недеља, 13.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:57
ПОРТРЕТ БЕЗ РАМА: МАРИНА МАЉКОВИЋ

Крај једне ере

Аутор: Александар Милетићпонедељак, 09.01.2017. у 09:05
Драган Стојановић

Многе је изненадила одлука Марине Маљковић да се после непуних шест година повуче с кормила женске кошаркашке репрезентације, у тренутку највећих успеха у историји националног тима који је шампион Европе и освајач олимпијске бронзе. Као разлог је навела „емотивно и физичко пражњење”, што је код многих пробудило сумњу у мотиве одласка, јер важи за снажну личност која се не „празни” тако лако. Ако је њен мотив да се повуче док је на врхунцу (репрезентација тешко да може више од овога), онда такав потез може да се разуме. Међутим, треба имати у виду и то да је њена претходна оставка, у октобру 2015, имала циљ да се скрене пажња на неке лоше појаве у женској кошарци (и онда се позивала на „емотивно и физичко пражњење”). Тада је, ипак, наставила започети посао и послала снажну поруку: трећину своје годишње плате у КСС проследила је на рачуне 12 клубова женске лиге.

Шта год се у будућности буде дешавало у српској женској кошарци, једно је извесно – она ће се увек делити на време пре и после Марине Маљковић. То је оно најважније што ће икада писати у биографији ове самоуверене жене која је репрезентацију преузела у другој европској дивизији и за непуне четири године је одвела до европског трона.

Један је од најмлађих и најуспешнијих стручњака у европској кошарци у последњих пет година. Фиба ју је лане прогласила тренером године у женској конкуренцији. Рођена је 26. септембра 1981, у време кад је њен отац Божидар био помоћник Ранку Жеравици на клупи Црвене звезде. Уз њега је упознала најбољу европску кошарку „изнутра”, док је био један од најбољих стручњака на континенту (четвороструки освајач Евролиге), и нема сумње да је то одредило њен животни пут, мада је одавно изашла из његове сенке.

Тренерску каријеру је почела у новобеоградском Ушћу, клубу који је њен отац основао с тројицом пријатеља 1971. Тада је урадила нешто налик Покрету за женску кошарку који данас с поносом води: основала је женску секцију и почела да окупља талентоване девојчице. Ту је успешно одбранила „дипломски рад”: као играч-тренер клуб је из „бетон лиге” увела у Прву лигу.

Уписала је психологију, а онда прешла на Вишу тренерску и ту дипломирала. Течно говори енглески, шпански и француски и солидно грчки. У раном детињству маштала је да буде новинар. У Француској је кратко провела у чувеној глумачкој радионици Питера Брука, када је била и статиста у филму „Ронин”.

После локалних успеха с Хемофармом (2007–2009) и Партизаном (2009–2013), с којима је освајала трофеје као од шале, преузела је репрезентацију 2011. Паралелно је радила и у Лиону (2013–2016) из којег је лане прешла у Галатасарај из Истанбула. Као и селектор мушког тима Александар Ђорђевић, имала је уговор са савезом до лета 2019. До тада је имао мандат и Драган Ђилас, који ју је довео, али се он прошлог месеца повукао с места председника КСС-а.


Коментари5
925d0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Раде
За оне који ништа не примећују да подсетим да је у Партизану почела да остварује стратегију - све репрезентативке у једном клубу - или, бар већина, да би кроз две, три године напала светске и европске врхове са уиграном и веома надареном екипом. На жалост, некоме је засметао успех црно-белих, па је на државном врху донета одлука да се Партизан финансијси уништи због чега је она морала да напусти земљу. Дакле, они који памте знају да је она о томе већ причала. Суштина је дакле српски примитивизам и жеља да "Срби буду срећнији" и ништа друго. Марина је исувише паметна да би донкихотски се борила против ветрењача... Јер, сви ми ћутимо заслепљени навијачим флоскулама мафијаша...
straja
Rezultati su IZVANREDNI (nema potrebe ni da se navode ni analiziraju) ....ZAISTA. Ali "povlacenje" moze da bude RAZUMNO (mnogi misle da se treba povuci na vrhuncu) ili znak da je procenila da ne moze da se ponovi POSTIGNUTO...I jedno idrugo je PRIHVATLJIVO ....ali ovo drugo bas I nije simpaticno pomalo mirise na "strah od podbacaja".
Alisa
Bravo. Sigurna sam da cemo jos cuti o gospodji Maljkovic. Takav lik ce nastaviti da ostavlja trag. Sve najbolje u buducoj karijeri, koju god da odabere.
Sasa Trajkovic
Tako Srbski potpuno u duhu nase potrebe da sve sto vredi omalovazimo i obezvrednimo. Vrhunsci sportisti su samo sredstvo za marketing politicarima a onda nestaju pokriveni velom zaborava.
Mihajlo Stojković
Nisam primetio da je bilo ko makar i pokušao da omalovaži rad i rezultate Marine Maljković. Čak naprotiv! I kad sve nije išlo kao po loju, i KSS i mediji su je podržavali. To što je ona odlučila da se povuče iz reprezentacije, njena je lična odluka, a sve ostalo, pa i vaše kratko pismo, jeste nepotreban i nategnut stereotip
Препоручујем 18

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спорт / Кошарка

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља