На последњој седници Владе Србије у прошлој години, 29. децембра, усвојена је „Уредба о служби у помоћној полицији”, која је у делу јавности и опозиционих странака изазвала забринутост због наводно могућег партијског запошљавања и политичке злоупотребе, што би представљало корак ка прављењу партијске полиције.

Најоштрији у осуди били су Демократска странка, Лига социјалдемократа Војводине и Доста је било.

Наиме, у усвојеном документу наводи се да помоћна полиција представља облик ангажовања лица која нису у радном односу у Министарству унутрашњих послова, на принципу добровољности и закључивањем уговора о служби.

Припадници помоћне полиције ангажују се на извршавању полицијских послова, носе униформу припадника полиције, као и службену легитимацију, која уместо натписа „полиција” садржи натпис „помоћна полиција”.

Помоћни полицајци дужни су да оружје с припадајућом опремом, које користе приликом ангажовања, предају непосредном старешини одмах након завршетка задатка, наводи се у уредби.

Припадници помоћне полиције ангажују се на основу јавног конкурса, али министар може, у складу с потребама, и без расписивања јавног конкурса ангажовати лица која су завршила основну полицијску обуку, Средњу школу унутрашњих послова, Вишу школу унутрашњих послова, Полицијску академију, Криминалистичко-полицијску академију или друга лица која испуњавају услове.

У помоћну полицију може се ангажовати особа која, поред општих услова за заснивање радног односа у државном органу, испуњава и услове предвиђене за лице које заснива радни однос у Министарству.

Поред ових услова, у помоћну полицију може се ангажовати лице које је незапослено, старије од 18, а млађе од 50 година и има најмање средњу стручну спрему, у четворогодишњем трајању.

Поступак избора кандидата спроводи петочлана комисија, коју именује министар полиције на период од четири године.

По завршетку избора, кандидати се упућују на обуку која се спроводи по програму полицијске обуке основног нивоа. После обуке кандидати с МУП-ом закључују уговор о служби у помоћној полицији.

Припадницима помоћне полиције, за време ангажовања, припада накнада у висини од 70 одсто просечне зараде без припадајућих пореза и доприноса по запосленом у Републици Србији. Укупан број припадника помоћне полиције не може прелазити 15 одсто укупног броја систематизованих радних места униформисаних овлашћених службених лица.

Подсетимо, институцију „помоћне полиције” поменуо је потпредседник Владе Републике Србије и министар унутрашњих послова Небојша Стефановић 26. децембра на трибини на Криминалистичко-полицијској академији у Београду.

Он је тада изјавио да нови Закон о полицији уводи систем каријерног напредовања и да сада, за разлику од ранијег периода, Министарство има јасно предвиђање о броју полицијских службеника који ће у наредном периоду бити потребни.

Такође, најавио је да ће они који су раније завршили КПА, кроз институцију помоћне полиције моћи да буду ангажовани у Министарству већ ове године.

Истини за вољу, треба рећи да је институција помоћне полиције предвиђена још у Закону о полицији из 2005. године.

Ступањем на снагу последње уредбе о помоћној полицији само је престала да важи Уредба о служби у помоћној полицији и правима и дужностима помоћних полицајаца из 2006. године, коју је у име владе Војислава Коштунице потписао (29. марта 2006) потпредседник владе Мирољуб Лабус.

Ова уредба иновирана је 2009. године, у време владе Мирка Цветковића. Према својој садржини, последња владина уредба о помоћној полицији врло је слична претходним, у делу који се тиче овлашћења рада помоћних полицајаца.

Међутим, институција помоћне полиција до данас није заживела.