понедељак, 01.05.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:38

Нови покушај помирења на Кипру

Лидери две заједнице на подељеном острву 9. јануара на састанку у Женеви покушаће да постигну компромис око спорних питања и коначно отворе пут за поновно уједињење Кипра
Аутор: Војислав Лалићпонедељак, 09.01.2017. у 08:40
Симбол УН у тампон-зони у Никозији (Фото: Ројтерс/ Јанис Куртоглу)

Под притиском међународне заједнице, лидери кипарских Грка и Турака поново ће се, ко зна који пут, идуће седмице наћи за истим столом у Женеви у покушају да коначно уклоне међаше са четрдесет година подељеног острва и трасирају пут за заједнички живот у времену које долази.

Председник Републике Кипар Никос Анастасијадес и лидер Турака Мустафа Акинџи после прекида преговора у новембру притиснути су од ЕУ, САД и УН, под чијим се покровитељством деценијама воде јалови разговори. Сада су се суочили са критикама и кипарског народа: Грка и Турака. Они су одржали протестне скупове на којима су позвали двојицу лидера да „без устезања иду на уједињење острва”. Мир је у интересу и Грка, и Турака, и целог региона, речено је на скупу које је организовало 90 невладиних група.

„Кипар припада његовом народу; ми подржавамо процес помирења”, истакнуто је у петицији која је уручена лидерима Грка и Турака. У том документу се упозорава: ово је последња шанса јер испразни преговори не могу вечно да трају.

Прваци две заједнице прихватили су предлог УН да наставе преговоре 9. јануара у Женеви. Две стране не откривају своје карте унапред. Они сада треба да се договоре о унутрашњим границама између две етничке зоне – грчке и турске – које би требало да буду саставни делови будуће федералне државе јер у новембру на два састанка у Швајцарској нису успели да премосте разлике у ставовима.

„Година 2017. би могла бити година мира и решења, мада су последње миље увек најтеже”, истиче лидер кипарских Турака Акинџи. Уочи састанка у Женеви одвија се жива дипломатска активност. Министар спољних послова Мевлут Чавушоглу ће у Њујорку разговарати са генералним секретаром УН Антониом Гутерешом о решавању „кипарског проблема”. Предвиђен је и сусрет шефова дипломатије Грчке и Турске. Поучен ранијим играма турске стране, председник Анастасијадес је приметно суздржан уочи наставка преговора.

Грци траже, како се сазнаје, своје куће и окућнице на којима су вековима живели све до војне интервенције Турске 1974. године. То су поседи на које би требало да се врате десетине хиљада принудно расељених Хелена. Турци, међутим, тврде да је то „максималистички захтев” и спремни су, како откривају медији, да поврате само седам одсто спорних територија. Ради се о огромној имовини коју су после војне интервенције пре четири деценије узурпирале десетине хиљада муслимана који су као колонисти стигли из забити Анадолије.

У Никозији истичу да је то некоректан и нереални став Турака. Подсећа се да су и делиоци правде Европског суда у Стразбуру у више наврата дали за право Хеленима, који траже своју дедовину.

Прваци две заједнице су се нашли под притиском и на острву и у свету и сада се очекују обострани уступци ма колико то било болно. Уколико Анастасијадес и Акинџи коначно пронађу заједнички језик у Женеви би после тога требало да се одржи састанак са делегацијама земаља које гарантују кипарску независност и територијални интегритет: Грчке, Турске и Велике Британије. Кипар је био енглеска колонија и стекао је независност 1960. године. Лондон је задржао две поморске базе на стратешки важном острву.

Кипар је подељен 1974. године после турске војне интервенција, која је изведена под изговором да се спречи интеграција острва са Атином. Република Кипар је 2004. године постала члан Европске уније, док су Турци на северу острва остали у изолацији. Они су 1983. године прогласили своју „државу” на окупираним територијама на северу коју је признала само Анкара. У знак подршке „браћи” на острву, Турска још није успоставила односе са легалном владом у Никозији. Република Кипар је због тога у више области блокирала приступне преговоре Анкаре са Бриселом и они ће се „одмрзнути” тек када се пронађе праведно решење кипарског проблема, јер Анкара не може да постане члан „европске породице” ако претходно не призна све њене чланове


Коментари4
1a24b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dragan
Jednostavno je, Turci traze mnogo vise nego sto bi trebalo, traze jednakost a nemaju toliku populaciju da bi bili jednaki. Realna je ravnopravnost....parcijalna jednakost moze da se desi kroz neki vid eventualnih koalicijama na izborima, recimo komunisticka stranka (jer su oni fleksibilniji prema Turskim Kipranima) itd.... Takodje Turci ne prihvataju da se na okupirani deo vrati trazeni broj raseljenih lica.... sto se tice vracanja imovine imaju problem jer su Turci poslali na taj deo Kipra oko 40.000 Turaka, takodje i vojsku koja je stacionirana....Turskoj i Erdoganu je tesko da se odvoje od ostrva jer je to nesto sto im daje neku poziciju u pregovorima. Prete sa aneksijom ostrva ako se ne dogovore sto daje krila Turskim Kipranima....inace narod na kraju trpi na Turskom delu sa tim potezom Turske .... videcemo. Moje misljenje je da Anastasiades ne bi trebao da zuri.....
Filozof
Ima dva rešenja ili da Kipar pripadne turskoj ili grčkoj. Sve ostalo je glupost.
Jokso
@Filozof.Veoma cudan komentar,Grcko ostrvo Kipar delimicno okupira no od Turske predlazes da se razmislja o tome da Kipat moze pripasti i Turskoj.E to je nepravda i to ti je,vec da se turska u potpunosti povuce sa okupiranih teritorija,sa Grckog Kipra.
Препоручујем 15

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља