понедељак, 20.02.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:02
ФИЛАТЕЛИЈА

Божић на маркама

Пригодно издање посвећено најрадоснијем хришћанском празнику садржи приказе са фреске „Рођење Христово” из манастира Градац
Аутор: Р. С.понедељак, 02.01.2017. у 20:00
Издање „Божић” садржи две марке, номинала 23 и 100 динара (Фото „Пошта Србије”)

У складу са добрим пословним обичајем да својим корисницима омогући слање божићних и новогодишњих честитки које су франкиране маркама са пригодним, празничним мотивима, „Пошта Србије” пустила је у оптицај пригодно издање посвећено Божићу још 18. октобра 2016. године.

Као и ранијих година, пригодно издање „Божић” садржи две марке, номинала 23 и 100 динара.

Прва, намењена франкирању пошиљака у домаћем саобраћају, штампана је у тиражу од 215.000, док је марка номинале 100 динара, намењена за слање пошиљака у иностранство, штампана у тиражу од 100.000.

Обе марке доступне су на шалтерима пошта у табацима од по 25 комада.

Издање је графички обрадила Надежда Скочајић, академски сликар графичар, креатор марака „Поште Србије”, а стручну сарадњу у реализацији пружила је Жичка епархија Српске православне цркве. Марке и коверат, који прати ово издање, штампао је техником вишебојног офсета Завод за израду новчаница и кованог новца из Београда.

На маркама и коверти приказани су детаљи фреске „Рођење Христово” из манастира Градац. Подсетимо, Градац, Благовештенски манастир у долини Ибра, задужбина је краљице Јелене Анжујске, жене српског краља Уроша Првог.

Манастирски комплекс завршен је око 1276. године. Црква је изграђена од тесаног камена са битним обележја рашке стилске групе. Живопис, очуван само у фрагментима, убраја се у драгоцена дела српског средњовековног наслеђа.

Композиције изведене на зидовима одишу монументалношћу, а међу њима се издваја „Рођење Христово”, својим наративним приказом, са централним мотивом Богородице са малим Христом, које окружују призори: најављивање пастирима, купање новорођеног Христа и поклоњење пастира, затим посебно долазак и повратак три мудраца, сан Јосифов, бекство у Египат, испитивање учених, пријем мудраца и покољ деце у Витлејему.

Манастирски комплекс је реконструисан, а живопис је конзервиран у периоду од 1962. до 1973. године. После изградње новог конака 1990. године, у манастиру је обновљен духовни живот.

Иначе, хришћански свет празник Рођења Христовог светкује 25. децембра, али три православне патријаршије – Јерусалимска, Руска и Српска време рачунају по јулијанском календару, па због разлике од 13 дана, овај празник славе 7. јануара.

Којег год се датума славио, Божић је један од најзначајнијих и најрадоснијих хришћанских празника, а његова порука је порука мира и љубави.

Код нас се Божић слави три дана.

На дан уочи Божића, Бадњи дан, уноси се бадњак од храстовог дрвета у кућу, пали се кандило, простире слама и стављају се слаткиши, суво воће и новчићи. Слама симболизује јасле у којима је Исус рођен.

Бадњак је симбол дуговечности и чврстине трајања хришћанства, али и топлоте љубави коју нам Христос доноси својим рођењем. На сам дан Божића, рано ујутру, звоне звона на храмовима и објављују долазак и рођење Христово.

Народ одлази у цркву на божићну литургију и сви се поздрављају речима „Христос се роди” и „Ваистину се роди”.


Коментари2
9d261
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zoran Markovic
Zaista divan clanak i lepe marke. Ali i jedna primedba gospodji Nadezdi Skocajic. Lepo je sto su oba pisma ravnopravna, i sto se dve marke dizajniraju sa dva pisma. Takodje, moze se razumeti i sto je veca nominala radjena latinicom, jer je namenjena inostranom postanskom saobracaju. Lepo je i sto je na marki od 23 dinara nominale, radjenom cirilicom, sitnim slovima ponovljen naziv zemlje latinicom. Ali zasto onda na marki nominale 100 dinara, naziv Srbija nije ponovljen sitnim slovima cirilicom? Ako su oba pisma jednaka i ravnopravna, neka tako i bude.
Mihajlo Curcic
Лепа вест и леп чланак. Мир Божији, Христос се роди!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља