четвртак, 20.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:01
МАТИЈА БЕЋКОВИЋ

Праху оца поезије

Аутор: Матија Бећковићсубота, 07.01.2017. у 08:05
Петар Лубарда: Капела,1947

Нема тајне коју о теби не знамо

Ал Тајну твог духа још одгонетамо

Знамо ти постање претке и прапретке

Али за ту Тајну нема одгонетке

Све потанкости и свеувидности

Дале су само Књигу оданости

Али Тајну није нико растајнио

А највећа си ти сам себи био

Да си који јеси ни ти ниси знао

И више од иког за њом си трагао

А она остаде иза оних брава

Које овог света кључ не откључава

Да, свагда ми драги дожудниче

Небесима осијан песниче

 

Знамо да таквих немамо двојицу

Што немају душу него  позорницу

Где се одиграва драма васионска

И ликује светлост и радост сионска

Што нису врсници својим врсницима

Ни парбеници другим песницима

Што немају сина ни усиновљеника

Синови јединог сина свих језика

А  песму им знају сви неизбројеници

Како усменици тако писменици

А нико не зна вредност остварења

За које толико паде поколења

Да, свагда ми драги тајновидче

Небесима осијан песниче

 

Кад Срби почеше ником поницати

И предаде се сваки свакијати

Језик се не шће у ланце везати

Него се горских венаца дохвати

И окући се у каменом скиту

Преобучен у искру извиту

Идући за својом звездом преодницом

Опамећеноме свету за границом

У наднебеску утече пустињу

И пустињака нађе на Цетињу

И заневести га студеним каменом

Невестом верном вечном ванвременом

Да, свагда ми драги нежениче

Небесима осијан песниче

 

Знамо и да је Цетиње цедило

Кроз које се небо процедило

А зрнце које је на њему остало

На језику је српском заблистало

На коме те  само учитељ манити

Што си научио мого научити

И зависника космичких висина

Где нема Србина Грка ни Турчина

Пошкропити лудотворном водом

И опјанити песничком слободом

Да у најдаљих звезда тастатуру

Укуцаш удеса људског партитуру

Да, свагда ми драги причесниче

Небесима осијан песниче

 

Да  реч не рече гласноговорниче

Камење би почело да виче

Да си занемео и закаменио

Сваки би те камен заменио

Да ниси рекао то што си рекао

Творац би се свога дела одрекао

Сад и да нестане нашег национа

Живео би у земљи званој васиона

И кад би нам се кућа ископала

Луча би нам образ осветлала

И лучињска би претрајала  зубља

Космичкога вечног родољубља

Да, свагда ми драги првопишче

Небесима осијан песниче  

 

У каменом си се катуну родио

Наречјем катунским и проговорио

И дух васионски у њему открио

У свему што си на њему творио

Творац је теби слао напутице

Преко катунске језикаонице

Да до Ориона Сатурна Нептуна

Стигнеш наречјем једнога катуна

И да узано катунско поднебље

Постане опширно небеско ходнебље

Једноплеменија  и једноземнија

Поезија је и све небеснија

Да, свагда ми драги неботиче

Небесима осијан песниче

 

И јеванђеља тако су створена

На наречју два три мајушна племена

Која су причала приче препричане

Док су саставнице биле углачане

А из сијасета усмених верзија

Оцедила се чиста поезија

Кад су словеса била намирена

Записана је  и опапирена

Та певанија безброј усменика

Поста писанија четири песника

Које сви знамо да опонашамо

Али да тако пишемо не знамо

Да, свагда ми драги особниче

Небесима осијан песниче

 

У надоблачној држави- собичку

Трон си поставио на једном камичку

Само је мисао ту могла порасти

А језиком се могла опасати

Са тог камичка необоривога

Гледао си престо престолодржнога

И обилазио мирове свемира

По овој страни чистога папира

Ту се изгнездио гнездо православно

И испилило пиле двојеглавно

И у уском шкрипу-сулундру

Подорлила крила небопару

Да, свагда ми драги побожниче

Небесима осијан песниче

 

Свемогућство ти је истину шаптало

А да је видиш очи ти је дало

И у души ти лучу искресало

И све границе у њој избрисало

Да у понорима и под понорима

У просторима и за просторима

У сну и иза снова и визија

Ко дан буде јасно Бог је поезија

Христос је дошао само да открије

Да је човек дело с Богом армоније

И мимотекуће сухоједеније

Каже све је ништа ако и све није

Да, свагда ми драги Богопримче

Небесима осијан песниче

 

Кад је Сатана с небројеном војском

После пораза на тлу васионском

Створио две војске од једног народа

И кренуо да лиши престола Господа

Искрцао се на Пољу Косовском

Цар Лазар је са књигом исконском

Одступио ка царству поетском

А непредата Милошева душа

Под барјацима звезда заставуша

Зауставила се поизнад Његуша

Докле се подигло море понад горја

Сем извиискре  изнад црногорја

Да, свагда ми драги испосниче

Небесима осијан песниче

 

Није те мучио ни постанак света

Ни птица ни риба ни других планета

Али јесте постанак човека

И смисао људског живота и века

Јер се у смислу његове судбине

И скривала суштина суштине

А суштина је у тајни човека

А тајна човеку човек је довека

Твар је од творца смисо од промисла

Остало све  је власништво бесмисла

Па и кад најдражи оде и нестане

Опет смисао живота остане

Да, свагда ми драги смислениче

Небесима осијан песниче

 

Искуство си будућег времена имао

И мислио да би се сећао

А сећао се да би осећао

Дубље него што си мислио и знао

Жива сећања на та осећања

Била су једина могућа сазнања

Да запамтимо једино и знамо

Зато нас и уче да заборављамо

Памћење није оно што је било

Већ оно у што се све преобразило

Памћењем се крају и приближавмо

Васкрсавамо и васионставамо

Да, свагда ми драги памјатниче

Небесима осијан песниче

 

Сви су песници у сваком песнику

И сви језици у сваком језику

И свака реч је оличење звука

И дамар неба и божја азбука

Сузвук и одзвук одзвон римарника

Језик у језику језици језика

Онај што царствује над свим језицима

Матерњи  је дао песницима

Упутио је  и тебе ка нама

У пустолину над пустолинама

Међу виорима да би виорио

И над виорима да би виор био

Да, свагда ми драги виорниче

Небесима осијан песниче

 

У земљи без тајне ти си тајна био

У њој си и себе од себе сакрио

Свету без светиње светиња једина

Свету  без истине једина истина

Ти си створио то племе и себе

Што не зна шта ће с тобом ни без тебе

А за дух си народа српскога

Учинио највише после Свемоћнога

И због тог греха морао си знати

Да ти ни гроб не може опстати

Да се ниси на Ловћен копао

Један од вас би лакше претекао

Да, свагда ми драги ископниче

Небесима осијан песниче

 

Три пута је ад триумфовао

Кад је победио и кад је пропао

И када су и после пропасти

Његови синови остали на власти

У новонасталој људској епопеји

Рађали су се нови садукеји

Који су свога Бога веровали

А Божијега сина одрицали

Јер човек верује све осим једнога

Да може бити човека чеднога

И да Господ опрашта свакоме грешнику

Колико и грешник својему крвнику

Да, свагда ми драги свесветниче

Небесима осијан песниче

 

Млади мучениче Христових година

Прошлост нам је будућност једина

Не остављај нас више и не дај нас

Сети се ко смо а не шта смо данас

Подсети Саву припитај Лазара

Размакни Небо да се не затвара

Ти пред Господом још имаш слободу

Да проговориш о своме народу

У те се уздамо од тебе иштемо

Пре него се као жути  избиштемо

И постанемо мимимосветна сорта

Што нема светиње сем запта зорта

Да, свагда ми драги заштитниче

Небесима осијан песниче

 

Дође и оно доба никадније

Свако постаде баш оно што није

Помислише  и твоји потомци

Ако нису Срби да су Црногорци

Када којега упитају ко је

Одговара да је све оно што није

Све баталио и испазарио

И постао све што није био

Не разликује истину од лаже

Али зна сваки шта треба да каже

А разнебошена и разњегошена

Лаж је била само губљење времена

Да, свагда ми драги братствениче

Небесима осијан песниче

 

Више нас нема у реалном свету

Али нас има свуд по интернету

На профилима и на сајтовима

По фејсбуцима и по порталима

Потврдили смо себе дигитално

А у стварности нас нема ни случајно

Направили смо од слика штитове

Преселили се у фотошопове

А ко није ћорав и уме да чита

Види другу страну и шопа и штита

И као легенде компјутерске сцене

Трајемо колико месечеве мене

Да, свагда ми драги мучениче

Небесима осијан песниче

 

(Одломци из поеме објављене у новом колу Српске књижевне задруге)


Коментари25
63060
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Краљ Иби
Прочитао сам ово "дело" и био сам шокиран кад сам на крају видео да су то само одломци из поеме, значи да оваквих стихова има још. Поредити Матију са Његошем то је као да поредите празан пасуљ са пршутом. Мислим да Матија треба да врати перо у футролу. Све похвале овом тексту подсећају ме на бајку "Царево ново одело: "Да ја то похвалим, јер ништа не разумем, а аутор је већ признат". Када је Тулуз Лотрек ишао са својим пријатељима у Лувр, сви су дивили Мона Лизи, а Лотрек је рекао: " Ви се дивите слици, господо, јер доле стоји потпис: Леонардо да Винчи". Пар симпатичних књига као што су "У међувремену" су крајњи Бећковићев домет. А што се тиче Његоша, његова несрећа је у томе што се родио у малом народу (у сваком погледу), да је био Енглез био би већи од Шекспира.
Pavle Đorđević
Ako Matija vrati pero u futrolu, mislite li da nastavite tamo gde on stane?
Препоручујем 3
Vukomir Vlahovic
Malo Sam zatecen citajuci komentare. Ljudima koji ne razumeju jezik kojim pise Matija Beckovic toplo preporucujem isidoru bjelicu i njen obimni opus!
Препоручујем 2
Gane E.
Teško je reći da Matija nije dobar pesnik, naročito kada se uporedi sa Njegošem. Možda ni Njegoš ne bi mogao da napiše nešto bolje o Matiji.
stojan
Ni Matija ni Njegos nisu dobri pesnici
Pavle Đorđević
Ovo je haiku poezija. Javite se na njihov konkurs.
Препоручујем 1
Borka
Po meni ovo je vrhunska poezija. Matija je zasluzeno najveci zivi srpski pjesnik. Ova poema je jedna od njegovih najboljih. Za divljenje! Zivio Matija i jos ovako dobrih poema napisao.
Tomislav D.
Ovo se mladom pesniku ne bi nikada dogodilo: iz stiha u stih promena dužine, gubitak ritma kroz slaganje pogrešnih reči u vidu natucanja, misli koje se nemušto sriču, spoticanje o nepostojeće reči.
Pavle Đorđević
"Kritičari su kao zunzare koje smetaju konju da ore. Konj radi svih mišića napetih kao struna, a muva mu sleće na sapi, golica ga i zuji. O čemu muva zuji? To ni ona sama ne zna -zuji prosto zato što je besposlena i što hoće da privuče pažnju"- Čehov.
Препоручујем 4

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља