недеља, 26.03.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:10
ИНТЕРВЈУ: ДРАГИЊА ЂУРИЋ, председник Извршног одбора Интеза банке

Камате ће још падати

Највећи допринос расту кредитне активности даће решавање проблема лоших пласмана, а критична карика за убрзање тог процеса је већа ефикасност правног система и брже завршавање судских спорова
Аутор: Јована Рабреновићнедеља, 08.01.2017. у 10:05
​(Фото: Банка Интеза)

Пројекција према којој ће привреда наредне године расти по стопи од три одсто је врло охрабрујућа и даје основу за оправдани оптимизам. Солидно расте индустријска производња, а прогрес је постигнут и код унутрашњих и спољних неравнотежа економије. Неоспоран успех је учињен у делу фискалног усклађивања: буџетски дефицит ће бити готово дупло нижи од планираног нивоа од четири одсто у 2016, тако да амбициозно постављен циљ за наредну годину од 1,7 одсто делује у потпуности оствариво. Посебно охрабрује то што је остварен већи него пројектован раст прихода буџета, док су трошкови у нивоу дефинисаних циљева. Фискална дисциплина ће свакако утицати на побољшање дужничког рејтинга наше земље. Такође, динамичнија стопа раста извоза у односу на увоз, као и раст директних инвестиција утицали су на побољшање спољнотрговинске позиције привреде, каже Драгиња Ђурић, председник Извршног одбора Интеза банке одговарајући на наше питање да ли је оптимиста с обзиром на најављени привредни раст.

– Сматрам да данас имамо значајно унапређену пословну климу која обезбеђује нужне предуслове за будући привредни раст и отвара перспективе да економија уђе у такозвану позитивну спиралу раста поверења инвеститора, повећања инвестиција и запослености. Наравно, на другој страни, неопходно је да се настави са започетим реформама државних предузећа, као и да се оствари планирано смањење јавног дуга.

У којој мери очекујете да ће привредни раст погурати кредитну активност?

Свакако да постоји позитивна корелација између привредног раста и раста кредитне активности. Одређен опоравак, после низа година стагнације, остварен је већ у овој години, посебно када говоримо о кредитирању становништва. Побољшање и стабилност макрoекономских прилика јача поверење и оптимизам код свих учесника на тржишту који постају спремнији да уђу у нове инвестиције. За целу економију, не само за банке, важно је да постоји стабилна тражња за дугорочним кредитима будући да дугорочна улагања утичу на раст обима пословања, а самим тим и на ниво запослености. Ипак, на другој страни, можда и најзначајнији импулс расту кредитне активности, посебно у сегменту кредитирања привреде, уследиће са даљим прогресом у решавању проблема лоших пласмана.

Народна банка је кренула с интензивним обарањем референтне каматне стопе, а сада као да ју је замрзла на четири одсто. Да ли има могућности да камате наставе тренд пада?

Динарске камате заиста јесу на историјски ниском нивоу и реална је претпоставка да ће доћи до њиховог даљег умереног пада у наредном периоду. Позитивни резултати када је реч о смањењу спољне и унутрашње неравнотеже, као и ризика улагања у Србију, уз пад инфлационих очекивања финансијског сектора и привреде, стварају потребан оквир за такав тренд. Од октобра 2013. године инфлација се кретала испод доње границе дефинисаног коридора, а централна банка је недавно променила инфлационе циљеве од 2017. године. Дакле, пројектована је нижа стопа инфлације и, уз претпоставку да ће се одржати позитивне макроекономске прилике, динарске камате би требало да буду ниже. У овом моменту репо стопа од четири одсто је адекватна, уз подсећање да смо у јануару 2015. године имали репо стопу на нивоу од осам одсто. Свакако, на даљи пад динарских камата утиче и присутна конкуренција међу банкама када је реч о динарским кредитима. Банке су у протеклом периоду активно промовисале задуживање у динарима, а продужена је и просечна рочност ових кредита.

Познати сте као банка која кредитира мала и средња предузећа, а ово је и Година предузетништва. Каква су искуства с тим пласманима? Да ли на њиховом примеру може да се види опоравак привреде?

Наше стратешко опредељење јесте да и даље будемо водећи кредитор у сегменту малих и средњих предузећа што потврђује податак да смо током првих једанаест месеци 2016. године остварили раст од 15 одсто у кредитирању овог дела привреде у односу на исти период претходне године. Постоји велики потенцијал за раст код ове категорије клијената и верујем да ће њихов развој довести до убрзаног опоравка читаве економије. Понудом конкурентних дугорочних кредита из сопствених средстава као и расположивих кредитних линија настојаћемо да побољшамо њихове изгледе за повећање обима пословања, нарочито компанија које имају потенцијал за извоз. Такође, недавно смо у сарадњи са Министарством привреде и Европским инвестиционим фондом покренули потпуно нов, ЦОСМЕ програм у Србији, који треба да уз врло повољне камате обезбеди већу доступност кредита малим и средњим предузећима. Наиме, подаци говоре да је једна од главних препрека за раст кредита у овом сегменту била неадекватност понуђеног обезбеђења, а кредит који се нуди клијентима на бази овог програма за који смо издвојили 60 милиона евра претпоставља знатно релаксиранији вид обезбеђења. Очекујемо раст броја корисника кредита у наредном периоду.

Удео лоших зајмова у банкама је и даље три милијарде евра или око 20 одсто свих пласмана. Шта је, по Вашем мишљењу, узрок да банке нису у већој мери смањиле тај удео у својим билансима?

Посматрано на нивоу целог тржишта, упркос оствареним позитивним резултатима, удео лоших пласмана је и даље висок. Он је према последњим информацијама НБС на нивоу од 19,5 одсто и највећим делом се односи на лоше кредите привреде. Усвојена стратегија за решење проблема је добра, али је неопходно време за њену пуну примену. Регулаторне измене, које је усвојила НБС, и значајна унапређења пореске политике отворили су простор за конкретније мере смањења лоших пласмана. Међутим, критична карика за убрзање целог процеса биће већа ефикасност правног система и брже завршавање судских спорова. Ту и даље има доста отворених питања, а свака правна несигурност, када је реч о заштити права поверилаца, може имати негативан утицај на сам процес смањења нивоа ненаплативих потраживања.

С каквим резултатима завршавате ову годину. Да ли је била успешна за банку?

На истеку 2016. године могу да закључим да смо и поред врло изазовних услова пословања остварили дефинисане циљеве и потврдили челну тржишну позицију у погледу како укупних пласмана, тако и депозита клијената. Водећа смо банка на тржишту и када је реч о пословању са правним лицима и пословању са грађанима. Успели смо да се прилагодимо окружењу врло ниских каматних стопа кроз динамичан раст кредита, развили смо нове услуге и сервисе за наше клијенте и у исто време одржали квалитет кредитног портфолија кроз ефикасније управљање ризицима и наплату проблематичних потраживања. Посебно сам задовољна резултатима које смо остварили у делу пословања са малим предузећима и предузетницима. Удео наших пласмана у овом сегменту је достигао ниво од преко 17 одсто и Банка Интеза се видно издвојила као највећи кредитор. Водећа смо банка на тржишту и у домену кредитирања грађана, уз остварен динамичан раст готовинских кредита и лидерску позицију када је реч о стамбеном кредитирању.


Коментари5
9ad42
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sanja
Ne napadajte banke. Banke su skroz fer. Napadajte vladu zato sto nema strategiju za drzavne gubitase koji crpe poreska sredstva i guse privredu. Tek kad drzava resi taj problem, rizik drzave i stabilnija valuta ce omoguciti da kamate padnu. Smesna je zarada koju bankarski sektor ima u Srbiji. Ubedljivo najnizi u Evropi po glavi stanovnika. Sa druge strane, gubitak drzavnih preduzeca po glavi stanovnika je ubedljivo najveci u Evropi (proporcionalno BDP-ju).
Baja Patak
Oce li se administracija setiti već jednom da naplaćuje porez na usluge bankara - porez na provizije na bankarske transakcije ...
zana
Neko rece "Ako banke imaju poverenja u gradjane zasto vezu hemijske olovke za pult". eto koliko veruju gradjanima, pa bi tako trebali i gradjani da se ponasaju.....mozda i bi kada bi NBS lepo objasnila sta banke rade sa narodom, a Draginju bas briga moze da prica sta hoce, ona moze sve......
a vaše kredite nosite na MARS.
Smanjite vi bankari pod br.1 provizije na novčane transakcije koje su obična legalizovana pljačka milione građana i stotina hiljada malih firmi. Posebno provizije na male iznose do 3.000 din. koji čine 80% svih transakcija.To su potpuno neosnovani prihodi banaka samo po osnovu toga što klijent svoje pare sa svog računa plaća negde. Provizija se obračunava čak i na e-banking transfere! a klijenti već plaćaju održavanje e-bankinga oko 5.000 din. godišnje. Kakvu tu uslugu banka pruža? Kakav trošak banka ima? To je hleba bez motike i to je teška prevara klijenata. Reket na sitno od 50, 100.. din. na svaku transakciju. Prihodi po tom osnovu se mere milijardama dinara!!! A NBS bleji jer ona decenijama umesto da bude regulator i zaštitnik građana služi za legalizaciju pljačke bankarskih kartela. Građani uporno ukazuju na ovu pljačku ali NBS ne odgovara. Jer navodno tržište je slobodno. A slična priča je sa operaterima, osiguranjima, ...
Bankarski Pogled Na Srpsko Drustvo
2008 je kamata na stambene bila 6% (1,5% marza i 4,5% euribor) Danas je 3,5% (3,5% marza a 0% euribor). Jasno je bancina marza pvecana 3 puta. Uzmite kredit i seli ste na rampu za lansiranje.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља