четвртак, 30.03.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:40
РАЗГОВОР НЕДЕЉЕ: ДРАГОМИР МИЛОЈЕВИЋ, председник Врховног касационог суда и Високог савета судства

„Топли зец” за корумпиране судије

Они су осрамотили професију, и то не може годинама да се поправи. – Поверење грађана можемо да задобијемо само ефикасним и квалитетним радом
Аутор: Александра Петровићсубота, 07.01.2017. у 22:00
(Фото Раде Крстинић)

Четири и по милиона предмета у раду имали су сви судови у Србији током 2016. године. Милион и по предмета је било нових, али су судије решиле више случајева него што су примиле, па Нову годину стартују са два милиона предмета у раду. То је за похвалу. Међутим, када се догоди нешто лоше, као што је застаревање кривичних предмета и хапшење судија због примања мита, онда сваки одличан резултат пада у воду, а на површини остају незадовољство грађана и оштре критике.

О томе разговарамо са Драгомиром Милојевићем, председником Врховног касационог суда и Високог савета судства.

 

У 2016. години због корупције су ухапшени председници судова у Зајечару, Шапцу и Лозници, а неколико судија већ је осуђено због примања мита. Како гледате на овакве случајеве?

У сваком житу има кукоља. У свакој професији има корумпираних, али свима њима суде судије. Зато судије добијају строже казне кад направе овакво кривично дело, везано за посао. Они су осрамотили нашу професију, и то не може годинама да се поправи. Сви имају право да нам кажу: „О чему ви причате? О поштењу?” Ми немамо аргументе за одбрану. Да се ја питам, те колеге би прво овде у суду прошле кроз „топлог зеца”, па би тек онда ишле у полицију и тужилаштво.

Став суда о „швајцарцима” биће кристално јасан
Када ће Врховни касациони суд заузети став поводом кредита у швајцарским францима?
Надам се да ћемо у року од два месеца заузети став, до краја фебруара. Тај став мора бити кристално јасан, јер је важно какве ће бити последице и важно је да грађани не буду још више оштећени. Судство се не плаши великог броја тужби поводом кредита у „швајцарцима”.

 

Као први човек правосуђа, како се осећате када чујете коментаре грађана о спорости, нераду и политичким утицајима на судство?

Коментари су негативни јер су грађани незадовољни. Ниједан судија се због тога не може осећати пријатно, па ни ја. Међутим, треба рећи да је то претежно субјективни став грађана, везан за лично искуство са судском одлуком, јер је увек једна страна у поступку незадовољна, а често и обе стране. То незадовољство се касније преточи на уопштени негативан став о целом правосуђу. Али, и ми се сами, народски речено, наместимо да будемо критиковани. Можемо причати о реформама, о променама судија и мреже судова, али када се предмет не решава десет и више година, ту за нас нема оправдања.

 

Колико има застарелих предмета?

Ове године је до краја јуна у кривици застарело 128 предмета, од којих 121 у основним судовима, где су лакша кривична дела, али проблем је што у вишим судовима, који суде за тежа кривична дела, имамо пет застарелих предмета, а у апелационим судовима два. То су предмети који изазивају позорност јавности. Када застари, на пример, случај „Кертес”, па делови предмета у случајевима „Цане Суботић”, „Стечајна мафија”, па део предмета у афери „Индекс”', то је онда неколико предмета који изазову негативну перцепцију судства у јавности, без обзира на све друго што добро урадимо. Јер онда сви кажу да је ту била корупција, као да се намерно иде на застаревање. Да толико дуго траје суђење у вишем суду у кривици – то је недопустиво.

Колико је исплаћено грађанима за одштете због предугих суђења? 
На име накнаде нематеријалне штете по пресудама Стразбура судови су ове године исплатили 47 милиона динара. У 2015. исплаћено је 109 милиона, а претходне две године по више од двеста милиона динара. Грађани и пред нашим судовима имају могућност да траже накнаду штете због повреде права на суђење у разумном року и по том основу смо ове године исплатили 211 милиона динара. 

 

Ко је крив за застаревање предмета?

Иако странке могу да користе све процесне могућности да одуговлаче, нешто је ипак и до судије. Ако застари предмет где је запрећена тежа казна, то је кривица суда. Такви случајеви нарушавају углед суда. Међутим, када се анализира такав предмет, онда се види да се ту мењало више судија, мењала се мрежа судова, па суђење почиње испочетка, па се опет промени судија и онда је питање ко је ту највише допринео да случај застари. То је наше врзино коло. Ако судија у целој каријери има један предмет да му је застарео, и то крупан предмет за који је заинтересована цела јавност, то му уништава целу каријеру. Али, не можемо неког разрешити судијске функције због једног предмета. То би било неприхватљиво. Треба да се гледа целокупан рад судије да би се рекло да је одуговлачење његов начин рада и понашања.

 

Колико је судија дисциплински кажњено?

Од 2010. године, када су почели да раде дисциплински органи Високог савета судства, разрешено је дужности укупно 12 судија због дисциплинских прекршаја, од тога четири у 2016. години.

 

Можда ће наши читаоци рећи да је то мало.

Разрешење судије је крај. То је најстрожа казна, за најтеже дисциплинске прекршаје. Реч је о случајевима кад судије по шест месеци нису написале одлуку, и то у више стотина предмета. Најчешћи прекршаји везани су за одуговлачење поступка и неблаговремену израду одлука. Само у најтежим случајевима казна је разрешење. Остале мере су умањење плате, на пример 20, 30 или 50 одсто, на шест месеци или годину дана, затим јавна опомена и забрана напредовања, на пример на три године. Таквих случајева није мало. Поднето је ове године 817 дисциплинских пријава, а покренуто 18 дисциплинских поступака.

 

Колико један судија има предмета у раду и да ли имамо довољно судија?

Сваки судија у Србији је просечно стално оптерећен са 250 предмета у раду. Србија треба да има 2.975 судија, а има их 2.792. Најмлађи има 31 годину, а само 30 одсто судија су мушкарци. Изабрали смо 131 новог судију у 2016. години, али недостаје их још 183. Огроман је број судија који одлазе, у пензију или на лични захтев. Иду у нотаре, извршитеље, адвокате. Високи савет судства је утврдио ове године престанак судијске функције за 89 судија, од којих је 80 отишло у пензију и на лични захтев, четири је разрешено дужности у дисциплинском поступку, а за пет је престала функција због трајног губитка радне способности, због болести.

 

Када бисте могли овог тренутка да промените нешто у судству, шта би било прво?

Прво бих променио себе. Морамо радити на томе да се мења свест судија и свих запослених. Одговорност је важан сегмент независности. Ако желимо да што брже затворимо поглавље 23, морамо радити ефикасније и одговорније. Без обзира на чињеницу да судије завршавају доста предмета, имамо доста луфта у раду. Можемо да уложимо мало више напора, да додамо гас. Када би свако за само један проценат побољшао своје резултате рада, то би се одразило на хиљаде и хиљаде решених предмета, а посебно старих предмета.

 

Да ли још има предмета старијих од 20 година?

Мислим да нема. Најстарији предмети су решени, али програм решавања старих предмета нисмо испунили онако како смо очекивали. Урадили смо много, преко 400.000 предмета, али могло је боље. Старим предметом се сматра сваки који је старији од две године. Забрињавајуће је што у кривичним предметима имамо 502 предмета која су старија од 10 година. Имамо и преко 10.000 предмета који су стари од пет до десет година и могу ускоро да пређу у категорију старијих од 10 година. То је вечита трка. Сваки дан неки предмет постаје стари, а добијамо нове, од којих су многи хитни. Судије већ сада имају заказано цело пролеће. Ако не заврше предмет на три суђења, он ће већ прећи у наредну годину и постаће стари предмет. Година прође, а суђење никад.

 

Да ли постоји неки начин да се промени имиџ судства и да оно задобије поверење грађана?

Имиџ можемо да поправимо само ефикасним и квалитетним радом. Када направимо одређени помак, треба изаћи у јавност, али препорука је да се са јавношћу комуницира и онда када нешто нисмо добро урадили. Комуникација са јавношћу мора да се подигне на виши ниво. Не смемо бити затворени. Ако ћутимо, онда остављамо простора да тумачи ко шта хоће и како хоће.

 

Шта је највећи успех судства у 2016. години?

Највећи помак у овој години јесте решавање старих извршних предмета, којих је било 1,7 милиона. На основу новог Закона о извршењу и обезбеђењу, покренули смо акцију решавања тих предмета. Подаци још нису коначни, али сигуран сам да ћемо 2016. годину завршити са милион извршних предмета мање.

 

Који су најважнији циљеви за 2017. годину?

Два су најважнија циља: да се што ефикасније решавају стари предмети и да усагласимо судску праксу, јер ћемо тиме добити на квалитету правде. Можда треба радити и на измени Закона о уређењу судова – да немамо четири апелациона суда, него један, са одељењима. Ту се не би ништа много променило у вези са бројем судија и запослених, али би било далеко ефикасније за усаглашавање судске праксе јер се не би догађало да судови у Србији доносе различите одлуке у истој или сличној ситуацији.


Коментари49
a81be
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aleksandar Skočajić
Aleksandar Skočajić bgdsudovi@gmail.com Netačno g. Milojeviću, moj slučaj je star preko 27 godina, i sada je na Ustavnom sudu, zahvaljujući, imam za to sa dokazima osnovanu sumnju : više korumpiranih sudija, koje su predmete rešavale zloupotreblavajući svoj položaj, da su štimovale dokaze, da su direktno kršile Krivični zakon Republike Srbije čl. 360, (Kršenje Zakona od strane sudije), Ustav Srbije čl. 32, Evropsku Konvenciju čl. 6., Zakon o sudijama čl. 90 (stav 1, - Povreda Načela nepristrasnosti i stav 18, - Kršenje odredaba Etičkog Kodeksa u većoj meri), a sa namerom da se preko suda i lažiranih Presuda pribavi nezakonita korist odredjenioj stranci u postupku, - čak sam se i Vama direktno obraćao više puta ali bez Vašeg konkretnog postupanja. Molim stranke koje imaju sumnje u zakonitost postupanja sudija koje su im presudjivale u zadnjih nekoliko godina za sudije : Ljiljana Vučinić, Vesna Obradović, Vesna Popović i Ljubica Nenadić, da mi se obrate na email adresu bgdsudovi@
Jovana
A sta se desava kad te Zalbena Komisija Vlade, tvoj poslodavac Republicki Geodetski Zavod i Upravni sud godinama vrte u krug. Pa Upravni sud jednom usvoji tvoju tuzbu, ZKV i RGZ se naprave ludi i ne promene ni zarez u svojoj odluci a onda taj isti Upravni sud na potpuno istu odluku, tvoju tuzbu ODBIJE? I tako sve u krug sedam punih godina. Kako da to nazovemo? Sumrak pravosudja ili jednostavno ping pong igraonica? Kakvo sudstvo kakvi bakraci. Pa za svaku odluku upravnog suda trebaju najmanje dve godine! A gde je odgovornost ljudi koji svesno krse Zakon?
Mirko
Do poverenja gradjana vam nije ni stalo pa se zato i ne trudite da ga pridobijete. Bitno vam je poverenje političke elite jer vam od njih nažalost zavise položaji. Prosto su u pravosudnim institucijama podeljene karte, navodno su te funkcije nezavisne pa predpostavljeni na očita kršenja u postupcima nemaju smelosti a ni autoriteta na opomenu kolege na očito kršenje postupaka. Sudije i tužioci treba da budu nezavisni od bilo kakvih uticaja sa strane ali ne mogu biti zaštićeni nakon izrečene presude od kritike i ukazivanja gde su pogrešili. Sudije u parnicama imaju dane kada odvoje jedan sat da čuju sa čim je stranka u parnici nezadovoljna, ali je to samo farsa. Video sam primer da je sudija svesna da je pogrešila i da je apsolutno sigurna u grešku ali o njoj ne želi da razgovar. Kada se obratite sudskoj upravi i upoznate ih sa greškom pokušavaju da opravdaju načinjenu grešku jer nije lepo upozoriti kolegu jer svi dele istu sudbinu. Greška je u suštini organizacije i odgovornosti.
035
Као и Mirko : "Greška je u suštini organizacije i odgovornosti...Sudije i tužioci treba da budu nezavisni od bilo kakvih uticaja sa strane ali ne mogu biti zaštićeni nakon izrečene presude od kritike i ukazivanja gde su pogrešili." Судија да суди по закону и савести , а не у страху од "царства ми" нити од губитка гласова на реизбору . А ни у страху "od kritike i ukazivanja gde su pogrešili" већ само од законске батине која има два краја . "Критичари нек пресавију табак" па упуте приговор другом степену , Касацији или Високом судству .
Препоручујем 1
Glas iz daleka
Zasto nije objavljen moj komentar? Kako mislite da uredite drustvo ako cenzurisete iskustva gradjana? Tuzno, zaista!
Odvjetnik
Poštovani predsedniče, lepo to zborite. Ipak, moram Vas podsetiti da Krstić u Zaječaru ne bi bio uhapšen da je predsednik Privrednog apelacionog čitao godinama u nazad pritužbe i zahtevevza izuzeće jedne sudije u Privrednom apelacionom i da je navode proveravao, nego bi bio davno razrešen. Ovo Vam ne pišem napamet. Isto važi i za ove ostale.Ovako, pošto su postupci po pritužbama maskarada, farsa, ostaje da klijentima ne pišemo više pritužbe već ih vodimo pravo u SBOPOK da tamo ispričaju šta im se sve dešava u predmetima, baš kao što sam lično uradio u slučaju Krstića Zato, mnogo bi bolje stanje bilo kada bi se predsednici suda bavili svojim poslom. Evo, za početak, pozovite sudiju iz Privrednog Beograd koji otplaćuje stan 800 evra mesečno (muškarac) pa ga pitajte kako to uspeva, a ako ne objasni, pogledajte mu predmet privremene mere od 4.1.2017. Ili, pitajte nekog Vasića, zamenika predsednika, kako se postaje zamenik posle par meseci sudijskog staža i koliko vremena provodi u sudu?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља