петак, 16.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:06

Чији је Свети Влахо – српски или хрватски?

На скупу у Дубровнику, владика Григорије и бискуп Mате Узинић позвали народ и политичаре да следе пут помирења и приближавање
Аутор: Сања Бјелицапетак, 06.01.2017. у 22:05
Владика Григорије и бискуп Узинић у Дубровнику учествовали на „Вечери Светом Влаху”, коју је СПЦ организовала у част свеца заштитника града први пут у историји овог града (Фото С. Бјелица)

Специјално за „Политику”
Дубровник –  Српска православна црква први у историји организовала је „Вече Светом Влаху”, заштитнику града Дубровника, одакле су заједно  владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије и бискуп дубровачки Мате Узинић позвали народ и политичаре да следе пут помирења и приближавања, истичући да су мржња и непријатељство највећи грех.

Вече је одржано 30. децембра 2016. у дубровачкој галерији „Лазарети” поводом јубиларне 1700. године од мучеништва Светог Влаха, чему је СПЦ жељела да допринесе отварањем изложбе икона Светог Влаха, сликаних на начин православног Истока, а на свечаности је наступио и хор смера за црквену музику Музичке академије Универзитета у Источном Сарајеву, који је извео композиције православне духовне музике и гудачки квартет професора Средње музичке школе из Требиња.

Владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије рекао је да Српска православна црква овом манифестацијом жели принети макар један камен у грађевину јединства – „камен умивен сузама због наше исхитрене и непромишљене раздељености, због разорених градова и цркава, због разорених домова, села и имања”.

„Немамо претензије да кажемо да ћемо направити кућу или зграду, али можемо дати камен у сврху изградње мира и доброте”, поручио је владика Григорије.

Он је у причи коју је прочитао на вечери, а коју је посветио Светом Влаху, навео да СПЦ приноси тај камен са вером и надом у вечни Јерусалим који долази одозго, од Оца светлости.

„Ова изложба, овај мали концерт, овај наш сусрет поводом 1700. годишњице мученичке и славне смрти Светог Влаха такође је у извесној мери одговор на питање да ли је Свети Влахо наш и јесмо ли ми његови, то јест јесмо ли онога за кога је он пострадао – јесмо ли Христови. Стога се сви заједно, и сваки за себе, запитајмо да ли својим даљим дељењем, било свесно било несвесно, распињемо онога који се добровољно распео за нас и за наше скупо плаћено јединство”, рекао је владика Григорије.

Епископ Григорије у обраћању је упитао чији је Свети Влахо.

„Замислите само да смо имали правилан одговор на ово питање пре 20 и више година. Да ли би тада они који су управљали пројектиле на Дубровник то чинили да су знали да је Свети Влахо и њихов? И да ли би они који су минирали православну цркву Светог пророка Јеремије у селу Зачула надомак Требиња тако лако притиснули дугме да су знали да је њихов и наш Свети Влахо једнако слављен управо у тој цркви? Зар је било потребно да Јеремија још једном горко заплаче над разореним Јерусалимом у нашим душама”, додао је владика Григорије.

Бискуп Мате Узинић истакао је у свом обраћању да је Свети Влахо светац хришћанског Истока који је и до сада уједињавао хришћански Исток и хришћански Запад.

„Радостан сам што се то наставља у Дубровнику и што Свети Влахо и даље уједињује, а надам се да ће подстаћи и све нас да више порадимо на међусобном приближавању и тражењу тачака које нас повезују као што нас повезује Свети Влахо”, рекао је бискуп Узинић.

Он је рекао да је однос две цркве у Дубровнику врло добар. „Настојимо да га изграђујемо међусобним сусретима, не само на оваквим догађајима већ и на заједничкој молитви. Имамо међусобно поштовање и уважавање и мислим да је то добар темељ. То што ми радимо требало би да се спусти и на наше вернике који би требало да траже оно што нас повезује, а не оно што нас дели”, поручио је Узинић.

Овом вечери СПЦ је први пут након ратних дешавања „изашла у град” изван својих црквених зидина са жељом да се обрати суседима и покуша дати допринос величању хришћанских вредности.

Град Дубровник је позитивно одговорио на ту иницијативу, прихвативши да у програм свечаности годишњице Светог Влаха уврсти и православце из овог града.

Аутори изложбе су академски умјетници и иконографи Даријо Станимировић и Стеван Ковачевић, који је и свештеник СПЦ у Дубровнику. Они су путем својих петнаестак радова испричали ликовну причу о Светом Влаху и православној иконографији.

Осим икона Светог Парца Дубровачког, посетиоци изложбе могу видети и оригиналне новоосмишљене композиције доласка реликвија Светог Влаха из Константинопоља у Дубровник, приказ Светог Влаха као заштитника и ветеринара, те сцена мученичког страдања.

Вече Светог Влаха, коју је организовала СПЦ, изазвала је велику пажњу у Дубровнику и била је јако посећена. Посетиоци су је оценили као историјски догађај, не само за СПЦ у Дубровнику, већ за цели град, али и односе двије цркве и два народа на овом подручју.


Коментари141
2caa5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Slaven
Ni srpski, ni hrvatski, već Hristov. Ako su pravi i istinski, sveci ne haju za rasne, nacionalne i druge razlike među ljudima.
gandra
drzava koju bi pokrivali autohtoni hrvati - mada su i oni uzeli nas srpski jezik a napustili svoj cakavski jezik - ne bi bila drzava veca od slovenije - dakle otprilike trecina danasnjih hrvata
Vida
Bozidar Vucurevic (1936) : "Ako bude trebalo, sagradicemo jos ljepsi i stariji Dubrovnik"
oPaki Vlah
Е, па Свети Влахо није ни царски ни спа'иски, него влашки! Зашто ли сте у томе поганском својатању туђега, на нас Влахе заборавили?!
dipe
Ako Srbi kažu da je Dubrovnik Srbski,onda mora da je Srbski. Stanovnici Dubrovnika su pokršteni Srbi koje su pokrstili ustaše.Ustaše su opet pokršteni Srbi, koje su pokrstili,,,,,ustaše. Pa opet Jovo nanovo.Stoti put, pa če biti da su Dubrovčani zaiste Srbi, koje su...........
Надзор
Poštovani Dipe, Evo pisat ću latinicim da vas ne povredim. Da biste bili razuvereni, kad se tiče prostora na kojima su Srbi bili na svom: molim vas da pročitate knjigu istorije najboljeg i nepobitnog hrvatskog istoričara, Ferde Šišića, u kojoj on jasno piše da su na svim ostrvima Jadrana bili Srbi pravoslavci koje je od 1750 g. pa na ovamo tadašnji Papa Inosent X prekrstio u katolike. To se veoma dobro vidi po prezimenima tih ljudi. To je isto bilo sa Dalmacijom i Dubrovačkom pokrajinom gde ogromna većina i danas nosi srpska prezimena. Eto, poštovani Dipe pa razmislite...
Препоручујем 41
Niksa
Ne budite cinik,Dubrovnik NIKADA nije bio srpski grad,vec su u njemu ziveli Srbi katolici,tamo nije bilo nikakvog pokrstavanja,pokrstavanja je bilo za vreme NDH kada je pod palicom Vatikana nasilno pokrsteno cetvrtinu miliona Srba pravoslavaca u Hrvate katolike.Sto se tice ustasa oni nisu svi bili pokrsteni Srbi ali veliki broj iz zapadne Hercegovine-jeste!Prijatan dan vam zelim.
Препоручујем 25

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља