недеља, 24.09.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:38

Деценија високог раста до бољег живота

Уз годишњи привредни раст од око пет одсто, потребно је око десет година да се достигне просечна зарада од 600 евра, а тада би просечна пензија могла да буде око 300 евра
Аутор: Александар Микавицанедеља, 08.01.2017. у 22:05

Резултати српске привреде у 2016. најбољи су од 2008, кажу економисти. За једне је остварени раст бруто домаћег производа од 2,8 одсто неочекивано висок, а за друге „солидан, али не и спектакуларан” – једнак је просеку раста БДП у централној и источној Европи, а спорији него у суседним земљама, тако да је Србија коначно премашила ниво развијености од пре почетка светске економске кризе. Представници економских власти ће на то рећи да је постигнуто више од очекивања, јер је најпречи задатак у 2015. и 2016. била фискална консолидација, која није окончана, што је друго име за спашавање државе од банкрота. Успех је и то, додаће, што сада држава може редовно да измирује пристигле рате високог дуга, што је опет оборило камате на кредите и подстакло раст домаћих и страних инвестиција. Осим тога, мањак у државној каси од 6,6 одсто БДП, колико је износио у 2014, сведен је на мање од два одсто у овој години, извозом сада покривамо рекордних 80 одсто увоза, повећана је запосленост и смањена незапосленост...

Све наведено грађанин са просечним примањима прокоментарисаће питањем: А шта ја имам од тога?

Мора се признати – мало, јер просечна пензија у Србији данас износи 23.450 динара (190 евра), а просечна нето зарада у новембру била је 45.787 динара (372 евра). Невоља је у томе што је много оних који имају и много мање од просека, а они са просечним пензијама и платама, према нашој анкети, били би задовољни када би имали „бар још за пола више”.

Ипак, најтеже је незапосленима – како онима у поодмаклим годинама, тако и младима који би да створе породицу, да стекну свој кров над главом.

Планирани раст бруто домаћег производа у 2017. од три одсто је остварив, кажу економисти, али и то ће бити недовољно за осетнији раст стандарда.

Милојко Арсић, професор београдског Економског факултета и уредник „Кварталног монитора” Фонда за развој економске науке (ФРЕН), указује да су пензије и плате у Србији сада приближно у складу са нивоом развијености.

– За знатнији и одржив раст стандарда грађана неопходне су високе стопе раста бруто домаћег производа од четири до пет одсто у дужем периоду – каже Арсић. – Да би се просечна плата повећала на 600 евра, а да то буде дугорочно одрживо, раст мора да буде у складу са растом продуктивности. Уз стопу раста БДП од око пет одсто, потребна је готово једна деценија да се достигне толики раст зарада. Кад достигнемо просечну плату од 600 евра, просечне пензије би могле да буду око 300 евра.

Високе стопе раста су услов да Србија током неколико наредних деценија надокнади историјски заостатак и сустигне развијене европске земље.

– Међутим, за висок и одржив економски раст изнад четири одсто неопходно је испунити одређене услове – напомиње Арсић. – Учешће инвестиција, пре свега у производњу намењену извозу, у годишњој вредности свега створеног (БДП) мора да се повећа са садашњих 19 на 25 одсто БДП. Било би пожељно да у наредних неколико година удео страних и јавних инвестиција буде по пет процентних поена БДП, а приватних петнаест. За одржив економски напредак земље потребно је да укупне инвестиције у наредним годинама расту за око 10 одсто годишње, док не достигну око 25 процената свега створеног у једној години.

Да би се то постигло, требало би у кратком року повећати јавне и инвестиције јавних предузећа, али и стране директне инвестиције, додаје Арсић. Током времена би домаће приватне инвестиције требало да расту, стране да опадају, а јавне би могле да опадају тек после изградње солидне инфраструктуре.

– За раст привреде у дугом року пресудне су домаће приватне инвестиције, а при томе је важно да се оне у што већој мери финансирају домаћим средствима – наглашава наш саговорник. – Дугорочно одржив раст привреде, а тиме и одржив раст стандарда грађана, може да се оствари првенствено преко снажног раста инвестиција којима се граде нови и модернизују постојећи капацитети и то претежно они који су намењени извозу. Снажан раст инвестиција захтева да приватна и државна потрошња у неколико наредних година расту спорије од раста БДП.

Да су нам стране инвестиције неопходне, сложили су се и учесници недавно одржаног округлог стола у организацији Научног друштва економиста, али уз подстицање раста домаћих приватних инвестиција, јер је неопходно да се улагања у развој све више финансирају домаћим средствима.

Да би се то остварило, требало би унапредити макроекономску стабилност и инвестициони амбијент.

Домаћи и страни инвеститори стално понављају да је за побољшање инвестиционог амбијента неопходно брже проводити реформе. Неопходне су промене државне администрације, судства, просвете, здравства, поједностављивање процедура и убрзаване издавања дозвола, сузбијања корупције... Протекла година биће запамћена по томе што се Србија нашла на 47. месту према критеријуму лакоће пословања на овогодишњој листи Светске банке. Томе је највише допринело скраћивање времена за добијање грађевинске дозволе са 9,3 месеца у 2013, на четири месеца у 2016. години.

Према последњим подацима Народне банке Србије, у периоду јануар–октобар 2016. нето прилив страних директних инвестиција достигао је 1,5 милијарди евра, а за целу годину очекује се 1,8 милијарди евра, или 5,2 одсто бруто домаћег производа.

 

У 2.624 стране фирме запослено 198.797 људи

Према подацима званичне статистике, у Србији послују 2.624 стране фирме. Реч је о привредним субјектима у којима је учешће страног капитала 50 и више процената.

Оне чине три одсто укупног броја предузећа, а запошљавају 198.797 људи, што је 19,7 одсто укупног броја запослених.

Највише их је у сектору трговине на велико и мало и поправке моторних возила – 39,9 одсто. У прерађивачкој индустрији је 22,9 одсто страних подружница са око 160.000 радника, што је 80 одсто од укупног броја запослених код странаца. Страног капитала има и у стручним, научним, иновационим и техничким делатностима, које чине 12,2 одсто укупног броја фирми са већинским уделом страног капитала.


Коментари27
0773e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jana
Ahahahahahaha! Nego, koliko je placeno da se ovako fino nastimuje statistika?!?
Marko
Sunce ti, u kom smo mi kanalu...
marko
A koliki je javni dug u Hr i Slo? Oni se zadužuje da održe standard ništa novo.
slucajni citalac
Velicanstveni ekonomski rezultati u Srbiji, nema sta. Po proseku plata skoro pa zadnji i po svim drugim parametrima skoro pa zadnji. Bili bi ubedljivo zadnji da nje Vucic oteo od penzionera penzije i da nije natovario na grbacu naroda ovoliki porez. Strani investitori su u Srbiji sujedna obicna farsa. Tu su dok potreose dobijene para gradjna, a onda kud koji. Radnici u Srbiji su obicni robovi bez bili kojih prava, cak nemaju pravo ni na zivot. Ovo je uzas.
Slobodan
Od kada je Makedonja za Srbija BRM.Dali su to trazili vasi braka grci po veri i jezik ili po cekanje bozika i badnika.
Nesh
Nakon priznavanja Kosova i glasanja za prijem u UNESCO, UN i ostalo ne znam kako imate obraza da nam se uposte obratite
Препоручујем 43
Аминта треќи
Ние сме браќа по МИЗЕРИЈА.
Препоручујем 17

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља