уторак, 19.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:29

За Сокобању приватизација није лековита

Развојем домаћих бања Срби би били здравији и богатији народ, али лековитим водама мора да газдује држава
Аутор: Бојан Билбијапетак, 06.01.2017. у 08:05
Поглед на Специјалну болницу у Сокобањи, у позадини је планина Ртањ (Фото: Бојан Билбија)

Сокобања – Годишње Сокобању посети око сто хиљада гостију, али у овој општини имају велике планове да своју понуду подигну на европски ниво. Ово чувено лечилиште у 2017. обележава 180 година организованог бањског туризма, а надлежни тврде да имају стратегију и план за опоравак и развој, по рецепту који може да се примени и за друге српске бање. Они верују да би од бањског туризма Србија годишње могла да зарађује милијарде евра.

Лековити фактор, то јест лековите и термалне воде и извори, највећа је снага Сокобање, а срце ове бање је Специјална болница за плућне болести, од које општина живи. Зато су сви категорички против приватизације, односно продаје болнице и лековитих вода, већ се залажу за то да Србија свој економски ослонац пронађе у развоју бањског туризма уз партнерство са приватним инвеститорима.

Стратегију развоја Сокобање жели да примени нова општинска власт са председником Исидором Крстићем на челу, који је ступио на дужност 24. јуна 2016. године. Основни задатак биће да најпре зауставе негативне тенденције из прошлости, а да се затим окрену развоју. Крстић у први план истиче да лоши путеви који воде у Сокобању могу да покваре утисак посетилаца.

– На првом месту нам је улагање у саобраћајну инфраструктуру, туризам, пољопривреду и „зелену” економију, односно обновљиве изворе енергије. Општине Сокобања, Алексинац, Књажевац и Бољевац траже да се уради петља на ауто-путу, како бисмо имали директан излазак на Коридор 10 – истиче Крстић, напомињући да се не сме дозволити да лични интереси надвладају над јавним.

– Дошло је време да морамо да истрајемо на реализацији наших приоритета, а не да одустајемо на првој препреци. Нису то тако велика средства колико би велика корист била од ових пројеката. Очекујемо да нас прими неко из Министарства за инфраструктуру и предузећа „Путеви Србије”, где бисмо конкретно разговарали – најављује председник општине Сокобања.

Председник Скупштине општине Драгољуб Јевтић добио је посебно задужење да брине о термоминералним изворима и лековитом фактору, а у новембру је формирана скупштинска комисија која води рачуна о изворима лековите, термалне и питке воде на територији општине Сокобања.

– Ако се пре два века знало за лековити фактор Сокобање, онда смо чврсто решени да поново поведемо више рачуна о квалитету термалних вода и њиховој лековитости. Све ћемо довести под јединствену контролу, чиме као општина бринемо о будућности Сокобање – наглашава Јевтић.

Др Раша Петровић био је директор Специјалне болнице у Сокобањи до 1994, а после тога на привременом раду у Београду, где је до пензије радио и као физиотерапеут ФК Црвена звезда. Као један од најчувенијих мештана Сокобање, жели да помогне и подржава иницијативе за опоравак и развој овог места.

– Имамо лековиту воду и лековити гас, имамо фантастичну природу, али немамо хотеле, јер смо два хотелска предузећа отерали у стечај! Од почетка формирања српских бања под кнезом Милошем прошло је 180 година, али проблеме нисмо решили на прави начин. Чувени барон Хердер је 8. новембра 1835. донео из Немачке резултате узорака воде из Сокобање и још десетак других наших бања и показало се да нигде у Европи нема то што има у Србији – објашњава Петровић.

Многа позната имена обележила су историју Сокобање, међу њима Стеван Сремац, Исидора Секулић, као и Иво Андрић, који је у овом месту започео роман „На Дрини ћуприја”. Нушић је писао: „Сокобања, Сокоград, дођеш матор, одеш млад.” Овде лече реуматске болести, а гас радон користан је за хипофизу, надбубрежну жлезду и полне жлезде, док у Специјалној болници лече плућне болести – и по томе су најпознатији.

У Европи постоји 30 милиона респираторно угрожених људи и ако успемо да привучемо свега неколико промила, онда смо направили велики посао, каже др Раша. Златно доба биле су седамдесете и осамдесете године прошлог века, када је изграђено двадесетак бањских центара у Србији, укључујући и сокобањски Рехабилитациони центар од седам спратова, за превенцију, лечење и рехабилитацију неспецифичних плућних болести. Специјална болница пуштена је у рад 1978. и тада Сокобања постаје препознатљиво место на мапи бањских лечилишта Европе.

– Није главни проблем српских бања у финансијама, већ у општој нерегулисаности, недостатку законских и подзаконских аката. Појединци извлаче корист, док су држава и локална заједница ускраћени. Будите сигурни да нису српске бање пропале саме од себе и зато ме радује што видим да премијер Вучић намерава нешто да промени – каже др Петровић.

Специјалну болницу за плућне болести, на шумовитом брегу изнад града, с правом називају срцем Сокобање, јер од ње живе многе породице. Само од накнаде за коришћење лековитог фактора, општина годишње приходује три милиона динара од специјалне болнице. Др Весна Милановић, в. д. директора ове болнице, објашњава да њихова зграда припада Фонду ПИО, али да им комерцијални капацитети омогућују да самостално раде и обнављају болницу, купују опрему, ангажују додатне раднике у сезони.

– Болница има 183 стално запослена и 530 постеља, од чега је 290 на располагању Министарству здравља, док је остало на тржишту. Наш кардиолошки центар може ургентно да збрињава хитне случајеве. Имамо развијен лековити фактор, попут природне инхалације и термоминералних извора, затим фитнес и велнес програме. Направили смо два базена и слану собу. Недостаје нам нова фасада и радимо на томе да се адаптира – објашњава директорка, истичући да је имала састанке са синдикатима, који су против приватизације болнице.

– Исто сматрају сви запослени. Наша болница одлично ради, у суфициту је са пословањем, исплаћује редовно зараде и обавезе према добављачима, прековремени рад, дежурства, јубиларне награде, превоз, енергенте. Сви су задовољни и нико не жели да се оваква установа приватизује. Не знам коме је у интересу да се болница прода, али нама у Сокобањи сигурно није – каже др Весна Милановић.

Власник лековитог фактора је држава, односно локална самоуправа. Проблем са бањама настаје јер корисници лековитог фактора морају да поседују комплетну медицинску службу и инфраструктуру, а не само собе и апартмане.

– У Европи је правило да свака бања мора да има 600 квадратних метара шуме по посетиоцу, а ми смо дошли у ситуацију да нам се граде приватне куће на извориштима лековите воде – упозорава Раша Петровић и напомиње да је исхрана један од најважнијих фактора у бањском туризму и да то треба да буду локални производи из непосредне околине. Рецимо, када у аустријској бањи Бад Гаштајн не роде шљиве, онда целе године за њихове госте нема чувеног пекмеза.

– Французи су израчунали да се лечењем у бањама годишње уштеди преко милијарду и по евра. Развојем наших бања Срби би били не само здравији већ и много богатији народ. Имамо у Србији око 50 бања, а у њима 1.500 литара лековите воде у секунди која одлази у поток, јер сада користимо само између три и пет процената тог добра. Око сваке од ових 50 бања има по 10 села. То је 500 села, у којима би могло да се ангажује по 50 људи, и то би било 25.000 људи. Они би производили квалитетну храну за госте и локално становништво и тиме бисмо решили проблем запошљавања великог броја људи, исељавања и одумирања села, а добили бисмо велику количину добре хране – наводи др Раша Петровић и истиче да бањски туризам може да буде озбиљна привредна грана само ако држава газдује лековитим фактором.


Коментари8
6eb63
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jugoslav
Ma najbolje i to seik da pokupuje i da zida hotele. Dosta vise sa privatizacijama, sacuvajmo makar drzavne banje.
Није привредна грана
@Живота, туризам није привредна грана. Привредне гране су индустрија, пољопривреда, рударство, шумарство, занатство, грађевинарство, саобраћај, и др. Те привредне гране једним делом учествују у ставрању услова за туристичку потрошњу. Туризам је начин провођења слободног времена, донекле стил живота, личне потрошње, итд. људи који имају услова да путују и привремено бораве негде на неком другом месту од онога где стално живе.
живота
Свака част "Политици"! Често овој теми тј проблему развоја бања и бањског туризма у Србији даје простора. Могу само да кажем да је урађено већ неколико "Студија развоја", али ни једна није ни покушана да се реализује. Сам туризам као привредну грану селимо из једног у друго министарство - према афинитету кандидата па смо до сада све и свакога имали за министра. Изгледа да је и ова власт нанишанила бање па хоће да их прода налазећи свакојаке изговоре - као и предходне власти. Нико још озбиљније није пришао овој теми и да системски решава све проблме везане за бање: питање вода (истраге вода води једно министарство, коришћење друго, надокнаду треће, газдовање истима четврто, организацију и установе пето итд. Само се изгледа у једном слажу: сви би да се умешају у поделу колача приватизације. Фонд ПИО је прича за себе. Када су ушли у власничке спорове изгледа да су знали шта ће са њима. Онда промене - мења се власт и дошли неки који већ неколико година не знају шта ће ни са РХ центрима.
Otac Makarije
Ma haj'te molim vas - petlja na autoputu za Sokobanju! Pa valjda je važnije da se autoput prilagodi Ikeinoj robnoj kući. Pa tu će da se prodaju srpske oklagije i daske za sečenje! Čuj sad, Sokobanja...
Балкан
Нема ништа лепше него руководити државном фирмом, а понашати се као да ти је у приватном власништву. Зато су сви против приватизације. Само, те страначке директоре, ако су стварно много способни,нек се не плаше, задржаће их нови власник, њима требају способни привредници... Али, чини ми се, да немамо способног руководећег кадра, чим педесет година заостајемо за мађарским и словеначким бањама...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља