андреа Арсовић и Милутин Стефановић (ваздушна пушка). То су дисциплине које ће се пуцати и на Олимпијским играма у Токију 2020.

Листу закључују одбојкаши који су сјајним играма тријумфовали у светској лиги и кошаркашка репрезентација Србије у игри 3 на 3.

За „топ 10” екипа конкурисали су и џудисти Црвене звезде, мушка и женска стрељачка репрезентација ваздушним пиштољем и кајакашице Милица Старовић и Далма Ружичић Бенедек у двоседу на 1.000 м.

 

Најстарији избор у нашем спорту

„Политика” је први пут прогласила најуспешније спортисте 1953. године. Био је то први избор у тадашњој Југославији. Новинари спортске рубрике „Политике” 1964. почели су да бирају и најуспешнију спортску екипу, а само у годинама санкција једном нисмо прогласили најуспешнијег спортисту (1993) и два пута (1993, 1994) најуспешнију екипу, јер већина није имала могућност да се такмичи на међународној сцени...

Овај, 64. избор најуспешнијих обавили су новинари спортске рубрике „Политике” Душан Телесковић, Ратко Павловић, Живко Баљкас, Иван Цветковић, Александар Милетић, Мирко Стојаковић, Војислав Недељковић, Горан Ковачевић, Драган Тодоровић, Марјан Ковачевић, Катарина Ивановић и Дејана Поповић.

 

Најуспешнији у 2016.

 

ПОЈЕДИНЦИ

1. Давор ШТЕФАНЕК (рвање)

2. Ивана ШПАНОВИЋ (атлетика)

3. Тијана БОГДАНОВИЋ (теквондо)

4. Филип ФИЛИПОВИЋ (ватерполо)

5. Новак ЂОКОВИЋ (тенис)

6. Милош ТЕОДОСИЋ (кошарка)

7. Адрија ПРЛАИНОВИЋ (ватерполо)

8. Бранкица МИХАЈЛОВИЋ (одбојка)

9. Андреа АРСОВИЋ (стрељаштво)

10. Ана ДАБОВИЋ (кошарка)

 

ЕКИПЕ

1. ВАТЕРПОЛИСТИ

2. КОШАРКАШИ

3. ОДБОЈКАШИЦЕ

4. КОШАРКАШИЦЕ

5. Томићевић, Зорић (кајак)

6. Грујић, Новаковић (кајак)

7. Аруновић, Микец (стрељаштво)

8. Арсовић, Стефановић (стрељаштво)

9. ОДБОЈКАШИ

10. БАСКЕТАШИ 3 на 3

 

Сви најбољи у избору „Политике”

 

ПОЈЕДИНЦИ

1953. Перица Влашић (веслање)

1954. Долинар, Харангозо (ст. тенис)

1955. Бернард Вукас (фудбал)

1956. Фрањо Михалић (атлетика)

1957. Божидар Комац (ваздухопловство)

1958. Станко Лоргер (атлетика)

1959. Дује Смољановић (куглање)

1960. Радивоје Кораћ (кошарка)

1961. Мирослав Церар (гимнастика)

1962. Мирослав Церар (гимнастика)

1963. Мирослав Церар (гимнастика)

1964. Мирослав Церар (гимнастика)

1965. Бранислав Лончар (стрељаштво)

1966. Вера Николић (атлетика)

1967. Иво Данеу (кошарка)

1968. Ђурђа Бједов (пливање)

1969. Драган Џајић (фудбал)

1970. Десанка Перовић (стрељаштво)

1971. Вера Николић (атлетика)

1972. Мате Парлов (бокс)

1973. Марјан Бенеш (бокс)

1974. Мате Парлов (бокс)

1975. Ненад Стекић (атлетика)

1976. Матија Љубек (кану)

1977. Шабан Сеиди (рвање)

1978. Дражен Далипагић (кошарка)

1979. Миодраг Перуновић (бокс)

1980. Слободан Качар (бокс)

1981. Борут Петрич (пливање)

1982. Бојан Крижај (смучање)

1983. Борут Петрич (пливање)

1984. Шабан Трстена (рвање)

1985. Љубиша Симић (бокс)

1986. Рок Петрович (смучање)

1987. Јасна Шекарић (стрељаштво)

1988. Јасна Шекарић (стрељаштво)

1989. Матеја Свет (смучање)

1990. Д. Топић (атл) и Т. Кукоч (кош)

1991. Моника Селеш (тенис)

1992. Моника Селеш (тенис)

1993. без проглашења

1994. Јасна Шекарић (стрељаштво)

1995. Александар Ђорђевић (кошарка)

1996. Александра Ивошев (стрељаштво)

1997. Никола Грбић (одбојка)

1998. Дејан Бодирога (кошарка)

1999. Дејан Бодирога (кошарка)

2000. Владимир Грбић (одбојка)

2001. Владимир Вујасиновић (ватерполо)

2002. Дејан Бодирога (кошарка)

2003. Милорад Чавић (пливање)

2004. Јасна Шекарић (стрељаштво)

2005. Данило Икодиновић (ватерполо)

2006. Оливера Јевтић (атлетика)

2007. Новак Ђоковић (тенис)

2008. Милорад Чавић (пливање)

2009. Милорад Чавић (пливање)

2010. Зорана Аруновић (стрељаштво)

2011. Новак Ђоковић (тенис)

2012. Милица Мандић (теквондо)

2013. Емир Бекрић (атлетика)

2014. Новак Ђоковић (тенис)

2015. Новак Ђоковић (тенис)

2016. Давор Штефанек (рвање)

 

ЕКИПЕ

1964. Ватерполисти

1965. Стрелци

1966. Кошаркаши

1967. Кошаркаши

1968. Ватерполисти

1969. Кошаркаши

1970. Кошаркаши

1971. Кошаркаши

1972. Рукометаши

1973. Кошаркаши

1974. Рукометаши

1975. Кошаркаши

1976. Куглаши

1977. Кошаркаши

1978. Кошаркаши

1979. Алпинисти (Еверест '79)

1980. Кошаркаши

1981. Кошаркаши

1982. Љубек, Нишовић

1983. Шурбек, Калинић

1984. Љубек, Нишовић

1985. КК Цибона

1986. Рукометаши

1987. Ватерполисти

1988. Ватерполисти

1989. Кошаркаши

1990. Кошаркаши

1991. ФК Црвена звезда

1992. КК Партизан

1993. без проглашења

1994. без проглашења

1995. Кошаркаши

1996. Кошаркаши

1997. Кошаркаши

1998. Кошаркаши

1999. Одбојкаши

2000. Одбојкаши

2001. Ватерполисти

2002. Кошаркаши

2003. Ватерполисти

2004. Ватерполисти

2005. Ватерполисти

2006. Ватерполисти

2007. Одбојкашице

2008. Ватерполисти

2009. Ватерполисти

2010. Тенисери

2011. Одбојкашице

2012. Ватерполисти

2013. Рукометашице

2014. Кошаркаши

2015. Ватерполисти

2016. Ватерполисти


Коментари0
deab0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спорт / Спортске приче

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља