петак, 20.10.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:10

Амерички председници гласају уз помоћ српских машина

Тим програмера из Србије запослених у компанији „Доминион вотинг” осмишљава софтвере који се користе за електронско гласање, углавном у Америци, Азији и Канади, док су њихове колеге са Вождовца креирали награђену грађевинску апликацију
Аутор: Јелена Попадићсубота, 07.01.2017. у 12:05
Програмери компаније „30 хилс”: у свету се користи око 150.000 гласачких машина са њиховим софтвером (Фото лична архива)

Малобројни су наши суграђани који знају да су Барак Обама, Хилари Клинтон и Доналд Трамп гласали на машинама чије су софтвере програмирали Срби. Истовремено, захваљујући овом изуму из Србије, гласали су домороци са филипинских острва, као и становници Монголије. Њима не требају рекламе, у јавности су скоро потпуно непознати, али су прави мајстори свог посла. Програмери из београдског огранка канадске компаније „Доминион вотинг систем” осмишљавају искључиво системе за електронско гласање који се користе углавном у Америци, Азији и Канади. Ови рачунари су прилагођени и људима са посебним потребама, па, рецимо, они који не виде добро могу да изаберу опцију гласања изговарајући име политичке опције или кандидата којег бирају. Када су пре шест година на Филипинима организовани први електронски избори на свим нивоима власти, захваљујући овим машинама, први незванични резултати били су познати већ 30 минута после затварања бирачких места.

У свету се користи око 150.000 гласачких машина са њиховим софтвером који се користи у 50 одсто земаља у којима бирачи гласају електронски. Највеће тржиште „Доминиона“ је америчко, а машине су прилагођене федералним законима сваке државе. Сви уређаји пролазе строге контроле, како функционалне, тако и безбедносне.

Горан Обрадовић, дипломирани инжењер електротехнике, један је од оснивача ове компаније чије је седиште у Торонту. Фирма је основана пре 12 година, а 2005. године Обрадовић је отворио представништво у Београду. У целој компанији ради око 250 програмера, а у Београду педесетак. У последњих десет година, како каже, услови пословања у Србији су се значајно променили.

– Данас није јефтиније имати фирму у Београду, него у Торонту. Да бисте задржали доброг програмера морате доста да га платите, а тешко је наћи стручњака какав је нама потребан. Једно време смо запошљавали тек дипломиране студенте ЕТФ-а, Природно-математичког факултета или Факултета организационих наука, и то је био пун погодак. Све своје обавезе према држави и запосленима редовно измирујемо. Нема никаквог значајнијег подстицаја за иновације, али и без тога остварујемо завидне резултате – истиче Обрадовић, који је магистрирао на Универзитету у Торонту.

Да су ИТ производи из Србије познати широм света, доказује и тим програмера са Вождовца који су осмислили апликацију „Буилдикон”, коју користи 200 грађевинских фирми широм света. Основни циљ ове мобилне и веб-апликације је побољшање комуникације међу члановима тима који ради на једном пројекту и боља организација посла на градилишту. Захваљујући овом изуму, сваки архитекта, шеф градилишта, инвеститор или извођач радова у сваком тренутку може да види како напредују радови, да ли је рок или буџет пробијен и како то може бити спречено.

Ђорђе Филиповић, директор ИТ компаније „30 хилс“, чији су програмери учествовали у овом пројекту, наглашава да је ова апликација намењена грађевинским компанијама, чији се менаџери  суочавају са грешкама и финансијским губицима услед лоше организације посла.

Радници свакодневно уносе измене, прате пројектну динамику, рад на терену и процењују како посао може бити завршен без додатног улагања новца или времена. Инжењери на терену прате напредак посла, бележећи све промене у апликацију, прате трошење материјала, шаљу фотографије са налозима за наставак посла.

„Буилдикон“ је награђен на највећем сајму иновација и инвестиција (Belgrade venture forum) на којем је учествовало више од 30 стартап компанија из региона.

Aпликација је настајала десетак месеци, а на њој је радило осам програмера. Крајем прошле године лансирана је њена прва верзија, а потом и коначно решење.

– Дошли смо на ову идеју будући да су грађевина и пољопривреда две једине индустријске гране које још нису дигитализоване. Имали смо информацију да чак 90 одсто грађевинских пројеката касни или да пробија буџете, а наша апликација је веома корисна јер јасно указује који заправо узроци доводе до највећих проблема – каже Ђорђе, који се школовао на Универзитету Сиракуза у Њујорку и такође се по завршетку студија вратио у Београд. Његов тим, у сарадњи са једном америчком стартап компанијом, тренутно ради на развоју апликације за тестирање вина. Биће искоришћена најпаметнија машина на свету, такозвани Пепер робот којег ће програмери „подучити” да класификује вина и да саветује људе како да изаберу баш оно што им је неопходно.

Када ова апликација заживи, љубитељи вина ће моћи у супермаркетима да изаберу жељени производ електронски, бирајући жељене параметре. Или ће једноставно изговорити: „Желим розе за врућ летњи дан.” Осим препоруке за вино, робот ће излистати и рецепте за јела која би могла да буду послужена.


Коментари16
14a44
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Demos Cratein
Zna ce da srprki jezik jedini na svetu ima dva pisma, latinicu i cirilicu. A to sto proizvodjaci telefona i kompjutera ne nu nude opciju srpska latinica i srpska cirilica to je druga stvar. I srpsku latinicu i srpskt cirilicu je standardizovao Srbin Vuk Stefanovic Karadzic.
omnia mea mecum porto
"Mašine" sigurno nisu srpske. SOftware valjda jest, ali hardware jok! Nije mi jasno kome treba ovako bombastičan naslov ala Informer?
Vid
Da li je moguće da smo ovoliko ciničan i zlurad narod ili vi iz redakcije birate samo ovakve komentare pa ako je tako onda zaključujem da ni moj komentar nećete objaviti.
Bole
A jel ima neko od njih da smisli i to, da jezik na kojemu rade i pisu programe nije Hrvatski(!!!!) nego Srpski Latinica!? Sad ce neko da se javi i kaze kako se ti programi rade na engleskom jeziku, sto je tacno ali, ono sto ja hocu da kazem je to, da svako od nas iz dijaspore, a to je jedno par miliona(!) ( i + u srbiji) koji koristi latinicnu tastituru, radi na bogacenju tzv, "hrvatskog" jezika! Otvori svoj facebook i videces da ti koristis "hrvatski" jezik a ne Srpski, google translate prepoznaje Jugoslovenske jezike pisane na latinici, kao "Hrvatski" ili cak Bosnjacki, a nikad kao Srpski!
Sotir Gardačić
Zato je Tramp i pobedio, program dolazi iz Srbije :)

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља