уторак, 22.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:01

Дневник Богдана Црнобрње

Објављене белешке Титовог генералног секретара о организацији Прве конференције Покрета несврстаних
Аутор: М. С.субота, 07.01.2017. у 17:31
Индијски амбасадор предаје акредитиве Титу у присуству Вељка Мићуновића и Богдана Црнобрње, 1961. (Фотографија из књиге „Неочекивана промјена”)

Редитељ Станко Црнобрња објавио је недавно дневник свог оца Богдана, послератног дипломате и генералног секретара председника СФРЈ Јосипа Броза. Богдан Црнобрња оставио је белешке о томе како је као непосредни Титов сарадник учествовао у организацији Прве конференције Покрета несврстаних 1961. у Београду. Дневник је објављен под називом „Неочекивана промјена”.

У предговору књиге Станко Црнобрња пише да је реч о материјалу који има значајну историографску вредност.

– Дневник из прве руке описује процес стварања „несврстаних”, и у њему се налазе и поједини детаљи који до сада нису били познати ни широј, ни стручној јавности. Ту су и занимљиви описи Тита и његовог деловања у низу најразличитијих ситуација, и то од сложених политичких, спољнополитичких и партијских, до приватних и личних. Треће, делимично се открива и систем организације живота и рада Тита и његовог окружења, са приказима најзначајнијих актера из домаћег политичког живота – истиче Станко Црнобрња, додајући да већина од преко 200 фотографија у књизи до сада није приказана у јавности.

Богдан Црнобрња Тоља рођен је 1919. у Перни, општина Вргин Мост, у тадашњој Аустроугарској, данашњој Хрватској. Студирао је на Филозофском факултету у Загребу. Члан КПЈ постаје 1941. године. У концентрационом логору Стара Градишка усташе му убијају оца и мајку. Одлази у партизане где постаје политички комесар. У рату је три пута рањаван.

Од 1946. до 1951. године био је заменик савезног министра за спољну трговину Милентија Поповића, а до 1954. помоћник министра иностраних послова Едварда Кардеља. После тога постаје амбасадор Југославије у Индији. Припремао је прву посету Тита Индији, а организовао и посету Нехруа Југославији 1955.

Као Титов генерални секретар (1961–1967) Богдан Црнобрња учествовао је на свим председниковим путовањима у Бразил, Чиле, Боливију, Перу, Мексико, СССР, САД, Пољску, Финску, Источну Немачку, Аустрију, Бугарску, Египат, Чехословачку, Мађарску, Румунију, Судан, Алжир, Норвешку, Индију. Амбасадор у САД био је у периоду 1967–1971.

У свом дневнику Црнобрња пише да су на Првој конференцији несврстаних у Београду учествовали шефови држава: Авганистана, Алжира, Бурме, Етиопије, Гане, Гвинеје, Индије, Јемена, Југославије, Камбоџе, Конга, Кубе, Либана, Марока, Непала, Саудијске Арабије... Циљ састанка је била размена гледишта о међународним проблемима у циљу ефикаснијег доприноса миру и безбедности у свету. Удружили су се против империјализма, неоколонијализма и фокусирали се на искорењивање сиромаштва и економски развој. Наведено је и да су страни студенти долазили из несврстаних земаља да студирају у Југославији како бисмо преко тих младих људи, који ће сутра имати утицај у економском и политичком животу, остварили наше интересе у тим државама... Суиздавач књиге је Музеј историје Југославије.


Коментари11
96cf2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

bane
Gde se moze kupiti ovo dragoceno delo Bogdana Crnobrnje ?
Данко Перић
Дане Ако је Богдан Црнобрања рођен 1919. у Перни код Вргин Моста, то мјесто је тада било у Краљевини СХС, а не у АУ Монархији. СХС је формирана 1. децембра претходне 1918. године и у њу је ушао Кордун, за разлику од дијелова Далмације и неких других крајева прететжно насељених Србима, који су, по Лондонском споразуму, привремено припали Краљевини Италији, како би се Рим приволио да уђе у Први свјетски рат.
proleter
Ovi što okaljavaju komuniste ili su rođeni posle ovih građanskih ratova u bivšim SFRJ republikama ili su muljare kojima komunisti nisu dali da muljaju sopstveni narod.Sad kod nas može svako iole pošten videti kako se stiče ogroman kapital i da se to ne može steći poštenim putem već otimanjem i švercom,kao i pre dr.sv rata. A što se tiče Stanka Crnobrnje da je htio neke benefite ne bi služio JNA u Vrhnici bogu iza nogu već bi bio u Beogradu u gardi.Bio sam sa njim u kantini u Vrhnici i pio pivo 1978 god.Toliko moji komunomrsci,braćo nepopravljiva.
sibirski slavuj
Zato ste i izgubili od teritorijalne odbrane Slovenije, a kasnije i od svih drugh vatrogasaca sto ste pili pivo a niste naucili da ratujete. Nije ni cudo sto se takozvana, propala JNA raspala. U oficirske kantine obicna vojska nije mogla da ulazi.
Препоручујем 9
Djordje Konjikovic
Tacno je da u Jugoslaviji tada nije bilo demokratije, ali na internacionalnom planu, pokret nesvrstanih je imao izuzetnu ulogu. Knjiga Stanka Crnobrnje je dobrodosla da nas podseti da su Josip Broz i njegovi ljudi na svetskoj sceni u to vreme postigli zavidan istorijski uspeh. Hvala Stanku i Muzeju istorije Jugoslavije.
Ilic Momcilo
Vidim da su ovi komentari opsednuti mrznjom prema komunistima,Titu,pravom antifasizmu i socijalizmu. Zato bih molio redakciju, ako je moguce,da objavi moj danasnji ne objavljeni komentar, u kome se iskreno nudim kao dobrovoljna i poslednja zrtva, radi omogucavanja mira i psiholoske stabilnosti i psiholoskog zadovoljstava, u cilju otklanjanja patoloskih procesa koji jos uvek zahvataju znacajni broj ljudi. Podrzavam ih iz prostog razloga sto je nestankom omrazenog tipa ljudi,koje ne trba vise pominjati,doslo do neslucenog svetskog mira i apsolutne svetske srece izazvane tim mirom. Evo, vec celih fantasticnih minut-ipo nismo culi ni za jedo masovno ubistvo ili teroristicki akt. Jos jednom molim redakciju da pomogne rasterecenju i umirenju ovih ljudi, objavom mog komentara, cime bismo i Vi i ja doprineli kraju i nestanku more koja mori nase sugradjane.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља