субота, 19.08.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:21
„ПОЛИТИКА” У НАЦИОНАЛНОМ КРИМИНАЛИСТИЧКО-ТЕХНИЧКОМ ЦЕНТРУ (НКТЦ) МУП-А СРБИЈЕ

Најситнији детаљи откривају најтеже злочине

Аутор: Александар Бојовићсубота, 07.01.2017. у 16:07
Милош Лукић на радном месту (Фото: А. Бојовић)

Какве су му очи, фризура, уши, нос...? Има ли младеж, ожиљак или тетоважу? Ово су основна питања која Милош Лукић поставља жртвама или сведоцима злочина.

Када полиција нема фотографију осумњиченог, Лукић на основу исказа жртве црта његов портрет – фото-робот.

„На почетку радим опште детаље да би на крају склопио цео мозаик”, каже он.

Милош Лукић је самостални полицијски инспектор, шеф лабораторије за фото и видео форензику у Управи криминалистичке полиције, Националном криминалистичко-техничком центру (НКТЦ) МУП-а Србије. Бави се једном од најстаријих истражних метода. Осим фото-робота, наш саговорник ради и идентификацију особа са видео материјала на основу неких специфичности починиоца – хода, висине, грађе, гардеробе, обуће…

„Радимо и саобраћајне несреће са непознатим починиоцима, то јест када је непозната особа управљала возилом које је усмртило пешака, па је побегла са места удеса. Помоћу снимка критичног момента и помоћу специфичних детаља откривамо починиоца”, додаје Лукић.

Лабораторија за фото и видео-форензику документује увиђаје на територији Србије за најтежа кривична дела.

„Сваку идентификацију бранимо на суду као вештаци МУП-а”, наводи Лукић који је завршио неколико специјалистичких курсева са иностраним експертима.

У НКТЦ-у поседују најсавременији софтвер за обраду видео материјала. Лукић често анализира и снимке са сигурносних камера.

Обрве и очи много доприносе препознавању. Зато су и фантомке направљене тако да покривају обрве, што криминалци често користе. У Србији ношење фантомки није кажњиво, осим на спортским приредбама. У Лондону је, на пример, забрањено, јер је сваки центиметар у ужем центру покривен камерама. Део тих камера користи такозвану биометрију. Систем аутоматски може да идентификује човека само на основу црта лица, тако и неког ко је на потерници. Онај који носи фантомку, аутоматски спречава идентификацију.

„Међутим, такав систем је веома скуп и наша земља га још нема”, додаје Лукић.

Он објашњава да се некада фото-робот осумњиченог радио на папиру, графитном оловком. Међутим, данас је технологија напредовала те постоје рачунарски софтвери који садрже на стотине различитих облика људских делова лица. Али Лукић је и даље поборник варијанте „стара школа”. Додуше, он фото-робота израђује ручно на најсавременијој табли и електронском оловком. Новији софтвери имају огромну базу свих делова лица, али често не одговарају изгледу људи са наших поднебља јер су рађени у Америци, Русији, Кини. Такође, у тој бази, на пример, нема специфичних детаља лица.

„Софтвер никада не може да замени таленат и људску руку”, каже Лукић и додаје да је фото-робота најбоље радити дан, два од почињеног дела.

Полицијски цртач мора бити и добар психолог. Често се деси да су сведоци криминалца видели само на кратко. Овај цртач се труди да из жртве или од очевица „извуче” што више детаља о могућем починиоцу.

„Није исто причати са девојком која је силована или очевицем пљачке и разбојништва. Жене су добри саговорници, као и деца, јер уочавају детаље попут тетоважа, накита, ожиљака... Старији људи су најтежи за сарадњу”, наводи Лукић.

Многи сматрају да је лако запамтити нечије лице. Међутим, у стресним ситуација, када жртву или сведока обузме страх, велики број њих тешко се присећа детаља.

Наш саговорник каже да се његово ангажовање у изради портрета у више од 80 одсто случајева поклапа са лицем осумњиченог. Прецизност у изради цртежа зависи од саговорника и његовог психичког стања. Лукић се присећа случаја када је једна девојка, која је била жртва силовања, детаљно описала напасника.

„Она је имала уметнички дар. Описала га је у детаље. Слика његовог фото-робота била је окачена на табле у полицијским станицама”, каже наш саговорник.

Неколико недеља касније избила је туча у кафани и полиција је привела изгреднике. Оперативцима је један од њих био сумњив и од некуд познат.

„Када су видели фото-робота на табли, било им је јасно ко је он. Идентификован је на основу мог цртежа и признао је да је силовао девојку. Тај фото-робот се скоро 90 одсто поклапао са лицем осумњиченог”, каже Милош Лукић.


Коментари3
b012a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Boško Tomašević
Mnogi časni, a nepoznati ljudi, profesionalci, rade na našoj sigurnosti. I ne samo na sigurnosti, nego u korist naše urodjene potrebe da čoveka-zločinca u svetu snadje zaslužena kazna i da se isti u nekom svom vrtu ne smeje žrtvama i ne uživa u nesreći koju je zadao žrtvi. Raduje me da imamo takve stručnjake pri NKTC MUP-a Srbije. Pored znanja koga već imate i dalje puno sreće u radu, g. Lukiću.
Oficir
Pa ko sruši Savamalu stručnjaci?
Давитељ против давитеља
Сазнаћеш ако СНС изгуби на изборима
Препоручујем 14

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља