среда, 21.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:41

До посла из снова преко 77 степеника

Студенти и три године након дипломирања могу да се обрате стручњацима који ће им помоћи у писању CV, обезбедити праксу у компанијама, саветовати их како да се понашају приликом разговора за посао, а ту је и психолошко саветовалиште
Аутор: Сандра Гуцијанчетвртак, 05.01.2017. у 17:58
И у време празника радна атмосфера у Капетан Мишином здању (Фото Драгослав Жарковић)

Више од 15.000 студената регистровано је у бази Центра за развој каријере и саветовање Универзитета у Београду (ЦзРК), али је број корисника њихових услуга далеко већи. Овај центар, први такве врсте који је отворен у Србији на једном универзитету, управо је прославио 10 година рада. Мали тим, на челу с директорком Дејаном Лазић, организује предавања и радионице за студенте, однедавно имају и психолошко саветовање, годишње обезбеде око 1.200 прилика за праксу или посао…

До Центра се долази када се прође кроз главни улаз у Ректорат у Капетан Мишином здању, па кроз двориште и дрвена врата које воде ка 77 степеника и просторије крцату папирима и енергијом. „Ми смо најбоље чувана тајна Ректората”, кажу нам у шали, док нас са врата нуде тортом која је остала од рођенданске прославе.

– Нисмо звали медије, прославили смо тихо и радно, управо смо завршили филм за студенте којима се представља рад нашег центра. Ово нам је трећа селидба за 10 година. Почели смо као четворочлана екипа у згради Правног факултета у децембру 2006. године. Основани смо одлуком Сената БУ, а на иницијативу Фондације за образовање Њ. К. В. Александра. Касније нас је тадашњи ректор Бранко Ковачевић пребацио у Ректорат, јер ми смо сервис за студенте 31 факултета, а не само Правног. Годину дана касније отворени су и ЦзРК на универзитетима у Новом Саду, Крагујевцу и Нишу – прича нам „у ходу” између две радионице, директорка Лазић, иначе педагог, док се јавља на телефон и бира материјал за пресвлачење старих столица.

Када се попнете уз 77 степеника, студенте дочекују и Ана Јанковић Баровић и Милена Рајчевић (психолози), политиколог Катарина Манојловић Николић, Марија Јовановић која је завршила филозофију и Јелена Курјак која завршава мастер на ФОН-у. Затичемо само део тима јер су неки на радионицама на факултетима, а има и оних које је покосио грип.

Када је Сенат БУ у децембру 2006. године донео одлуку о оснивању ЦзРК, причају нам, о томе шта је тачно њихов задатак нису знали ни студенти, ни факултети, ни послодавци. Биле су непознате и теме које су данас незаобилазни део академског образовања сваког студента. Кренули су од нуле, прошли обуку на Универзитету у Нотингему и деценију касније кажу да су задовољни бројем програма и бројем академаца који се јављају. Сарађују с колегама из бројних каријерних центара с универзитет широм света.

Ана Јанковић Баровић објашњава да улога ЦзРК није да посредују у запошљавању, већ да науче студенте како да се укључе у тржиште рада, да планирају каријеру и доносе одуке, како да се представе послодавцу и како да активно траже посао...

Она је координаторка програма каријерног образовања Центру, а недавно је курс „Вештине управљања каријером” који води, добио прву награду на такмичењу добрих пракси које организује Euroguidance центар у Србији. У току прошлог летњег семестра организован је на Пољопривредном и Фармацеутском факултету, а тренутно се одржава и на Пољопривредном и на Машинском факултету. Факултативан је и признаје се као ваннаставна активност која носи одређен број бодова и уписује се у додатак дипломи. Интересовање је велико, курс ће бити поновљен и на фармацији, а у току су преговори са управама још неколико факултета.

– Развили смо бројне програме као што је БГ пракса, Сајам стипендија, радионице „Мењам трему за припрему”, семинар меких вештина „Кадар да будем кадар”, координирали смо велики Темпус пројекат који је имао за циљ јачање капацитета универзитетских каријерних центара у Србији, студенти имају на располагању кратко и дуже каријерно саветовање, психолошко саветовање, учимо их како да исправно напишу СV – причају нам Дејана и Ана.

Ево да откријемо и неколико детаља с радионица: када се иде на разговор за посао долази се раније, особу која вас интервјуише гледајте у очи, немојте да се обесхрабрите чудним питањима, обуците се пристојно и не претерујте с јарким бојама, можете пре тога да вежбате пред огледалом или родитељима…

– Студентима свакако препоручујемо да раде на професионалном и личном усавршавању волонтирањем, кроз разне облике праксе, неформалне програме, стручне семинаре и курсеве. Тако се стиче додатно искуство, сазнају информације и обезбеђују контакти који касније могу бити од велике користи – објашњава Ана.

Редовно се раде анкете с послодавцима, ослушкују потребе студента и у складу с тим креирају планови за наредну годину. Центар је кренуо у правцу е-сервиса кроз вебинаре, а ове године ће бити направљен и понуђен онлајн курс с темама везаним за управљање каријером.

Врата су отворена за све, од девет до 16 и 30, а једина препрека студентима је њихова добра воља и чувених 77 степеника. Али, то је најмање што могу да учине за своју будућност.


Коментари2
9cf89
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jelena Krsmanović
Kada sam 2015-te god. konkurisala za studentsku praksu u jednoj državnoj instituciji i bila pozvana na razgovor, poštovana gđa koja me je intervjuisala mi je otvoreno kazala da, iako sam joj se ja najviše dopala od svih kandidata, (bila sam poslednja od kandidata na razgovoru) ona ipak mora da odabere kandidata za kog je urgirano. Tog kandidata lično poznajem, on mi je takođe rekao da je za njega urgirano i da se ne nadam previše. Tačno tako je i bilo. Eto, tako se volontira u Srbiji - na urgenciju. Paradoks, ali istinit. Pa neka se budući studenti koji konkurišu nadaju da će moći da volontiraju samo na osnovu ličnih i stručnih kvaliteta koje imaju, jer smisla za nadu ima ukoliko su jedini konkurisali za određenu poziciju, ili ako za ostale kandidate niko ne bude urgirao :) Što se tiče Centra, oni sa prednjim navodima nemaju nikakve veze. Njihov posao u vezi sa nama se završava onog trenutka kada naše CV-e, koje smo im dostavili, proslede firmama koje traže volontere.
Jagodinac
Prekopirano iz naprimer Kanade. To je uobicajeno ovde vec decenijama a i svaki novi imigrant prolazi te job finding klubove. Tu ce vam pregledati resume tj CV posavetovati vas u vezi trazenja posla. Ponekad ce kontaktirati potencijalnig poslodavca itd. Naravno sve to placa drzava ako je rec o ljudima na socijali ili employment insurance. U Srbiji to ne sluzi nicemu osim da organizacija uzme novac od drzave jer posla nema. Ili da uzme i novac od nesrecnika koji trazi posao.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља