понедељак, 18.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 05.01.2017. у 10:45 Александра Петровић

Судски буџет и даље подељен

Прелазак комплетног судског буџета на ВСС одложен је за годину дана, па већина запослених у судовима и даље „припада” државној управи и Министарству правде

Цео судски буџет ипак није од 1. јануара 2017. године прешао у надлежност Високог савета судства (ВСС). То је одложено за 1. јануар 2018. године, па ће још годину дана знатан део буџетске надлежности над правосуђем имати Министарство правде.

У Народној скупштини је изгласан предлог посланика Александра Мартиновића да се изменом Закона о уређењу судова помери рок за пренос надлежности над судским буџетом, а Уставни суд је крајем новембра покренуо поступак за оцену уставности одредбе закона, којом је прописано да та надлежност пређе на ВСС првог дана 2017. године. Тако ће судско особље и судијски помоћници још годину дана припадати државној управи, а не правосуђу, иако раде у судовима.

– Да би се поштовали европски стандарди и да би се постигла пуна независност судства, комплетна надлежност над судским буџетом ће прећи на ВСС, али то је одложено за годину дана. Ми у Високом савету смо били спремни да преузмемо надлежност – рекао је за „Политику” председник ВСС Драгомир Милојевић.

Питамо да ли је ВСС-у отежан посао тиме што није све у његовој надлежности.

– ВСС предлаже буџет Министарству финансија, који нам се претежно усваја, али судско особље и још неке друге ствари су у надлежности Министарства правде. ВСС и даље не може да одређује број судског особља, сразмерно броју судија, а не може ни да одређује њихове плате. Нама је судско особље у мањку. Оно припада јавном сектору, а још траје забрана запошљавања у јавном сектору – одговара Милојевић.

Сваки судија би требало да има најмање једног судијског помоћника, посебно у жалбеним судовима, наглашава председник ВСС.

Буџет за рад судова Министарству финансија предлажу Високи савет судства (ВСС) и Министарство правде.

Од судских такса 40 одсто одлази у државни буџет
Осим из буџета, судови се финансирају и из прихода од наплаћених судских такса.
– Законом о судским таксама прописан је начин коришћења наплаћених судских такса, тако што се 40 одсто расподељује на текуће расходе судова, 20 одсто за побољшање материјалног положаја судског и тужилачког особља, друге расходе, као и инвестиције у складу са законом, док је остатак од 40 одсто приход буџета Републике Србије – наводе у ВСС-у.

– Финансијско пословање у судовима Србије веома је сложено, пре свега због подељене надлежности између ВСС и Министарства правде у обављању послова који се односе на предлагање буџета за рад судова, расподелу средстава одобрених Законом о буџету Републике Србије, као и на вршење надзора над финансијским и материјалним пословањем судова – кажу у Административној канцеларији Високог савета судства.

Обим и структуру потребних средстава претходно предлажу сами судови, путем предлога финансијског плана који достављају ВСС-у и Министарству правде.

– Средства одобрена Законом о буџету Републике Србије нису довољна за несметан рад судова. Због тога судови сваку буџетску годину завршавају са доцњама, односно са преузетим а неизмиреним обавезама – напомињу у Високом савету судства.

ВСС предлаже део буџета за текуће расходе, а то су: плате и остала лична примања судија (превоз, јубиларне награде, солидарне помоћи), материјалне трошкове (струја, телефони, грејање, услуге поште), службена путовања судија и судског особља, трошкове кривичног поступка (ангажовање адвоката по службеној дужности, услуге сведока, вештачења и превођења, услуге судија поротника, услуге спровођења окривљених особа, трошкове ослобађајућих пресуда и обустављених поступака и слично), услуге образовања и усавршавања свих запослених (семинари, обуке, саветовања), материјал (канцеларијски материјал и гориво за службена возила), услуге регистрације службених возила, накнаду нематеријалне штете по пресудама Европског суда за људска права и накнаду штете у складу са Законом о заштити права на суђење у разумном року.

Министарство правде предлаже део буџета који се односи на плате и лична примања судског особља, текуће поправке и одржавање опреме и објеката, набавку нефинансијске имовине (опрема, зграде и објекти), расходе за развој и одржавање информационих система.

– Преузимањем надлежности обезбедио би се јединствен систем управљања судовима у смислу сврсисходније организације постојећих ресурса судова (финансијских, материјалних, информационих и људских), што би допринело ефикаснијем и економичнијем раду судова, као и већој независности судске гране власти – наглашавају у Високом савету судства.

Један од видова надзора над наменским коришћењем буџетских средстава је контрола извештаја о извршењу буџета, који судови квартално достављају Високом савету судства и Министарству правде, затим контрола извештаја о трошковима адвоката, вештака, обустављених поступака и ослобађајућих пресуда, као и контрола јавних набавки које судови самостално спроводе.

Коментари0
4bf43
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља