четвртак, 17.08.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:02
ИНТЕРВЈУ: Зорана Михајловић, министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре

Преговарамо о наставку градње пруге Београд–Бар

Надам се да ћемо ове године имати потписане уговоре за даљу модернизацију ове пруге
Аутор: Јелена Попадићпонедељак, 09.01.2017. у 09:30
(Фото МГСИ)

Путовање ауто-путем на грчко и црногорске море, вожња брзим возом ка Бару или Мађарској већ одавно су недостижни сан готово сваког грађанина Србије. Ови инфраструктурни пројекти деценијама су део многих предизборних обећања у која су почели да сумњају чак и највећи оптимисти међу бирачима. О будућим плановима и о највећим проблемима при остварењу обећаног разговарали смо са потпредседницом владе Зораном Михајловић, министарком грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.

Када ћемо коначно путовати ауто-путем до мора?

Зависи на које море мислите. За Србију је најважнији завршетак Коридора 10 до границе са Бугарском и Македонијом и очекујем да радови буду завршени до краја ове или до почетка следеће године. Само прошле године Коридором 10 прошло је 1,7 милиона аутомобила више него претходне. Возачи који су некада ишли кроз Бугарску и Румунију сада иду кроз Србију јер је пут краћи за око 100 километара. То нам пуно значи, али показује и колика је штета што овај ауто-пут није завршен раније. Ако говорите о црногорском приморју, односно  Коридору 11, ми ћемо градити нашу деоницу. Али, разговарали смо током самита у Риги да дамо у концесију овај ауто-пут кинеским компанијама.

Шта је највећи проблем који се испречио завршетку овог посла, као и Коридора 11 или обилазнице око Београда?

Раније се о овим пословима много причало, али нико није бринуо шта имамо од документације, шта можемо да финансирамо и шта је најпотребније. Нису се одређивали приоритети, ни стратешки циљ. Једно време нам је био циљ да стигнемо до црногорске границе, што није исплативо у поређењу са завршетком Коридора 10 и ауто-пута до Чачка. Имамо проблем од Пожеге до Бољара где је веома мала фреквенција саобраћаја и немамо новац да то финансирамо. Преговарало се о кредитима, чак су узимани кредити, а нисмо имали пројекте, ни завршену експропријацију. Сваки посао нам је због тога каснио. Држава није контролисала шта се ради. Иако није мој посао да јурим и надзирем грађевинске фирме и пројектанте, изгледа да је то једини начин да се успешно ради.

Пре отварања ауто-пута Љиг–Прељина оштро сте критиковали рад домаћих предузећа који су се помало наљутили тврдећи да страни извођачи узимају свој део новца, а цео посао препуштају нашим фирмама…

Наш циљ је да обезбедимо домаћим фирмама да раде. Ове године за домаће грађевинаре издвојићемо 977 милиона евра за послове на путевима и пругама. Али наше фирме узимају више посла него што могу да заврше. Наша предузећа су главна на деоницама Српска кућа – Левосоје и на мосту Љубовија–Братунац, а добили су и све уговоре за рехабилитацију путева. И сви пројекти, осим моста, касне! Притискали смо стране партнере из Кине и Азербејџана тражећи да исплаћују новац нашим фирмама сваких 10–15 дана. У својој земљи послују на начин који се граничи са неморалом. Учествујући у градњи поменутог ауто-пута предузеће „Планум” је добило могућност да заради 60 милиона евра, а нову машину за тунеле држали су у Русији. Тамо су све могли да заврше  у складу са договором. Уверена сам да тунели не би још били готови да нисам тако реаговала.

А онда је почела кампања да су тунели нижи за 30 сантиметара...

То сам схватила као одговор на моју реакцију. Колика је то неистина могу да виде сви који прођу ауто-путем до Прељине или Љига.

Убрзо потом су почели и проблеми на источном краку Коридора 10?

Због клизишта у Грделичкој клисури изгубили смо најмање седам месеци. Имали смо проблеме приликом градње деонице Левосоје – Српска кућа. Првобитни извођач из Грчке годинама није радио ништа. Овај посао је сада поверен домаћим фирмама, али у међувремену је корито Јужне Мораве променило ток па смо морали поново да радимо пројекат и експропријацију и изгубили смо 4-5 месеци. До краја године завршавамо и тај посао.

На пословима који се завршавају на време, као што је обнова пруга, држава касни у повлачењу новца и тако плаћа пенале”. Зашто је рок за коришћење руског кредита продужен до 2021. године?

Наши претходници су испреговарали руски кредит од 800 милиона долара за железницу, али нису припремили ни документа, нити су завршили експропријацију. Морали смо да потпишемо међудржавни уговор са Русијом. До сада смо уговорили 690 милиона долара, а повукли више од 300 милиона долара. Највећи део новца биће утрошен на деоницу од Старе Пазове до Новог Сада, која ће бити део пруге Београд–Будимпешта. То је наша прва брза пруга којом ће возови ићи брзином од 160 до 200 километара на сат.

Из руског кредита финансира се почетак обнове пруге Београд–Бар, али ради се само деоница од Ресника до Ваљева, за остатак нема новца. Какви су планови?

Надам се да ћемо ове године имати потписане уговоре за даљу модернизацију пруге Београд–Бар, али и Београд–Ниш. Ако хоћемо да идемо према Мађарској брзином од 160 километара на час, према Нишу морамо да имамо брзину од 110 километара на час. Разговарамо са Русима, Кинезима, а разговараћемо и са Европском банком за обнову и развој о овом послу.

 

Изузетна сарадња са железницом

Реформа железница је у пуном јеку. Због чега три новоформирана железничка предузећа и немају директора, већ послове годину и по дана обављају вршиоци дужности?

Изузетно сам задовољна сарадњом са овим предузећима. Када се људи именују за генералне директоре код нас се понекад неке ствари промене. Када бисмо сада стали са реформом железнице штета би била несагледива, јер смо урадили много. Пописали смо имовину и отписали дуг за струју од 5,7 милијарди динара.

 

Без обавезе одржавања зграде у Инфостану

Закон о становању доноси низ новина, а доста је критикован од опозиције, шта бисте истакли као веома важну промену?

Једна у низу новина које нам доноси овај пропис јесте могућност преговарања са предузећем „Инфостан” о одржавању зграда. Станари ће убудуће моћи да овласте управника да тражи од „Инфостана“ да побољша услугу или да им укине ову ставку на рачуну и да одржавање  повери другој фирми.


Коментари17
12210
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Petar Gradjevinar
Ne gradi se pruga jer je potrebna komsiji, vec se gradi samo ako je potrebna Srbiji. Ta pravila moza da vaze uvek u ekonomici po svetu. Dali neko zna da se danas po svetu zatvarju sve pruge koje nisu prifitabilne jer niko nece da placa gubitke. Srbija nema interesa da modernizuje prugu koja treba da se zaustavi jer nije profitabilna. "BarskaLuka" je locirana na veoma trustnom terenu pa nije znacajna zbog zemljotresa koji se cesto tamo desavaju, zato nije kao takva potrebna Srbiji kao i nikome u Evropu.
Joca Ekonomista
Pruga Beograd-Bar nije profitabilna nego turisticka za CG. Zato je treba zadrzati kao manje prioritetnu jer nije ekonomicna. Svojim radom kreira samo gubitke koje niko ne zeli da pokrije. Zato svaki rad na ovoj pruzi treba zaboraviti dok ne dodju neka bolja ekonomska vremena. Sve mora da se isplati da bi radilo. Srbija ne zeli da odrzava gubitasa.
Relax
Ako treba magacioner, jedan je ubrzo biti slobodan!
Zana C
Kakva reklama! Usta moja hvalite me inace cu vas pocepati... sto su nase babe govorile. Zasto se deo Srbije, Krusevac, Nis ili Vrnjacka Banja "otcepljuju"planski od ostalog dela Srbije jer se pruga od Stalaca do Pozege vec vadi tj nije vise u upotrebi i o tome svi cute kao zaliveni??? "Reformacija zeleznica je u punom jeku" a ministarka je zadovoljna, sta tu ima narod da se pita. Za rubriku verovali ili ne, pa na zapadu se ministri voze zeleznicom na posao a nasi nemaju pojma ni kako da je osposobe da funcionise normalo.
Мали Ђокица
Госпођо министарка, за ваше обавештење пруга Београд-Бар изграђене је још пре више од 40 година, чак је и моја маленкост дала добар део плате за њену изградњу. А сада даље може само преко мора.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља