среда, 18.01.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:04

Краљица Наталија даровала орман дворској дами

Комади намештаја су деценијама били у власништву породице Леко, а она их је као део свог богатог наслеђа поклонила Удружењу „Адлигат”
Аутор: Бранка Васиљевићнедеља, 08.01.2017. у 10:05
Гардеробни ормар краљице Наталије Обреновић (Фотографије Драгослав Жарковић)
Краљица Наталија и краљ Милан у народној ношњи

Удружење „Адлигат” – које чине Библиотека Лазић, Музеј књиге и путовања и Музеј српске књижевности – има више од милион библиографских јединица и oко 10.000 раритета. Однедавно је богатије за део баштине коју је деценијама прикупљала једна од најстаријих београдских породица – Леко. Генерације ове лозе чувале су и сакупљале значајна документа за историју земље, али и предмете из разних епоха. Део свог наслеђа породица је као легат пренела Библиотеци Лазић. Ту је и гардеробни ормар краљице Наталије Обреновић, јединствене фотографије краља Александра Обреновића и краљице Драге, писаћи сто српског хемичара Марка Т. Лека, књижевна дела писана предвуковским писмом, али и дневник Драгомира М. Лека из Првог светског рата о преласку преко Албаније.

– У легат је стигло око 4.000 књига из породичне библиотеке. Углавном су стручне публикације, али и периодика из 19. века. Добили смо занимљиве делове намештаја. Гардеробни ормар краљице Наталије је у одличном стању и у њему се и данас налази оригинална шипка на којој су биле окачене краљичине балске хаљине – објашњава Виктор Лазић, председник Удружења „Адлигат”.

Овај леп комад намештаја у наслеђе породице Леко ушао је преко родбинских веза и породице Стевановић.

– Наталија – Наца Стевановић била је дугогодишња дворска дама краљице Наталије. Када је пошла у пензију, краљица јој је, као израз захвалности за верну службу, поклонила свој гардеробни орман и писаћи сто. Било је то почетком 20. века. Оба ова комада намештаја израђена су у истом стилу и то у Бечу. Наца је годинама орман и сто држала у својој кући. Она и њен муж Никола имали су сина Душана Стевановића, стрица мога оца. Он и мој деда Драгомир М. Леко годинама су се дружили и заједно студирали у Паризу, деда на Сорбони, а Душан електротехнику. Како Душан није имао деце, имовину је оставио синовцу, мом оцу. Тако је и орман дошао у татино, а затим у моје власништво и годинама је био у мојој спаваћој соби. Одлучила сам да га поклоним у легат – објашњава Даница М. Леко, баштинар породице.

У наслеђе овој фамилији од Обреновића су остале и јединствене фотографије краљице Драге и краља Александра.

– На једној фотографији из октобра 1902. године су Драга и Александар, а иза њих дворске даме и официри. Прича се да су многи од њих, седам месеци касније, учествовали у њиховом смакнућу – прича Лазић.

У легату су и фотографије краља Милана и краљице Наталије у народним ношњама. Настале су око 1880. године, а урадио их је дворски фотограф Даниловић.

Удружење је добило и сто Марка Т. Лека (1853–1932), који је и почео да прикупља породичну архиву. Био је ректор Велике школе, претече Београдског универзитета, председник Црвеног крста, први је открио да је вода на Макишу за пиће. За породичну славу Марко је одабрао Томиндан, 19. октобар, дан када је сазнао да је вода на Макишу квалитетна.

– Он је сву архиву пренео сину Драгомиру М. Леку, мом деди. Један од синова Марка Лека (имао је једанаесторо деце) – Јован, био је генерал у краљевој војсци и управник двора. Претпостављам да су фотографије стигле или преко Марка или преко Јована у архиву мог оца Марка Д. Лека – каже Даница.

Писаћи сто Марка Т. Лека деценијама је био у његовој кући у Чика Љубиној улици број 10, где је живео са супругом Даницом.

За скоро два века живота у престоници породица Леко је српској грађанској култури и историји подарила десетине изузетних личности.

– Међу њима су били Владан Ђорђевић, лекар, књижевник, политичар, оснивач Српског лекарског друштва и Црвеног крста Србије, чија је мајка била из наше породице, Димитрије Д. Леко, брат мога прадеде који је пројектовао палату „Атина” на Теразијама, опсерваторије на Врачару и на Калемегдану, кућу породице Вучо на Славији у којој је данас „Мекдоналдс”, зграду старе Војне академије... Традиција у свим цинцарским породицама била је да се после студија у иностранству враћају у земљу у којој су рођени и да на тај начин служе својој држави – каже Даница.

Два века у престоници

Породица Леко се у Београд доселила крајем 1820. или почетком 1821. године. Пореклом су Цинцари из Влахоклисуре (данашња Клисура) у Грчкој. Стигли су бежећи пред зулумом одметника Али паше Јањинског. У Цркви Светог Димитрија у Клисури сачувано је десет икона које су даровали чланови породице Леко. У почетку су живели у јужном Банату, а после Првог српског устанка у Београду.

Њихови потомци били су трговци, хемичари, лекари, архитекте, инжењери, правници, економисти, официри, свештеници, математичари, професори универзитета, политичари...


Коментари1
e840d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Deda Djole
Zahvaljujuci ovom clanku, odlutao sam na sajt udruzenja ADLIGAT i saznao da “adligat” oznacava skup raznolikih knjiga povezanih u jedne korice. Udruzenje se bavi unapredjenjem srpske kulture i umetnosti i poseduje neverovatan fond knjiga. Jedna od mnogobrojnih delatnosti je prikupljanje knjiga i raspodela tih knjiga siromasnim bibliotekama. Svaka cast !

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља