понедељак, 19.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:35

Женско право на униформу

Што је дуже присуство жена у оружаним снагама, то је и приступ новим генерацијама војникиња олакшан
Аутор: Зорица Мршевићсреда, 04.01.2017. у 08:15
Тенковске инструкторке у Израелу (Фото Tonnel-ufo)

Кад год се у јавности покрену питања обавезног војног рока, обично се сви аргументи, и они „за” и они „против”, крећу око мушких регрута, док се по правилу занемарује ситуација у вези са женама.

Пре укидања обавезног регрутног система, војска је била део традиционалног родног идентитета европских мушкараца, када су све до прве две трећине двадесетог века, уз ретке изузетке, сви војници били мушкарци и већина мушкараца су постајали војници. Како су готово сви младићи током те прве три четвртине двадесетог века морали да одслуже неку врсту војног рока, основна обука се сматра и данас као специфично мушки начин сазревања. Иако су наведени циљеви основне обуке приоритетно били да се цивили трансформишу у војнике, секундарно присутан, али ништа мање важан циљ војске је био да се дечаци трансформишу у мушкарце. Зато и данас многи настављају да војску схватају као један од важних начина, можда најефикаснији, за постизање зрелости мушкарца.

Како је женама војна униформа тек могућа животна опција, поставља се питање имају ли жене право да буду у саставу оружаних снага, односно, постоји ли женско право на униформу, војну каријеру, и све припадајуће атрибуте те професије? Уз подразумевајући потврдан одговор, мора се констатовати да још нису постале равноправни део типично мушких институција, као што су нпр. оружане снаге. Али, што је дуже присуство жена у оружаним снагама, то је и приступ новим генерацијама војникиња олакшан.

Поставља се и питање фактора који доприносе већем присуству жена у саставу оружаних снага неке земље и констатује се да што војска више зависи од цивилног политичког амбијента, то ће спољни економски и политички утицаји више условљавати процес повећаног војног учешћа жена. Другим речима, мања је вероватноћа да жене ступе у оружане снаге у патријархалним и дискриминаторним друштвима а већа у демократским, егалитарним друштвима. С друге стране, висока стопа незапослености (посебно међу младим мушкарцима) доводи до њихове повећане спремности за војну службу, тако да економска криза, заједно с пратећом незапосленошћу, са своје стране, умањује могућности за жене у војсци. Напротив, када је економија у експанзији, опада број расположивих мушкараца за ту врсту радног ангажовања, а расту потребе оружаних снага за људством, па се војне могућности за жене повећавају.

Али поред тих мирнодопских фактора, значајну, ако не и пресудну улогу имају фактори угрожене националне безбедности. Када је висок ниво безбедносних претњи по друштво, повећава се војно учешће и број војних позиција доступних женама, и у том смислу светски ратови двадесетог века били су прекретнице за улазак жена у војне формације. Кад год су се друштва суочавала с ризицима за опстанак, жене су узимале оружје и постајале боркиње, при чему њихово учешће није било сматрано само добродошлим, већ је и активно тражено. То се догађало током целог двадесетог века, у оба светска рата, у револуционарним покретима, национално ослободилачким ратовима, приликом формирања нових држава, и у различитим ситуацијама угрожених граница и суочавања са војно далеко надмоћнијим непријатељским снагама. Међутим, искуство показује да се и у друштвима с ниским претњама по националну безбедност, али са егалитарним културолошким вредностима, која подржавају родну равноправност, војно учешће жена се повећава, као што је случај нпр. са Канадом, Шведском и Јужноафричком Републиком, где се ,,женско право на униформу” реализује све сигурније и комплетније. Треба свакако поменути и примере добре праксе из других земаља, посебно оних сличног менталитета и блиске регионалне лоцираности. Знатну улогу имају и утицаји међународних организација, нпр. мировних мисија УН, у чијем саставу је све више жена, али и војних савеза, нпр. искуства НАТО земаља у којима жене имају све значајније и бројније војне улоге. Сви ти међународни примери указују да бојна готовост није опала када су жене ушле у састав оружаних снага тако да се њихове улоге све више повећавају и шире, као што је нпр. најновије британско укидање забране да се жене боре на првој линији фронта.

Научна саветница у Институту друштвених наука у Београду


Коментари36
cfdef
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

realan
Pa, ako cemo iskreno, malo je zena na " prvoj liniji fronta". One svojim ucescem u vojsci, radeci mane teske poslove, oslobadjaju musku populaciju za prvu liniju.Znam da ovo sto cu reci nije lepo, ali gde su nam zene zidari, tesari, armiraci, rudari....?
Бошко
Како су готово сви младићи током те прве три четвртине двадесетог века морали да одслуже неку врсту војног рока, основна обука се сматра и данас као специфично мушки начин сазревања......... Типична глупост, која је као урбана легенда уведена код нас. А кад "девојке сазревају"? Трагикомично је што у Страдији "дечак" не "постаје мушкарац" после "војне обуке" него тек када му умре отац, јер у патријахалном друштву дечак неможе да буде "мушкарац у кући" док је отац жив. Чињеница да и друштво а и сами грађани, продужавају "дечаштво" сопственом потомству испоставља се да "дечаци" нису "мушкарци" ни у својим четрдесетим годинама. А иначе онима који се залажу да жене гину на фронту. Једна жена може да уради оно што не моге сви мушкарци, а то је да роди децу и обезбеди опстанак породице и нације. Са таквим "мушкарцима" није ни чудо што је одзив на мобилизацију био 7% у Страдији, што срећом нису знали ни турци ни шитпари ни усташе, јер би нас прегазили до поподне...
Uborevich
Zene u uniformi i u drugim tradicionalno "muskim" poslovima su realnost,malogradjanske zablude na ovim prostorima kocile su ovaj proces toboze stiteci "slabiji pol",ovo pitanje postaje shvatljivije posmatrano kroz istoriski kontekst gde su zene u ratu i drugim neredovnoim situacijama prednjacile ispred "jaceg pola",bile su osvedoceno najbolji snajperisti,upravljale su avionima,tenkovima,lokomotivama itd.
varjača i puška
Kada jedna dogma proističe iz kompleksa niže vrednosti, ne samo da je osudjena na propast, nego je u biti nepravedna. A sve što je nepravedno, kad tad naidje na konačni otpor. Ovim novokovanicama vojnikinja i sl. ništa nećete postići. Čak i mnogim ženama smeta usiljena feminizacija. A žene u vojsci, u ograničenom broju i nikako u borbi(gde bi više smetale) imaju opravdanost, medjutim ovde nije reč o suštini nego veštačkom izjednačavanju polova, radi se o osveti feminizma i dubokoj netrpeljivosti prema tradicionalnom modelu.
Istra7
U vašoj glavi je, dakle, model "žena-varjača", umesto modela "žena-puška"? Ha, ha!
Препоручујем 3
Владислав Ђорђевић
Хвала Политици што нас просветљује текстовима о "родној равноправности". Као и други, и овај је чиста манипулација. О каквој је равноправности реч види се из задње реченице која тврди да се "женске улоге све више повећавају и шире", али да зато само мушкарци имају дужност да се "боре на првој линији фронта". Дакле, декларативно равноправност, а фактички огољена дискриминација мушкaраца. Равноправност - у платама, неравноправност - у ризицима. То је квинтесенција феминизма. Мушкарци ће да раде тешке послове и гину на форнтовима, а жене ће у позадини да кувају кафу и пишу извештаје. Ко мисли да чланак говори о равноправности лако је насео на реторску обману. Ради се о још једној дискриминацији мушкараца, на штету целог друштва.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља