Даљина, то је лепота меланхолије
Вољених звезда које с вечери
Сребреним сјајем свемир полије
Даљина, то је туга глечера
Што усамљени у свом ћутању
Суморне своје дане проводе
С даљине чудни ветри доводе
Мирисе миле прошлих часова
Што до нас дођу у свом лутању
Шумове драге прошлих гласова
Што нам ко тужан лист сикоморе
С јесени срцем тужно роморе.
Данас, кад дође света промена
И када крећеш на далеки пут,
Испуњен ми биће сваки душин кут
Тугом даљине, лепотом спомена.
И знам да ће сутра уморна ми глава
Наслонити се клонуло на длан
Ти синоћна моја лепа, срећна јава,
Бићеш већ сутра мој далеки сан.
(Политика 7. јануар 1923. године)
