среда, 23.08.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:20

Царски рез продужио живот гинеколозима

Наши угледни специјалисти различитих грана медицине, данас у пензији, говоре о томе шта је обележило њихове четрдесетогодишње каријере и до којих су истина дошли
Аутор: Оливера Поповићпетак, 06.01.2017. у 10:30
Душан Станојевић (Фото А. Васиљевић), Мијомир Пелемиш (Фото З. Анастасијевић), Радоје Чоловић (Фото Прес центар УНС), Љубица Ђукановић (Фото Лична архива), Мирослава Јашовић Гашић (Фото Д. Јевремовић)

Ових дана многи од нас сумирају протеклу годину – шта нам је донела, а шта однела, по каквим поукама и искуствима ћемо је памтити. Временски одсечак од јануара до јануара можда је сувише кратак за велике закључке, зато смо неколико угледних пензионисаних лекара, специјалиста различитих грана медицине, питали шта је обележило њихове четрдесетогодишње каријере и до којих су истина дошли.

Гинеколог проф. др Душан Станојевић каже да је за четири деценије у служби медицине схватио да постоји само један начин да се људи натерају да о свом здрављу мисле пре него што га изгубе: то је строго утврђена обавеза одласка на редовне прегледе и претња казном ако се то не учини.

– Пре 40 година је у Србији годишње од рака грлића материце умирало 400 жена. Тада смо се сви латили „подизања свести жена”, објашњавања важности одласка на редовне гинеколошке прегледе. Лекари су гостовали у телевизијским емисијама, снимане су исповести

пацијенткиња и родбине жена које су умрле од овог рака. Данас мислим да је сав тај труд био узалудан јер у Србији и сада од овог карцинома годишње умире исти број жена. Закључујем да је било погрешно веровање како ћемо просвећивањем решити овај здравствени проблем. То је горка истина са којом ћу отићи у гроб – каже др Станојевић.

Друга истина која је др Станојевићу обележила каријеру гласи: повећање броја порођаја царским резом продужило је живот – акушерима. Присећа се почетка своје специјализације, када се у ГАК „Народни фронт” свега три одсто порођаја завршавало царским резом, а када је пре годину и по дана отишао у пензију, тај проценат је био већи од 30 одсто.

– По статистикама од пре 40 година, због стреса на послу најчешће су умирали новинари, а друго место су „држали” акушери. У току моје специјализације је преминуло седам-осам акушера. Данас, много година касније, новинари су и даље при врху лествице смртности због стреса на послу, али су акушери друго место „уступили” хирурзима.

Уверен сам да их је спасила широка примена царског реза. Та операција их је ослободила стреса који прати сваки порођај, ослободила их је страха да ли ће дете издржати пролаз кроз порођајни канал – објашњава др Станојевић.

Проф. др Мијомир Пелемиш, инфектолог и клинички фармаколог без двоумљења каже да је развој антимикробних лекова променио медицину коју је он „учио”: смањена је смртност од болести од којих се редовно умирало. Зато поручује да и поред глобалног ширења панике о све већој отпорности бактерија на постојеће антимикробне лекове, време антибиотика није прошло.

– Нема ниједног лекара који зна све и зато нема успеха у медицини ако доктори не схвате да пацијента морају да лече тимски, а нажалост има још оних који то не прихватају – истина је која је, каже др Пелемиш, обележила његов радни век.

Хирург проф. др Радоје Чоловић, председник Српског лекарског

Друштва, каже да су најтеже последице по здравствени систем имале одлуке власти да за руководиоце установа или шефове одељења постављају политички, тј. партијски подобне лекаре.

– Наметање лошег „лидера” у здравству је крајње штетно јер их запослени не поштују, не цене, не уважавају и не прихватају. Они га само трпе, уз мање или више отпора. Поштују се само стручно надмоћни и одговорни руководиоци, а установа са наметнутим „лидерима” осуђена је на назадовање – поручује др Чоловић.

Такође, уверен је да су у свакој здравственој установи најважнији кадрови: без њих, ни најсавременија технологија не помаже.

– Неретко се заборавља вечна истина да је најважније прво попричати са болесним човеком, начинити класични лекарски преглед и обавити стандардне, лабораторијске анализе. Увек ме је доводило до беса кад би ми дошао болесник са гомилом снимака на најсавременијим машинама, од којих су многи били потпуно непотребни, а да са њим нико није поштено ни поразговарао, а камоли да га је прегледао – каже др Чоловић.

За психијатра проф. др Мирославу Јашовић Гашић, највећи „учинак” минулих четрдесет година је то што је у Србији одлазак код „доктора за душу” донекле престао да буде табу.

– Психијатри су за многе постали свакодневни саветници, мада су бројни и они који ни по коју цену не би признали да од њих траже стручну помоћ. Друго, данас се примењују неупоредиво боље и разноврсније психотерапије, а и лекови су много ефикаснији – каже наша саговорница.

Она истиче још једну истину до које је заправо дошла после пензионисања, а то је да се лекари у Србији после завршетка радног века суочавају са потпуним игнорисањем дојучерашњих колега, а нарочито колегиница. Овде су им многа врата затворена, док истовремено из иностранства стижу позиви и признања.

– Лекари у Србији као да имају рок трајања који истиче одласком у пензију. Само ми је психијатријско знање и искуство помогло да пребродим тај прелаз – утисак је др Јашовић Гашић.

Развој хемодијализе је обележио радни век нефролога проф. др Љубице Ђукановић. Од некадашње методе у повоју, доступне малом броју оболелих, стигло се до сигурног начина лечења бубрежних болесника. Када је др Ђукановић почела да ради у целој Србији је било девет апарата за дијализу, а данас се у нашој земљи дијализира 4.500 људи.

– Истина до које сам дошла јесте и да су у настојању да имамо више трансплантација бубрега најслабија карика – лекари. Да би повећали број трансплантација бубрега, потребан је бољи тимски рад лекара различитих специјалности. Наравно, важно је популарисати и донорске картице и давалаштво органа – поручује наша саговорница.


Коментари2
a66c3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

M.pov.citalac
Carski rez je u celom svetu dramaticno porastao, tako da su USA i Australia koje su uvek prednjacile sa visokim procentom ovakvih porodjaja, danas sa nesto preko 30% istih, daleko prevazidjene od Turske gde je taj procenat ca: 50% . Jedino su Holandija i Svedska jos uvek sa relativno niskim procentom ovakvih porodjaja. Razlozi ovom povecanju su mnogobrojni a jedan od vaznih je i kasnije radjanje. Tvrdnju da je porast broja carskih rezova doveo do smanjenja smrtnosti akusera bi bilo tesko dokazati. Razloge smanjene smrtnosti akusera treba traziti na drugom mestu, kao boljoj organizaciji posla a s tim manjem opterecenju, dobroj obucenosti, zdravijem nacina zivota danasnjih akusera i sl. Nepromenjena smrtnost zena od karcinoma grlica materice danas u poredjenju sa onim od pre 40 g, je katastrofalan medicinski propust u lecenju ovog oboljenja gde je pravovremeno, otkrivanje i lecenje , dovelo do drasticnog smanjivanja smrtnosti od ove bolesti u celom svetu.
Партијска књижица важнија од Хипократа!
Господине Чоловићу свака вам част на констатацији. Ви сте навели стручно-организациони проблем који је главни разлог нашег ниског нивоа медицине и "резултата" (ако се то могу назвати резултати у европској земљи) на зечељу Европе. Одмах можемо да се надовежемо на коментаре проф. Станојевића и Пелемиша. Када би у нашој медицини постојала валидна стручна хијерархија било би и могућности да се неоправдано велики број царских резова коригује, као и да се спроводе адекватни протоколи за примену антибиотика без непотребне панике. Медицина је у Србији већ деценијама под чизмом политике, а највећи део одговорности сносе лекари који су зарад личних интереса прихватили да Хипократову заклетву замене партијском књижицом!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља