среда, 19.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:40

Новосадски универзитет – академска звезда у успону

Ово је једини универзитет у Србији организован по систему кампуса, факултети су чврсто повезани, а „болоњске муке” су у Новом Саду најлакше прегуране. – У 2016. нашао се на двема листама најбољих универзитета на свету, а недавно је у Србију захваљујући Институту Биосенс стигло 28 милиона евра за науку
Аутор: Сандра Гуцијанчетвртак, 05.01.2017. у 11:05
Ректорат Универзитета у Новом Саду (Фото: Универзитет у Новом Саду)

Крај 2016. године обележило је неколико изузетних вести из науке. Већина је стигла са другог по величини државног универзитета у Србији – оног у Новом Саду. Да на српском научном небу имамо нову звезду постало је јасно када је у јулу шпански истраживачки центар Вебометрикс објавио да се у конкуренцији 24.000 високообразовних институција из читавог света, Универзитет у Новом Саду (УНС) нашао на 886. месту (У Европи је на 389. месту, а на 38. у региону централне и источне Европе).

Потом су и на Универзитету у Лајдену (Холандија) објављени резултати рангирања универзитета за 2016. На списку се нашло само 842 – међу њима је и до сада био београдски, а сада му се први пут придружио и новосадски, и то на 756. месту. То је Србију сврстало међу најуспешније земље у региону.

Последња овогодишња лепа вест стигла је са Института Биосенс, који је јавности постао познат 2015. када смо објавили да ће њихови научници учествовати у изградњи сонде коју ће Европска свемирска агенција послати на Јупитер 2022. У конкуренцији 200 пројеката најбољих европских научноистраживачких институција, новосадски Биосенс је освојио прво место у оквиру најпрестижнијег позива Европске комисије Хоризонт 2020 – Тиминг, и то као једини финансирани пројекат ван ЕУ. У Србију тако стиже 28 милиона евра, од чега су 14 милиона бесповратна средства ЕУ, са циљем да се Биосенс развије у „Европски центар изврсности за напредне технологије у области одрживе пољопривреде”. Иначе, Европска унија је овај институт, основан у оквиру Факултета техничких наука УНС, прогласила за једну од 30 научноистраживачких институција с највећим потенцијалом у Европи у области биотехнологија.

Успех по светским такмичењима жању и студенти Универзитета у Новом Саду, који је једини у Србији организован по систему кампуса, на обали Дунава, у оквиру којег су Завод за здравствену заштиту студената, студентски домови и студентски ресторани, спортски терени… Овде нема студентских буна које су уобичајена ствар у Београду, факултети су чврсто повезани и сарађују, „болоњске муке” најлакше су прегуране. Закључак да је све ово плод рада неколико руководећих гарнитура Ректората, потврђују речи проф. др Фуаде Станковић, ректора од 2001. до 2004. године: „Важан фактор за развој УНС-а после 2000. било је то што су ректори били из истог тима и делили исту филозофију.”

– Моји проректори су постали ректори, прво проф. др Радмила Маринковић Недучин, затим проф. др Мирослав Весковић. Садашњи ректор проф. др Душан Николић је у моје време био декан Правног факултета и учествовао у заједничким активностима – каже за наш лист проф. Станковић.

У време њеног мандата је после дуге изолације почело отварање универзитета према свету, кренуло се са применом Болоњске декларације…

УНС У БРОЈКАМА
       14 факултета
         2 научна института
50.234 академца
  5.000 запослених

– Наравно да смо наилазили на бројне отпоре. Највећи број наставника желео је да задржи статус кво, да и даље предају предмет и градиво које су годинама предавали. И студентима су говорили како је боље да ми задржимо традиционални начин студирања. После се показало да су највећи противници постали најватренији поборници те исте „болоње.  Наравно, било је и много колега који су желели да се мењамо и интегришемо у европски академски простор. Окупљала сам све те ентузијасте и заједнички смо уводили промене корак по корак – прича професорка Станковић.

Др Радмила Маринковић Недучин (ректор од 2004. до 2009) каже да је један од примера добре праксе био када је 2006. године донета одлука да све докторске дисертације буду доступне јавности на сајту универзитета, што је тек данас актуелна тема у академској јавности.

– Пораст броја студената и наставника у програмима мобилности и успешност универзитета у захтевним европским пројектима су показатељи добрих трендова започетих применом општих принципа болоњског процеса. Тимски рад, који се негује на универзитету, подстиче креативност наставника што илуструје и увођење знатног броја нових студијских програма – каже проф. Недучин.

Проф. др Мирослав Весковић (ректор од 2009. до 2014) са те позиције отишао је право у Брисел, где је тренутно научни експерт у Европској комисији, у Центру за заједничка научна истраживања.

– Важан корак биле су инвестиције у капиталне објекте: изградња Централне зграде УНС-а са врхунском ИКТ опремом, прва фаза Научнотехнолошког парка и припрема за другу фазу. Део видљивости и међународног престижа УНС-а у великој мери је постигнут опредељењем да се фокусирамо на дунавски макрорегион. Значајни искораци су били председавање Дунавској ректорској конференцији и мој положај координатора у оквиру „Дунавске стратегије” – подсећа проф. Весковић.

Актуелни први човек Новосадског универзитета, проф. др Душан Николић, наставио је стазом претходника, али и увео неке нове обичаје, попут „чајанке са страним студентима”.

– Првих месеци смо сачинили прецизну евиденцију о библиотекама и књижним фондовима којима располажемо, о лабораторијама и опреми, о старт-ап компанијама које су настајале протеклих деценија и томе слично. Подаци о ресурсима су путем новог сајта постали доступни свим нашим професорима, сарадницима и истраживачима. Пре нешто мање од годину дана формирали смо Заједницу државних универзитета Србије (чије је седиште на Универзитету у Новом Саду) која ће омогућити да на нивоу државе постигнемо сличне ефекте – прича ректор Николић.

Донета је Стратегија интернационализације, којом су дефинисани приоритети у области међународне сарадње, на основу које је закључен велики број споразума, интензивирана мобилност наставника, студената и ненаставног особља. Ректор истиче да данашњи успех универзитет дугује и многим професорима, визионарима који су доносили мудре одлуке, а међу њима посебно истиче академика Драгутина Зеленовића, ректора од 1987. до 1989. и председник Владе Србије 1991. године, који је недавно обележио 50 година рада на Универзитету у Новом Саду.

Шта очекивати у будућности? Сви се слажу у одговору, чак и са других универзитета у Србији: Шангајска листа, на којој се из наше земље налази једино Београдски универзитет.

Ректорско вино

Ректорско вино Универзитета у Новом Саду проглашено је за најбоље у категорији црвених вина на међународном такмичењу одржаном крајем септембра на Универзитету у Марибору, у конкуренцији универзитета из 10 земаља. Ректорска вина су, иначе, реткост, јер релативно мало универзитета у свету има своје винограде, винарије и довољно квалитетно грожђе.

Сенат УНС-а летос је, на предлог ректора, донео одлуку о установљењу ректорског вина и одлучио да то буде винопробус, које производи Пољопривредни факултет, на огледном добру у Сремским Карловцима. Вино се производи од истоимене сорте грожђа коју је створио тим проф. др Драгог Милисављевића, а добило је назив по римском императору Маркусу Аурелијусу Пробусу, који се сматра родоначелником винске културе у Срему.


Коментари18
de396
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Plaćeni oglas
Ovaj tekst mi deluje kao plaćeni oglas. Ne samo da deluje, nego sam ubeđen da jeste.
hehe
Dodji u Novi Sad , rtazgledaj malo, pa ce ti biti jasno da nije oglas vec realnost. Izgleda da ne verujes da su Vojvodina i Novi Sad jako blizu evropskim standardima.
Препоручујем 4
Vladimir
Ja sam neko ko je radio na UNSu devedesetih a potom otisao u Ameriku da zavrsi magistarske i doktorske studije i ko se afirmisao tamo, a koga taj isti UNS nije hteo da zaposli kada sam pokusao da se vratim 2010. I to ni manje ni vise zbog nepotizma jer je mesto bilo rezervisano za dete nekog pokrajinskog funkcionera. Ja nisam puno izgubio, jer sam nastavio svoju karijeru daleko od Srbije, ali takvom politikom zaposljavanja je UNS upropasten. Vecina novozaposlenih na UNSu su bivsi politicari ili rodjaci i deca vidjenih politicara i drugih mocnika. Ako laze koza me laze rog. Pravi istrazivacki novar ovo moze proveriti. A da svet zna kako je UNS uspesan je dokaz da u vecini inzenjerskih asocijacija u Severnoj Americi vise ne priznaju bolonjske inzenjerske diplome sa UNSa posle 2008. Sangajska i sve slicne liste nemaju upotrebnu vrednost. Ova cimjenica o nepriznavanju znaci nazalost puno vise. Pozdrav izdaleka.
natalija
@Потомак Солунца Šta je Bolonja (i zašto je uvedena u Srbiji)? Smokvin list! Treba da pokrije katastofalne razmere štete koje je izazvala ratna ideologija ("identiteta", shvaćenog na pogrešan način). Pošto 2000. nije bilo lustracije (6 oktobra) nastavili su da vladaju isti kadrovi. Kako da sakriju učinke naopake ratne politike gde je osnovna škola, srednja, porodica, društvo, potpuno propalo, pa je "znanje i sposobnosti" dece koja bi htela da studiraju takvo da oni za to nisu sposobni. E, izlaz je bila Bolonja. Za sve je kriva Bolonja. Niko ne govori o potponom nestanku bilo kakvog sistema vrednosti. Zašto bi deca uopšte učila u takvom društvu? Gde je PODOBNOST (politička, nepotizam i tsl) VAŽNIJA od: znanje, dipolme, sposobnosti...
Препоручујем 6
Потомак Солунца
Ја сам такође "неко" са УНС. Ваша реченица: " ... nepotizma jer je mesto bilo rezervisano za dete nekog pokrajinskog funkcionera ..." ме је нарочито погодила. Деца тих аутономаша су сад и специјалисти у Каменици - а тамо су последице непотизма драстичне, одлучују о животу и смрти. Погрешним лечењем моја мајка је убијена. Госпођа Фуада ми је предавала један од тих 5-6 потпуно непотребних предмета на ФТН. Можда је у прваним наукама та Болоња нешто али после 30 година инжењерске борбе на западу могу да кажем да је та Болоња нула (тј. негативан број или дно дна)
Препоручујем 22
odg
Пласирање прича о уредјености кампуса и рангирања којекаква не пију воду код студената, кад су непотизам и немогуцност запослења у струци после завршеног факултета кључан проблем, не само УНС.. То је моје мишљење као студента УНС а мислим и велике вецине мојих колега.
Bogdan Ninković
Ovaj tekst je sastavljen od totalno nebitnih informacija za život studenata, buduće radničke klase koja već godinama trpi stravičan teror na ovom univerzitetu. Bezobzirna politika državnih i fakultetskih vlasti, kao i nezaustavljiva pohlepa nemilosrdnog klasnog neprijatelja doveli su do toga da većina studenata oseća ljuto nezadovoljstvo i bes koji se gomila poput lavine. Beda studentskog života oslikava se svakog trenutka našeg studiranja. Radi toga ne mogu kriti svoju ogorčenost usmerenu prema ovom tekstu.
MIRO
NU se favorizuje i gura da na mala vrata uđe na Šangajsku listu, i to ne slučajno...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља