Од напада агресивне транзиционе градње биће сачуван један од најлепших градских видиковаца у најстаријем српском насељу у Београду – на Косанчићевом венцу. Заслуга за добијену битку, у часу када се на све стране планирају облакодери чији ће кровови парати облаке и заклањати најзначајнија културно-историјска градска здања, припада жирију архитектонског конкурса за идејно решење градске галерије на месту бараке у Улици Косанчићев венац 27. Струка је дала највише гласова за идејно решење које је објекат каскадно укопало у падину и тако отклонило сваку бојазан да ће будуће здање на видиковцу – платоу на коме се укрштају улице Краља Петра и Косанчићев венац – затворити прелеп поглед из центра града на реку, Земун и равницу.
Лако се могло десити да та визура буде збрисана. Јер, предлог плана детаљне регулације (ПДР) који се пре девет година нашао пред градским одборницима предвиђао је да овај плац буде претворен у видиковац тако што на њему неће бити надземног објекта, већ само уређени плато. Испод видиковца урбанисти су предложили изградњу објекта културе, који би повезао Карађорђеву са Улицом Косанчићев венац. У оквиру монументалног здања, планери су предвидели јавно степениште и отварање пешачког пролаза тако да се из центра града преко видиковца директно силази на реку. Али, амандман додат плану практично је омогућио да на плацу предвиђеном за видиковац буде саграђен надземни објекат.
Да би Београд девет деценија после подизања Павиљона „Цвијета Зузорић” могао коначно да излаже дела која прате савремене тенденције уметности, биће потребно највише годину дана
Ту могућност ауторски тим ARCVS-a са архитектом Браниславом Реџићем на челу, добитник прве награде на конкурсу, одбацио је у старту. Он јесте, истина, предвидео надземни објекат од 140 квадрата и висине осам метара. Чине га „лего” системом спрегнути пристанишни контејнери јарких боја. Инсталација је нижа од куће на коју се наслања и у њему ће седети администрација градске галерије. Службеници ће имати двоструки ужитак. Кроз прозоре ће моћи да виде реку, а бочно, према Калемегдану, нови трг дужине 60 и ширине 24 метра, чија ће трећина бити под дрвећем.
– Водили смо се идејом да се Косанчићу сме мало додати, али ништа одузети. Пустили смо да простор дише и нисмо пројектовали надземно здање које би било значајније од калдрме или опеке на објектима у Карађорђевој улици. Зато смо све те нежне околности Косанчићевог венца само повезали – истиче Бранислав Реџић.
Са будућег трга – видиковца степеништем и рампама посетиоци ће се спуштати до првог од укупно три нивоа будуће галерије, на којем ће бити инфо пулт, радионица, простор за децу, сала за предавања и кафић. Ту је предвиђен и главни улаз, одакле ће лифтом и степеништем публика силазити у две подземне етаже предвиђене за изложбе.
– На трећој етажи галерије прорезали смо кров лагума који се простире до куће у Карађорђевој 17. Лагум је постао „доњи улаз” који је уз „горњи званични” предуслов конкурсним програмом предвиђене топле везе између Карађорђеве улице и Косанчићевог венца – објашњава Реџић.
(3Д анимација)
Поред уског бетонског степеништа између кућа у Карађорђевој 15 и 17, које води до платоа на коме је данас биста Мике Аласа, биће почетна станица „писта за полетање” мини-возића који ће путнике реком приспеле у Београд превозити практично до центра града. Најпре до Косанчићевог венца где ће пешаци коначно бити у царству где владају искључиво њихова правила и одакле ће моћи да се размиле до Обилићевог венца, Кнез Михаилове, затим до Трга републике и даље по строгом центру града. Све те зоне за коју годину биће пешачке.
Возићем ће моћи да стигну до прве етаже галерије, која ће бити са десне стране, док су са леве планиране широке степенице „сансет амфитеатар” ширине 17 метара. Испод њих биће амфитеатар са вишенаменском салом са 260 седишта и она ће бити повезана са галеријом.
– Поред степеништа, према тврђави, план предвиђа још један објекат културе. Испод дела трга под крошњама предложили смо ексклузивни ресторан од 400 квадрата. Од његовог закупа моћи ће да се покрију зимски трошкови енергената, годишњи приходи запослених и уобичајени галеријски расходи. Галерија ће бити пасивна зграда, што подразумева и инсталацију енергетског колектора испод калдрме на тргу. Колектор ће прикупљати сунчеву топлоту и загревати објекат – истиче Реџић.
Изградња градске галерије од укупно 2.800 квадрата, не рачунајући степениште, коштаће 1,8 милиона евра. Да би Београд девет деценија после подизања Павиљона „Цвијета Зузорић” могао коначно да излаже дела која прате савремене тенденције и потребе уметности, биће потребно највише годину дана. Услов је да град обезбеди новац.
Део посла је већ урадио расписивањем конкурса, тако да се Емилијан Јосимовић, који је крајем 19. века, када је завршено калдрмисање Косанчићевог венца, урадио први план просторне регулације тог дела Београда, неће превртати у гробу.
За награде 1,5 милиона динара
За наградни фонд од 1,5 милиона динара борило се 46 радова.
Прва награда од 600.000 динара припала је архитектама Браниславу Реџићу, Драгану Ивановићу, Зорану Миловановићу, Сузани Тисовец, Борису Хусановићу и Невенки Реџић.
Друга није додељена, а трећу од 300.000 динара добио је тим „Кана архитекти”: Љиља Брајковић, Дениса Премиловац, Стеван Лазић, Немања Ћурчић, Александра Крачуновић, Сања Бокић и Јелена Ђуровић. Жири је доделио и четири откупа од по 150.000 динара.
Културни силазак на реку
Прва фаза изградње градске галерије на парцели у власништву града на којој је барака почиње следеће године, а ове ће бити завршен главни пројекат и добијена дозвола, тврди Милутин Фолић, градски урбаниста. У другој фази пројекат ће се ширити на околне парцеле на којима треба решити имовинскоправне односе.
– Галерија је део ширег концепта развоја града кроз подизање свести о идентитету, мобилности и екологији. Она ће обогатити културну понуду престонице и само срце пешачке зоне. Тај објекат на Косанчићу повезаће два главна пешачка коридора из улица Краља Петра и Топличин венац и омогућити културни силазак на реку – истиче Фолић.
