понедељак, 21.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:51

Књаз Милош већи социјалиста од данашњих левичара

Док је Милош Обреновић још 1836. указом забрањивао да се сељаку одузму дом и средства за рад на име дуга, у неолибералној епохи тако нешто делује незамисливо, чак и политичарима који заговарају идеје социјалне правде
Аутор: Никола Белићчетвртак, 05.01.2017. у 22:00
Споменик кнезу Милошу (Фото Жељко Јовановић)

„У се­ли­ма на ку­ћу, ба­шти­ну, два во­ла и кра­ву ни­ко се за­ду­жи­ти не мо­же, ни­ти ће се ин­та­бу­ла­ци­ја на ре­че­на до­бра учи­ње­на и пред ка­квим су­дом за пра­вил­ну при­зна­ти, да би та­квим на­чи­ном без­по­моћ­не же­не и дје­ца, по упро­па­штће­ни­ју све­га имје­ни­ја кров ба­рем над гла­вом има­ла...”

Ко­ли­ко год ова ре­че­ни­ца из ука­за кне­за Ми­ло­ша из 1836. зву­ча­ла ар­ха­ич­но у од­но­су на уго­во­ре о хи­по­те­ка­ма из 21. ве­ка скро­је­не по нео­ли­бе­рал­ним стан­дар­ди­ма, она је мо­жда је­дан од нај­бо­љих до­ка­за да је ма­ло шта оста­ло од иде­ја со­ци­јал­не прав­де из­у­зев по­ли­тич­ких па­ро­ла у да­на­шњој Ср­би­ји. Ова­кав про­пис о др­жав­ној за­бра­ни од­у­зи­ма­ња до­ма и сред­ста­ва за рад од пре 180 го­ди­на да­нас би био не­за­ми­слив за све стран­ке у срп­ском пар­ла­мен­ту, па и оне но­ми­нал­но ле­ви­чар­ске. Ак­ту­ел­ни по­ли­ти­ча­ри ра­зних иде­о­ло­ги­ја би ве­ро­ват­но по­ру­чи­ли да се мо­дер­ни ка­пи­та­ли­зам не мо­же ме­ри­ти с вре­ме­ном ка­да је књаз за­у­зда­вао фе­у­да­ли­зам у тек осло­бо­ђе­ној Ср­би­ји.

Та­кве Ми­ло­ше­ве ме­ре мо­жда су у скла­ду с ње­го­вом па­ро­лом: „На­ро­де, сна­го мо­ја” и те­жњом да уступ­ци­ма, ма­кар они ли­чи­ли на по­пу­ли­зам, ује­ди­ни Ср­би­ју про­тив Ту­ра­ка и њи­хо­вог си­сте­ма вла­да­ви­не. Али да­нас из­гле­да као да је ве­ћи­ни но­ми­нал­них ле­ви­ча­ра лак­ше да се не по­бу­не про­тив про­тив нео­ли­бе­рал­них тврд­њи да је со­ци­јал­на др­жа­ва у прак­си „пре­ску­па”.

Ма­ло ко би, ме­ђу­тим, по­ста­вио пи­та­ње ка­ко то да у Уста­ву Ср­би­је пи­ше да је „од­у­зи­ма­ње или огра­ни­че­ње имо­ви­не ра­ди на­пла­те по­ре­за и дру­гих да­жби­на или ка­зни до­зво­ље­но са­мо у скла­ду са за­ко­ном”, док је у нај­ви­шим прав­ним ак­ти­ма из 1869. и 1888. та кон­фи­ска­ци­ја би­ла за­ко­ном ап­со­лут­но за­бра­ње­на; без­ма­ло цео век пре вла­сти ко­му­ни­ста и уки­да­ња при­ват­не сво­ји­не.

По­сле све­га, а на­ро­чи­то по­тре­са 2008, не чу­ди да на ука­зе кне­за Ми­ло­ша и чла­но­ве уста­ва из 19. ве­ка ви­ше под­се­ћа­ју по­је­ди­ни по­кре­ти ко­ји ни­чу и у зе­мља­ма ЕУ у бор­би про­тив за­ду­жи­ва­ња по­је­дин­ца и при­нуд­ног исе­ље­ња, по­зна­ти­јег као де­ло­жа­ци­ја. Та­кав еуфе­ми­зам мо­жда ни­је по­сто­јао док је Ми­ло­ван Гли­шић у сво­јој „Гла­ви ше­ће­ра” при­ка­зи­вао ка­ко зе­ле­наш са ог­њи­шта из­ба­цу­је Ра­да­на Ра­да­но­ви­ћа са же­ном и де­цом, али нео­ли­бе­рал­ни ме­тод из 21. ве­ка као да се мно­го не раз­ли­ку­је.

Без об­зи­ра на то што у Евро­пи грч­ку Си­ри­зу мно­ги већ сма­тра­ју по­ра­же­ном, чи­ни се да је све ве­ћи број ин­те­лек­ту­а­ла­ца из по­кре­та, па и пар­ти­ја, ко­ји у ЕУ по­ди­жу глас као осве­же­на ле­ви­ца.

„Да­вид је по­бе­дио Го­ли­ја­та”, по­ру­чи­ла је ак­ту­ел­на гра­до­на­чел­ни­ца Бар­се­ло­не Ада Ко­лау ка­да је уз по­др­шку По­де­мо­са, уста­ју­ћи про­тив при­нуд­них исе­ље­ња, по­бе­ди­ла на из­бо­ри­ма у том гра­ду. Сли­чан про­грам је „Жи­вом зи­ду” у Хр­ват­ској до­нео ме­ста у Са­бо­ру.

За то вре­ме у Ср­би­ји су још све­жа се­ћа­ња на де­ве­де­се­те и ула­зак у ви­ше­стра­нач­је, ка­да је власт СПС-а сви­ма омо­гу­ћи­ла да от­ку­пе ста­но­ве као при­ват­но вла­сни­штво, али је исто­вре­ме­но от­по­че­ло ве­ли­ко ра­сло­ја­ва­ње дру­штва. Тај про­цес као да је на­ста­вљен 5. ок­то­бра са ДС-ом, као дру­гом ве­ли­ком но­ми­нал­но ле­ви­чар­ском стран­ком, па су с де­мо­кра­та­ма по­ве­зи­ва­не при­ва­ти­за­ци­је, тран­зи­ци­ја и бо­га­ће­ње по­је­ди­на­ца, уз уво­ђе­ње ка­пи­та­ли­зма по си­сте­му „тре­ћег пу­та”.

Чи­ни се као да су сто­па­ма две нај­ве­ће пар­ти­је кре­ну­ле и ма­ње стран­ке са со­ци­ја­ли­стич­ким и со­ци­јал­де­мо­крат­ским пред­зна­ци­ма, па та­ко ма­ло ко од њих и да­нас гла­сно ста­не у од­бра­ну рад­ни­ка ка­да се пи­ше о њи­хо­вом от­пу­шта­њу.  

Би­ланс је да мо­дер­на, ја­сно ан­ти­ли­бе­рал­на ле­ви­ца у Ср­би­ји још не­ма ути­цај. По­је­ди­ни ло­кал­ни по­кре­ти су се тек не­дав­но удру­жи­ли у кров­ни, Гра­ђан­ски фронт, али је тај про­је­кат тек у по­во­ју. А Ле­ви­ца Ср­би­је, ко­ја је као пар­ти­ја већ ис­ту­пи­ла на из­бо­ри­ма, оста­ла је да­ле­ко од пар­ла­мен­та.

Упра­во на ре­зул­тат стран­ке Бор­ка Сте­фа­но­ви­ћа ука­зу­је и фи­ло­зоф Вла­ди­мир Ми­лу­ти­но­вић, уред­ник пор­та­ла „Дво­глед”, ко­ји ка­же да је ве­ро­вао да ће ова опа­ци­ја про­ћи бо­ље на април­ским из­бо­ри­ма 2016.

„Ни тих је­дан од­сто ни­је не­што ми­нор­но, гле­да­ју­ћи оста­так опо­зи­ци­је. Ипак, по­ка­зу­је и да се у не­ком зна­чај­ни­јем сми­слу ни­је отво­рио про­стор за ле­ву иде­ју. Власт у Ср­би­ји са пре­ми­је­ром на че­лу, иако су они прак­тич­но нео­ли­бе­ра­ли, ус­пе­ла је да спо­ји не­што што ни­је спо­ји­во и осво­ји по­др­шку оних ко­ји су на не­ки на­чин жр­тве тран­зи­ци­је”, ис­ти­че Ми­лу­ти­но­вић за „По­ли­ти­ку”.

Да су „они ко­ји да­нас го­во­ре да шти­те рад­нич­ку кла­су и за ко­је она гла­са обич­но на де­сној стра­ни, а да је ле­ви­ца оти­шла ка Вол­стри­ту”, уве­рен је еко­но­ми­ста Да­ни­јел Цвје­ти­ћа­нин, про­фе­сор Уни­вер­зи­те­та Син­ги­ду­нум.

„Увек сам ле­ви­цу по­ве­зи­вао са марк­си­змом, а то би са­да на­зва­ли по­пу­ли­змом. За­ла­га­ти се за Вол­стрит и ње­го­ве кри­те­ри­ју­ме, а го­во­ри­ти да сте ле­ви­чар, ап­сурд­но је. А Ср­би­ја се ту так­ми­чи са мно­ги­ма; у ди­сци­пли­ни ка­ко да што пре по­ста­не ко­ло­ни­ја”, на­гла­ша­ва Цвје­ти­ћа­нин за наш лист.

Упи­тан да ли је оп­шти ути­сак да је ју­го­сло­вен­ско са­мо­у­пра­вља­ње нео­др­жи­во и да за­то не­ма про­сто­ра за ле­ве иде­је, он од­го­ва­ра да це­ла ЕУ да­нас под­се­ћа на са­мо­у­пра­вља­ње.

„И по реч­ни­ку и по но­во­го­во­ру и по би­ро­кра­ти­за­ци­ји за­кла­ња се ско­ро иза истих тер­ми­на. Са­мо­у­прав­ни со­ци­ја­ли­зам је чак био отво­ре­ни­ји и по­ште­ни­ји кад се го­во­ри­ло о лич­ном бо­гат­ству. Ми смо пра­ви­ли пи­та­ња од ви­кен­ди­ца не­ких ру­ко­во­ди­ла­ца и 1968. по­кре­та­ли те­му ’цр­ве­не бур­жо­а­зи­је’, а у да­на­шњим раз­ме­ра­ма то је сме­шно по­ми­ња­ти. Тим пре што на­ша бур­жо­а­зи­ја ско­ро и не по­сто­ји, већ је ту уло­гу пре­у­зе­ла она из ино­стран­ства”, на­во­ди Цвје­ти­ћа­нин.

Вла­ди­мир Ми­лу­ти­но­вић ве­ру­је да би те­за ка­ко је ју­го­сло­вен­ски со­ци­ја­ли­зам не­што не­ре­ал­но мо­гла да бу­де тач­на, „са­мо ка­да зе­мље ко­је су на­сле­ди­ле СФРЈ не би че­ти­ри или пет пу­та ви­ше би­ле за­ду­же­ни­је од це­ле за­јед­нич­ке др­жа­ве”.

„Кла­си­чан со­ци­ја­ли­зам, са дру­штвом без при­ват­не сво­ји­не, мо­жда је­сте пре­ва­зи­ђен. Чак и да је био иде­а­лан, са­да је не­по­но­вљив. Код нас се, ме­ђу­тим, ни­ко ни­је по­ја­вио да сми­сли иде­ју мо­дер­ног, пра­вед­ни­јег и но­вог ле­вог, мо­жда и за­то што смо дру­штво под­ло­жно ауто­ри­те­ти­ма. Док је ко­му­ни­зам био на вла­сти, сви су би­ли ко­му­ни­сти. Да­нас смо са­мо окре­ну­ли пло­чу. Ту је и на­ци­о­нал­но пи­та­ње, па се че­сто ин­тер­пре­ти­ра да је ле­ви­ца за не­ка­кве ју­го­сло­вен­ске ин­те­гра­ци­је. А ве­ћи­на љу­ди ми­сли да је Ср­би­ја у том ин­те­гри­са­њу гу­би­ла”, оце­њу­је Ми­лу­ти­но­вић.

Да­ни­јел Цвје­ти­ћа­нин ка­же да је ју­го­сло­вен­ски мо­дел од­мах по­сле рас­па­да СФРЈ био и ви­ше озло­гла­шен не­го да­нас, а да се део гра­ђа­на са­да ипак се­ти ка­ко су има­ли бес­плат­но ста­но­ва­ње, бес­плат­но ле­че­ње, бес­плат­но шко­ло­ва­ње...

„То још ни­је узе­ло ма­ха. До­ми­ни­ра оно што је за ши­ро­ке сло­је­ве нај­ва­жни­је, а то је по­пу­ње­ност про­дав­ни­ца. У пре­во­ду, вра­ти­те гра­ђа­ни­ма и си­гу­ран по­сао, и си­гур­но ста­но­ва­ње, и бес­плат­но ле­че­ње, они ће ре­ћи: ’Да, али не во­лим то си­ви­ло из­ло­га, дај­те нам оне шо­пинг цен­тре.’ Ма­кар и не­мао чи­ме да пла­ти ту ро­бу, ин­си­сти­ра­ће да пред со­бом ви­ди ша­ре­ни­ло”, за­кљу­чу­је Цвје­ти­ћа­нин.


Коментари56
b9536
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Цврчак Цврчак
Ееее, правићемо ми Обреновиће од блата....
Bgd
Nema te privrede u svetu koja bi izdrzavala onakvu inflaciju, piramidalne banke, opsti haos i pljacku..a ekipa bliska MIlosevicu zgrnula novac preko monopola, primarne emisije i onda se znalo pola ide tim privilegovanim lopovima, a pola Milosevicima; prva velika pljacka drzavne imovine se desila devedesetih, a tu je i nejasna situacija oko fonda stanova koji su narodu prodavani u vise faza, pa tako cujemo da je u kasnijim fazama prodavano za vrlo malo svote..pa opet neki otkupili stanove za koliko? Imali smo mi devedesetih masovnu pljacku, a onda kad su dosli "eksperti" oni su radili za sebe i za strane gazde ..i imamo ovo danas; Pljacka Srbije po vise nivoa i u vise faza..e sad je doslo da nema bas toliko da se ukrade pa su krenuli eto i izvrsitelji da ljudima deru kozu sa ledja. Sada imate kulminaciju devedesetih, vratili se najgori od najgorih da vode drzavu, i rade u sprezi sa svima koji ih priznaju kao vlast i dele plen--to nije drzava gospodo, nego mracna krcma na kraju sela.
Milan Janković
Što se tiče ekonomije,znate dobro da privreda zbog sankcija i rata nije bila u dobrom stanju 90-tih i nema te privrede u svetu koja bi tako nešto izdržala na nogama.Preduzeća su radila sa više ili manje smanjenjim kapacitetom,išlo se na to da se ona ipak očuvaju,a ne rasprodaju i mašine iseku u staro gvoždje.Kada su stigli "eksperti" medju prvim merama bila je ukidanje carina,čime su ratovima izmorenu privredu izložili nemilosrdnoj konkurenciji.To bi bilo isto kao nekoga ko je tek preležao tešku bolest naterate da trči maraton sa profesionalcima. Sumanuto.Zatim su ukinuli SDK,koja je kontrolisala uplatu poreza i doprinosa.Otvorila se rupa u budžetu od 2 mlrd. evra koju su krenuli da krpe kreditima,pa kad više nije moglo,krenuli da smanjuju plate i penzije.Guverner Jelašić je u vreme stabilnog dinara davao 17% kamate na obveznice NBS!Milion ljudi otpušteno,industrije više nema,poljoprivreda ugušena SSP-om,30 mlrd dug.Bivša država nije bila ekonomski savršena,ali ova je sačuvaj Bože.
Marko Janković
@Milivoje Radaković. Maršalov plan nikada ni zvanično ni nezvanično nije obuhvatao pomoć SFRJ.Ne postoji niti jedan validan dokument da to potvrdi.Jedina pomoć je bilo nekoliko kontigenata vojne opreme 50-tih od strane Amerike i nešto donacija hrane kasnih 40-tih od strane UNRE.To bi bilo sve.Vi zapravo pričate istu priču kao ovi vajni eksperti koji su uništili srpsku privredu-po njima ništa pre 2000 nije postojalo,a i to što jeste bilo je nikakvo i to je bilo zahvaljujući desetinama milijardi dolara pomoći,za koje ove "pametnice" ne daju nikakve dokaze.Valjda su umislili da je svaka njihova reč,reč Boga i da ne trebaju dokazi.Evo imali su 16 godina nesputane "tržišne privrede" i šta su napravili - industrije više nemamo,poljoprivreda na izdisaju,masovna nezaposlenost,najniže plate u Evropi i dug od 30 milijardi koje su otišle u džepove tajkuna.Koliko još godinama da im damo fore da pokažu rezultate - 30,40,100?Što kaži Kinezi nije bitno koje je boje mačka,već da li lovi miševe
Mile
Proseca plata 2000-60evra, prosecna plata 2012-400evra.
Препоручујем 4
Milivoje Radaković
Još sam jednu stvar zaboravio, Jankoviću: Vi kažete kako su takozvani "eksperti" uništili privredu nakon 2000-te, ako sam Vas dobro razumeo? Je l' to znači da je ta privreda funkcionisala 1993-će, 1996-te ili 1999-te?!
Препоручујем 5
Прикажи још одговора
Aska
Tim koji pobedjuje, ja ne bih menjala.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља