уторак, 22.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:19

У Светој Петки звони само на велике празнике

До пре неколико година у Улију је био једини женски манастир на северу Косова, а одскора је опет црква
Аутор: Биљана Радомировићнедеља, 08.01.2017. у 15:06
Отац Југослав пред Црквом Свете Петке (Фото: Б. Радомировић)

Косовска Митровица, Лепосавић – Сабрало се старо и младо, верници лепосавићке нахије, тог Бадњег јутра на молитви у храму Светог Василија Острошког Чудотворца, само дан пошто ће дочекати најрадоснији хришћански празник. Рођење Исуса Христа.

Звонила су звона са храма у центру Лепосавића, вароши која тог јутра беше окована сибирском зимом. На улицама тек онај ко мора, пркосећи северцу који је у налету шибао снежним пахуљама с копаоничких висова.

Чу се, касније у храму, Цркви Светог Василија, храмовној и градској слави ове најсеверније косметске вароши, да је термометар на општинској згради показивао минус 15 степени.

У храму тихо појање свештенства на челу с протојерејем Миломиром Влашковићем, старешином храма. Пратио га је мали црквени хор, у миру и тишини, каква се само на овим божјим и светим местима осети.

Причестише се нафором они који су постили и, уз благослов проте Влашковића, верни народ, тихо и без речи, поче да се разилази из храма.

Напољу усуо снег, док само који метар доле, на магистрали, брекћу машине, покушавајући да очисте коловоз, једва се носећи с вејавицом која се беше стрмекнула и с Рогозне и Копаоника.

Кренусмо „ладом нивом” са оцем Југославом Марјановићем, горе, ка селу Улију, ка Цркви Свете Петке, надомак Лепосавића.

До пре три године био је то женски манастир, једини на северу Космета, у који је долазио верни народ целог Косова.

Једва се успиње „нива” ка брду Градац, ту у Улију, ка цркви где службује отац Југослав, дошао пре годину и по из Гораждевца. Тамо је био осам година.

Овде је с троје деце и попадијом.

– Не помажу ни ланци – коментаришемо успут, док под точковима пршти снег и пуца лед.

На моменте се чини, нема ни напред, ни назад. Укопава се теренско возило у месту.

Савили се под тешким снегом борови и тек засађени четинари, цела варош и село Улије стењу под теретом белине.

Стижемо пред тешку капију Цркве Свете Петке, пред конаке саграђене у византијском стилу, на 560 метара надморске висине.

Поново отац Југослав прави пртину, јер је снег усуо, потпомогнут још жешћим ветром.

– У цркви се служи за веће празнике, а народ се окупља за Бадње вече и на Велики Петак. Сабирају се и на Малу Свету Петку, 8. августа, али и на зимску, 27. октобра – говори отац Југослав док отвара врата цркве, која датира из средњег века, а на темељима старе саграђена је 1935. године.

У време Другог светског рата, казује отац Југослав, Немци и белогардејци на месту црквишта направили су бункер, како би осматрали пругу и цео Лепосавић.

– Црква је посвећена Распећу Христовом, у народу познатом као Велики петак, а у време епископовања, тада епископа Рашко-призренске епархије, патријарха Павла, црква је благословена да празнује Свету Петку, Параскеву, Римљанку – прича тихо свештеник Југослав у недавно потпуно обновљеној, али без фрескописа, цркви.

Чујемо, треба да се ослика, али „кад буде новца”.

Нема ни црквених сасуда.

На олтару нешто новчића. Неко од верника је по овом кијамету долазио, да се помоли пред чудотворном иконом Свете Петке, коју су монаси Црне Реке донели из Грчке, с места где је текла лековита вода. Поклонили је верницима и народу Лепосавића и свима који траже спас пред овом иконом.

Одзвањају наши гласови у овој неосликаној парохијској цркви, у којој се молитве држе „по потреби” и у којој отац Југослав венчава и крштава.

– Долази народ са свих страна. Окрећу се људи Богу – смирено казује отац Југослав, трећи лепосавићки парох, док мраз све више стишће.

Чесма у дворишту окована ледом. И шимшири попустили под снагом снега, који беше покрио тек направљену пртину.

Увек су ову светињу помагали парохијани и људи „добре воље”. А требало би зидови да се фрескопишу, да се развије економија, па да уз Божју помоћ овде опет заживи манастир.

А на Бадње вече, било је у Светој Петки „живо”. Тихо и свечарски, радовали су се верници идући у сусрет Божићу.


Коментари3
be66e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dragana Rosic
Ljudi ,hvala za ovaj divan tekst!
Ненад
Тако лепа репортажа са оригиналаним терминима.
Stošić Predrag
Slava Gospodu Slava Srbiji!!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља