уторак, 19.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:14

Све мање времена за заштиту српских ораница

Стручњаци Института економских наука сматрају да Србија и даље може да тражи одлагање примене ССП-а, који ступа на снагу 1. септембра ове године
Аутор: Ивана Албуновићчетвртак, 05.01.2017. у 08:30
(Фото Танјуг)

Рок за решавање питања продаје земље странцима све је ближи. За разлику од досадашњих тумачења стручњаци Института економских наука из Београда сматрају да Србија и даље има могућност да затражи измену Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП), који ступа на снагу 1. септембра 2017.

Став овог института заснован је на недавно завршеној стручној анализи, која је рађена на захтев Преговарачке групе четири (слобода кретања капитала), и која даје комплетну слику какав утицај би могла да има промена регулативе у овој области.

У Институту кажу да немају могућност да износе детаље студије, али за „Политику” су открили да постоји више разлога због којих би наша земља могла да покуша да повуче такав потез и затражи одлагање примене ССП-а, иако је  неоспорно да би нам за позитиван одговор била потребна сагласност свих 28 држава чланица ЕУ. Основни разлог је чињеница да би смо били прва земља која је пре уласка у ЕУ изједначила права куповине земље код страних и домаћих физичких и правних лица. Тај податак, како кажу, може бити један од важних елемената у преговорима.

– Вероватно се 2007. године, када је потписан ССП, оптимистички веровало да ћемо у наредних десет година испунити све услове за улазак у ЕУ и до тада решити питање власничких односа. Јасно да се то неће догодити и да сада треба тражити нови механизме како да се овакви односи регулишу са земљом која није чланица – напомињу у Институту, додајући да би ЕУ, такође, морала да заузме став да ли би у свим државама чланицама и грађани Србије имали  иста права.

До сада се веровало да би наша стратегија могла да се заснива на преузимању појединих решења из земаља ЕУ, које такође намећу низ ограничења по питању ко и под којим условима може да стекне право својине над пољопривредним земљиштем.

У јавности су као најподеснији за нас помињани словеначки, пољски и мађарски модел. Став Института је да ово није до краја тачно јер је Србија јединствен случај, тако да ни пракса не постоји, мада су њиховом студијом обухваћена искуства неколико предложених држава попут – Пољске, Румуније, Хрватске, Словеније и Мађарске.

Како напомињу, још неке важне правне претпоставке нису испуњене, реституција није до краја завршена – до јула 2016. године власницима је враћено свега 36.000 хектара пољопривредног и 3.900 хектара шумског земљишта. Постоји велики број нерешених захтева за повраћај око 10.800 хектара земље. Чак се ни ове информације не могу узети као потпуне јер поједине општине не располажу званичним подацима.

Као потенцијални проблем наводи се и то што је у приватизацији продато 140 фирми које су располагале пољопривредним земљиштем, а у међувремену је 40 уговора раскинуто што је у појединим случајевима довело и до међународних тужби.

У последњих десетак година, посебно после велике економске и прехрамбене кризе 2007–2008. године, у свету влада прави рат за преузимање пољопривредног земљишта

У међувремену се разводнило шта се са тим фирмама догодило и раширила лепеза власничке структуре над бившим државним и друштвеним земљиштем.

Због свега овога процењује се да од 3,8 милиона хектара расположивог пољопривредног земљишта у Србији за око 30 одсто власничка структура није потпуно јасна, тачна нити је познато да ли Пореска управа има евиденцију о промету.

– Немамо формиран ни општи регистар пољопривредног земљишта, па ако би се рекло да 1. септембра 2017. почиње продаја земље, по новом моделу, не бисмо могли да знамо шта се догодило – наводе у Институту.

На питање да ли би промена Устава била могућа, што прижељкује део јавности, и какав би могао да буде став ЕУ уколико би се одлучили за тај корак, у Институту за економске науке кажу да такав потез не би искључио кривицу Србије.

Напомињу да је само у нашим медијима створена прича да је Мађарска организовала референдум и променила устав како би онемогућила странце да постану власници земље.

То се никада није догодило, иако је премијер Виктор Орбан заиста то предлагао. Мађарска је 2013. године усвојила закон, а због одређених регулатива, које су биле рестриктивне, тужена је пред Саветом Европе. Мађарска је у ограничењима куповине пољопривредног земљишта отишла најдаље. После десетогодишњег транзиционог периода (првобитно уговорени рок је био седам година, затим продужен за још три), држављани ЕУ и даље имају велика ограничења у праву куповине пољопривредног земљишта.

– Словенија, са друге стране, има још рестриктивније одреднице. Али против ове државе се не води процес, већ против Словачке, с тим да ниједан од покренутих поступака није окончан па не знамо ни какве ће бити последице – наводе у одговору за наш лист.

У последњих десетак година, посебно после велике економске и прехрамбене кризе 2007–2008. године, у свету влада прави рат за преузимање пољопривредног земљишта.

– Ово питање је комплексно и ургентно за Србију. Јер земља је природни, ограничени ресурс и једном отуђена, постаје, практично, власништво друге земље – кажу у Институту економских наука, истичући да би за процену економских ефеката, Србија морала да зна шта јој је циљ у одређивању аграрне политике. Да ли је то заштита домаћих пољопривредних произвођача или повећање приноса или профита. До сада држава није дала јасан одговор на то питање.


Коментари24
cc6fa
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mirjana
Premijer već uveliko budzašto Arapima prodaje Vojvodjansku zemlju. Sada hoće da ozakoni svoju izdaju jer je sve do sada prodavao zemlju pod državnom tajnom...To je velika izdaja od strane našeg Premijera...
Maja Medić
Zašto da mi dozvolimo da našem narodu stranci oduzmu vlasništvo nad našim prirodnim resursima, a nikad nas neće tretirati za ravnopravne? U EU su odavno primljene mnogo neuređenije i siromašnije zemlje nego što je bila Jugoslavija, ogroman novac su uložili da ih osposobe, nisu hteli jaku državu koju moraju da uvažavaju, hteli su da nas jeftino opelješe. Sada Srbiju ne tretiraju nizašta, ucenjuju nas i ponižavaju, sve trpimo ali opet im nismo odgovarajući. Svaki kontakt, sve pravne reforme koje činimo da bi nas bolje pljačkali treba momentalno zaustaviti dok se ne sprovede referendum da li narod hoće u zajednicu sa EU ili Evroazijsku zajednicu.
Milivoje Radaković
Jedini slčučaj, Majo, kada se to desilo u ovoj zemlji je kada su izvorišta nafte i gasa predata evroazijskom Gaspromu skupa s NIS-om, što je protivno zakonu. Po zakonu to ne može da se desi - čak i kada bi vlasnik obradive zemlje ispod nje pronašao naftu, momentalno bi prestao da bude vlasnik, bez obzira ima li srpski, bugarski ili holandski pasoš. Ako biste da govorite o ekonomskim posledicama imajte u vidu sledeće: Ako za vlasništvo nad njivama nem mogu da konkurišu stranci, onda u igri ostaju samo "domaći" takjuni i domaća sirotinja koja nema para da kupuje, pa posledično oni koji bi da prodaju (bilo država, bilo privatni vlasnici) ne mogu da biraju kupca niti da traže bolju cenu, pa će najzad sva zemlja otići nekolicini povlašćenih koji po pravilu NE PLAĆAJU POREZ! A, obzirom da su je dobili sipod cene, neće imati podsticaj da je koriste, pa će veliki deo ostati zaparložen, i od toga baš niko neće videti fajdu. Ni Jugoslavija ne bi propala da su na vreme otvorili tržište!
Препоручујем 4
Naprotiv...
...resenje problema je vrlo ocigledno. Formirati narodne sudove i politicarima zbog interesa zemlje koju su izdali suditi po kratkom postupku. Zemljiste i nacionalni resursi su prirodno pravo domicilnog stanovnistva. Ostalo moze da bude pitanje reciprociteta.
Naprotiv...
...Milivoje, Madjari u Vojvodini jesu gradjani R Srbije i kao takvi imaju pravo da kupe i poseduju zemljiste. Oni koji su otisli, zarad jednostavnijeg objasnjenja, otisli su i kao gradjani nekih drugih drzava imaju prava u dtugim drzavama. Reciprocitet se odnosi na stanove i pokretna dobra. Republika Srbija u tom slucaji ne bi trebala da polazi od toga koliko stranci poseduju u njoj, vec da dozvoli strancima da poseduju onoliko koliko istih gradjani Stbije poseduju u njima. Napisao sam MOZDA. Drugim recima ima umnijih glava od nas dvoje da se bave takvim stvarima. Bar se nadam.
Препоручујем 3
Milivoje Radaković
"Zemljiste i nacionalni resursi su prirodno pravo domicilnog stanovnistva." Šta ti to predlažeš, rođače? Da vratimo tu zemlju Madžarima, je l' to? A, oni da je vrate onome ko je tu bio pre 1000 godina, i tako redom do Kenozoika i dalje... Kad smo kod reciprociteta, ti imaš puno pravo da odeš u recimo Nemačku i kupiš sebi njivu da oreš. Šta smeta, pa nećeš da je staviš u džep i odneseš u Tunguziju?! E, po reciprocitetu isto tako može i Kinez da kupi njivu u Srbiji i gaji kupus ako mu se ćeifne; šta je tebe briga dok kiseliš kupus je li vlasnik njive Kinez ili Bačvanin?!
Препоручујем 3
sibirski slavuj
Koliko je zemlje u Srbiji kupio stranc Todoric, Marko Pipunic, Irski investicioni fond, Emirati itd
Samo ovako
Sve se to lepo može srediti ali zbog naših političara to se neće desiti. Kako? Treba doneti zakon o poljoprivrednom zemljištu sa svega 4-5 tačaka: 1. Svaki mladi bračni par koji hoće da radi zemlju, dobija 20 hektara po ceni od 10000 €/hektaru i koji će tu cifru isplatiti na 20 godina. Naravno, ugovor da nema prodaje zemlje u narednih 50 godina. 2. Za svako novorođeno dete, parovi koji su potpisali ugovor sa državom, dobijaju 5 hektara koje će takođe morati da plate. 3. Za svako četvrto, peto, šesto..... dete, država daje gratis 3 hektara. 4. Svu preostalu zemlju, treba ponuditi građanima Srbije po istoj ceni i to tako što će zainteresovani izraziti želju koliko hektara hoće da kupe, odmah se plaća u evrima i sutradan geometar ''cepne'' parcelu a prekosutra u katastru se overi. 5. Sve što je preostalo, treba ponuditi tajkunima, po metodu licitacije
Milivoje Radaković
A, šta će mladi bračni par da radi s 20 hektara zemlje ako ne može da je stavi pod hipoteku i podigne kredit (a, ako ne može da je otuđi, onda nema hipoteke ni kredita)? Hoće li noktima da oru?! Da izrode dečurliju i upregnu u plug?! Vama se, bre, nacionalno-socijalnim-patriojotima sve odigrava u kamenom dobu!...
Препоручујем 6

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља