четвртак, 05.05.2016. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:55

Од вишка глава (не) боли

недеља, 23.03.2008. у 22:00
(Јован Прокопљевић)

Када је недавно власник РТВ „Пинк” Жељко Митровић добио сагласност од Републичке радиодифузне агенција да купи и 4,95 одсто капитала ТВ „Авала”, у јавности се поставило питање да ли је у овом случају реч о недозвољеној медијској концентрацији. Митровић, „Пинк” и „Авала” су то демантовали, а РРА је закључио да нема говора о евентуалном монополу „будући да није премашен проценат од пет одсто власништва”, колико по Закону о радиодифузији власник станице са националном фреквенцијом може да поседује у другој станици са националном дозволом. Да ли ће граница допуштеног иметка и убудуће остати иста или ће бити нижа, одредиће закон о недозвољеном обједињавању и јавности власништва јавних гласила како гласи званичан назив новог антимонополског прописа.

– Има индиција да у Србији постоје људи чије медијско власништво већ превазилази оквире које намеравамо законом да пропишемо као границу. То и јесте основни проблем – најпре се дозволи да у одређеној области буду премашени оквири, а тек потом се доносе закони који то треба да регулишу и сведу на праву меру. Бојим се да ће тако бити и овде и да ћемо имати доста проблема у примени оваквог закона– објашњава др Раде Вељановски, професор на београдском Факултету политичких наука и шеф групе која је припремила текст.

Иако није желео да прецизира на кога се односе сумње о недозвољеној медијској концентрацији, Вељановски не искључује могућност да медијски тајкуни у међувремену и увећају свој капитал с обзиром на то да нам тек предстоје избори, па формирање скупштине и владе, па ће протећи доста времена док закони не буду усвојени.

И Драган Јањић, помоћник министра културе за сферу медија, примећује да већ „постоје корпорације које у разним медијима поседују власништво у врло високом проценту”, али закон тек треба да обезбеди инструменте који ће потврдити да ли су такве сумње тачне или не.

– Овај закон ће се позабавити транспарентношћу власништва у медијима и одредити шта је дозвољена медијска концентрација. Важиће и за штампане и за електронске медије – истиче Драган Јањић.

Иако не жели да открива конкретна решења док текст не прође процедуру у Министарству, један од познатих детаља јесте да власници РТВ станица са националним покривањем убудуће не би требало да имају неки додатни посед у медијској сфери.

Које су то границе преко којих власништво постаје монопол?

– Један од предлога јесте да, ако неко има радио и телевизију са националним покривањем или поседује радио и ТВ станицу које покривају Војводину, не би смео да има ништа више од медија. Идеја је и да тираж од 300.000 примерака новина буде једна од граница. Могуће су и разне комбинације, па је предвиђена и могућност да власник електронског медија на локалном нивоу може да има још једну или две такве станице. У припреми закона придржавали смо се европског искуства и принципа у овој области, али смо били за нијансу мање рестриктивни него што је то случај у државама нашег окружења и земљама транзиције, где је законодавство строже – каже др Раде Вељановски.

Он објашњава да је суштина у томе да пре свега буде заштићен јавни интерес и да „у информисању не постоји ничији монопол, ни државе, ни приватника”.

Ко ће бити надлежан да утврђује да ли постоји недозвољена концентрација медијског власништва?

– То би требало да буде у надлежности Министарства културе, с тим да се надлежност Републичке радиодифузне агенције за електронске медије неће битније променити. Важно је да на једном месту буду акумулирани подаци на основу којих се реагује у таквим случајевима. Иако је идеалан образац тешко наћи, трудили смо се да предложимо механизме којима ће се прецизно утврђивати обим власништва – објашњава Вељановски.


Коментари2
99c24
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Милинко Обрадовић
Човек који уништи српску културу а они га све више награђују.Па његов пинк је упропасти омладину.Пропагира разне шундове и изопачености и доводи свакојаке домаће и стране људе без морала и људског достојанства.А што је и најгоре чак им се и гади српско писмо и језик па искључиво користе латиницу а својим емисијама дају углавном стране називе.Због таквих заслуга држава их је наградила НАЦИОНАЛНОМ ФРЕКВЕНЦИЈОМ.А сада треба да му се дозволи да и остале стави под своју контролу.А држава је захваљујући Динкићу из политичких разлога затворила најбољу српску телевизију после РТС тв Браћу Карић.
Dragan Stankovic
Kada vec Miskovic moze imati monopol u sektoru maloprodaje odnosno samoposluga, sto ne bi i Mitrovicev Pink mogao nekontrolisano da se siri u TV sektoru. Stav RRA je jastan - treba suzbiti svaku konkurenciju i ne dozvoliti mrski strancima (citaj nemacki RTL) da udju na nase trziste i ponude nesto kvalitetnije osim sunda koji caruje na srpskom TV nebu.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб
Развој: Tehnicom Solutions

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља