четвртак, 21.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 06.01.2017. у 08:15 Чедомир Антић
ПОГЛЕДИ

Устав и косовско питање

Косовска идеја један је од темељаца српског идентитета, прагматична политика треба да обезбеди да не постане и њен епитаф

Митровдански устав је наводно писан и, баш у јесен 2006. донесен, због очувања државног суверенитета над Косовом и Метохијом. Наравно, то је било и оправдање прагматичне политике утемељене на дубокој ирационалности. Устав је проглашен с петогодишњим закашњењем (у односу на рок из Досовог „Уговора са народом”), мотивисан интересима избора и оправдањем претходног политичког банкрота великих странака. Те 2006. ДС, ДСС и СРС, али и скоро све остале парламентарне странке, суочиле су се с пропашћу њиховог концепта државе с Црном Гором. Политика реформиста према ЕУ доживела је застој, чије последице трају и данас.

У Митровданском уставу КиМ је суштински избачено из текста. Уместо да посебним члановима буду дефинисане аутономије, најављено је да ће после завршетка преговора о статусу КиМ о томе бити донесен посебан уставни закон. Тако је Србија, неспремношћу целокупне своје елите да се суочи с ружном стварношћу, у ствари оставила могућност да буде устројена као држава која би у свом саставу могла имати два, али и више аутономних ентитета различитих овлашћења! Била је то кратковида политика. Кад сам се четири године касније срео с најважнијим креатором тог устава, тада већ опозиционаром, а разговор дошао до укидања АП Војводине, он је резигнирано одмахнуо руком: „Да, морали смо да подржимо уставну потврду АП Војводине због симетрије с Косовом и Метохијом... Али развој догађаја показао је да то више није потребно. Међутим, уставно питање не треба отварати зато што би будућа решења могла бити гора...”

У Митровданском уставу Косово и Метохија споменути су на два места: у Преамбули, која је само декларативни део устава – никога не обавезује, нити може бити прекршена – и у заклетви председника републике. Прво је учињено због САД и ЕУ – народу симболика, њима устав без КиМ. Друго због Тадића, којем је време очекиваног проглашења независности албанске парадржаве требало додатно загорчати, пошто би заклетвом био спречен да се споразуме с Вашингтоном и Бриселом, до којих су ДС и он тако много држали.

Како уопште решити питање АП КиМ – а посебно његове уставне аспекте – данас кад је албанска парадржава у већој мери међународно призната од свих других аспираната за чланство у УН?

Корен је у суштини нашег националног односа према Косову и Метохији. Пре тринаест година истраживања су показала да 75 одсто грађана верује да је КиМ заувек изгубљено а 62 процента да то никад не треба признати. Владајуће елите прихватале су Косово али не и Албанце – нису их уносиле у бирачки списак, нису тражиле савезника међу њиховим вођама. Србија и Југославија престале су одавно да воде одговорну државну политику: прва 1918, а друга 1941. године. Спремност да статус Косова и Метохије дугорочно не буде решен због могуће епохалне промене у будућности, а да Србија до тог светог тренутка остане државно недовршена, није ни мудра ни одговорна политика. Да би нека добра прилика у будућности била искоришћена потребне су деценије припрема и огромне инвестиције. Таква спремност, план и одлучност не постоје. Штавише, бриселски процес је од 2012. започео спору али успешну интеграцију севера Косова у туђу државу.

Током уставне дебате требало би да се искрено суочимо – с чињеницама и међусобно. Да ли смо спремни да створимо систем успешних и поштених установа и планирамо елиту способну да током наредног столећа политички, економски, културно и демографски врати Косово и Метохију у састав политички једне и недељиве Србије? Одговор сви знамо, само га неки с тугом грчевито скривамо у себи. До 1941. је и било некаквих изгледа, стварањем албанске косовске аутономије и креирањем државне свести и елите, нестали су и најмањи изгледи за успех. Нада у поделу покрајине избледела је после 1999. године. Ипак, подела је једина могућност да сачувамо крајеве где српски народ још живи у апсолутној већини, да добијемо аутономију за енклаве и задржимо управу над светињама. Такође, поделом од Косова стварамо заиста јединствен случај, добијамо некакав компромис и спречавамо даљи распад државе. Подела после 1999. зависи више од великих сила него од нас, ипак мало смо учинили да до ње дође.

Кад је реч о уставу, за нас је довољно да укинемо аутономије какве у нашој уставности нису постојале пре 1946. и да територијално дефинишемо нашу државу како је призната у Уједињеним нацијама. За промену граница постоје уставни механизми. Раскид с аутономијама из прошлости био би коначан раскид с уставним експериментима из прошлости. Косовска идеја један је од темељаца српског идентитета, прагматична политика треба да обезбеди да не постане и њен епитаф.

Напредни клуб

Коментари49
2c447
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Stefan
Људи, да се разумемо. Тренутно стање ствари на терену не иде у нашу корист. Верујем да ће исто бити и наредних 10 година, можда и знатно више. Али зар нисмо научили да се историја понавља. Јесмо ли у првом рату малтене сатрани и отерани стотинама километара од куће, па урадили немогуће? Јесмо ли под Турцима преживели голготу па коначно повратили државу? Ако сад није време, стани, сачекај! Стрпљен - спашен каже наш народ. Промениће се околности. Већ је другачија ситуација од 1999. Не признај ништа и прави се луд. Кад дође време, треба их напасти њиховом тактиком.
Hrvoje Kvarner
'JPokrajina da .......Samo naivni sanjaju o tome da jedna medjuvremeno od 113 Drz, priznata Kosovo sa 2 mio zitelja bi pristala na neku Statut nekav.Pokrajinu u Srbiji pod komandom Bgd umesto Pristine! Vi bi opet Albance trpala u nesto sto ne garantira niti Autonomiju?! Bez oruzanog sukobe nista od svega toga kada cete vec jednom kopcatiBoze dragi kakvi komentari svaki dan!Drugo je sa RS!Sada kada je "etnicki cista"Ne vidim zasto ne bi stupili u neku Zajednici sa R.Srbijom!BH postoji samo zbog Muslimana jer ne znaju kuda sa njima!( Zaristen buducega zla na Balkanu!)
Bratska podela
Republika Srpska ide Srbiji, a Federacija BiH sa hrvatskim cvijećem u Hrvatsku. Za Kosovo specijalni status sledećij 100 godina, dok se uranijumka prašina ne istopi i ode u dubine.
Џејми Шеј
Jedino sto je u ljudskoj istoriji sigurno su oruzani sukobi. Prema tome to sledi u svakom slucaju. A sto se Siptara tice dosli su na krilima NATO. Kad oni odu, a otici ce sigurno, pobrinucemo se da se prebace preko Prokletija kako su i dosli. Bilo je u Srbiji i Turaka i crnih Arapa pa ih sada vise nema. Nije prizivanje ratova, daleko bilo, ali kada se nesto ne moze izbeci bolje je da smo spremni nego ovce za klanje. Vi ste nam Hrvoje u tome bar znano iskustvo.
dzordz
prvi put sam na kosovo krocio 1978., a kosovo je krocilo u moj beogradski svet. stabilno politicko resenje je moguce u uslovima slobode, znaci bez prisustva stranih vojski i vracanjam na stanje iz leta 1999. pa onda polako, demokratski. sve ono sto su oni/zapad nama radili treba raditi albancima sa kosmeta. bar 20 godina. i kada se stvore uslovi za demokratiju, i onda polako, prvo na nivou kulturne autonomije bar 20 godina. neka se nasi politicari ne odricnu niceg sa kosmeta. pojedibac je suvise mali kada je nacija u pitanju, tu se vekovi broje. nisam naivan, dobro se secam da je sav savremen civilizacioni razvoj na kosmetu - privredu, moderne puteve, struju, zdravstvo i skole upravo omogucila srbija sedamdesetih. u svakom gradu bilo je po nekoliko desetina preduzeca, fabrika, firmi.
BITAN je NAROD
Srbija mora brinuti o srpskom narodu i njegovom biološkom opstanku na KiM, a ne o teritoriji na kojoj živi 2 miliona Albanaca.. Takođe tako bi lakše pripojili Republiku Srpsku sa 1,2 miliona Srba, koja bi bila ravnopravna sa ostalim pokrajinama u Srbiji (Vojvodina, Beograd, Centralna (Šumadija i Raška) i Jugoistočna Srbija)
Драго Никшић
Све се слажем, само да нађемо начин да и Црну гору убацимо у те Сједињене српске покрајине !!
DA pokrajine - NE autonomija
Najbolja su LOGIČNA rešenja: ukinuti autonomije (samostalnost), a u Srbiji formirati 4 RAVNOPRAVNE pokrajine (bez državnih nadležnosti), plus KiM sa specijalnim "zamrznutim" statusom, pod nadležnošću EU i NATO.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља