петак, 28.04.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:40
СА ФИЛМСКЕ ТРАКЕ

Наука у позадини трилера „Путници”

Иако је реч о фикцији, научници који су гледали филм са Џенифер Лоренс и Крисом Пратом указали да постоји и научна основа иза многих идеја које су приказане
Аутор: Иван Аранђеловићнедеља, 08.01.2017. у 22:00
Крис Прат и Џенифер Лоренс у сцени из филма „Путници” (Фотографије „Сони пикчерс”)

На који начин човек може да се забави на свемирском броду кад се током интергалактичког путовања пробуди 90 година пре доласка на циљ?

Ово је заплет научнофантастичног филма „Путници” који се у домаћим биоскопа широм земље приказује од 29. децембра.

Две врло тражене и запослене звезде Холивуда, Крис Прат и Џенифер Лоренс, играју Џима и Аурору, путнике чије су се коморе за спавање на свемирском броду поквариле и пробудиле их из дугогодишње хибернације.

Путовање даље од Марса за људе засад ипак фантастика
Што се тиче људских путовања даље од Марса и изван нашег Сунчевог система, то је место где наука престаје а почиње фантастика.
„Најближа планета, за коју знамо да је близу Земљине масе јесте Проксима Кентаури-Бе. Удаљена је 4,2 светлосне године. Летелица ’Џуно’ кружи око Јупитера брзином од 240.000 километара на сат. Дакле, ако узмемо у обзир Јупитер, иста летелица уз помоћ гравитације истом том брзином летела би до Проксиме десетине хиљада година, тако да технологија мора још много да се развије како би постигла светлосну брзину или нешто близу тога”, објаснио је Бредфорд.

Хиљаде других путника на броду су дубоко замрзнути, сви са мисијом да населе нови свет. Док Џим и Аурора покушавају да разоткрију шта се тачно крије иза њиховог прераног буђења, међу њима се јавља узајамна привлачност.

Када се брод поквари, њих двоје коначно ће сазнати застрашујућу истину зашто су раније пробуђени.

Филм „Путници” режирао је Норвежанин Мортен Тилдум, познат по драми „Игра кодова” из 2014. године. Сценарио је написао Џон Спејтс, аутор предложака филмова „Најмрачнији сат”, „Прометеј” и „Доктор Стрејнџ”, а његов сценарио за „Путнике” годинама је у Холивуду био на такозваној црној листи и важио за један од најбољих текстова према којем није снимљен филм.

Уз Џенифер Лоренс и Криса Прата у филму играју Мајкл Шин, Лоренс Фишбурн и Енди Гарсија.

Иако је филм фикција, научници који су гледали „Путнике” указали су да постоји и научна основа иза многих идеја које су искоришћене и приказане у филму.

Научница НАСА Тифани Катарија, која проучава планете које круже око других звезда, односно егзопланете, рекла је да проналазак планете погодне за живот и није толико недостижан.

„Крајњи циљ у проучавању егзопланета је да се пронађе Земљин близанац, да се нађе нека планета која је као Земља, која би евентуално једног дана могла да буде колонизована и истражена”, рекла је Катарија за Глас Америке.

У филму путници се налазе у ротационом свемирском броду који ствара гравитацију, што је приказано још у филмовима од „2001: одисеја у свемиру” Стенлија Кјубрика из 1968. до недавних „Интерстелара” Кристофера Нолана или „Марсовца” Ридлија Скота.

У филму путници се налазе у ротационом свемирском броду који ствара гравитацију

Та идеја није чиста научна фантастика указао је Џон Бредфорд, инжењер специјализован за ваздушни простор.

„То је један од главних начина на који ћемо да превазиђемо потешкоће које могу да се појаве у микрогравитацији што се тиче оштећења људског организма као што је деминерализација костију и атрофија мишића. Вештачка гравитација решава те проблеме, а ротација је најбољи начин да се она створи.”

Што се тиче хибернације у свемиру, то је оно што компанија у којој Бредфорд ради, „Spaceworks Enterprises”, истражује у нади да би то могло да се искористи током путовања на Марс.

Једна од могућих последица дугорочног боравка у свемиру и у микрогравитацији јесте притисак унутар лобање, који оштећује вид астронаута.

Бредфорд је оценио да би хибернација или мировање могло да буде од помоћи.

„Ако се спусти температура тела, успори се метаболизам, самим тим ће се смањити и притисак у лобањи”, указао је Бредфорд и истакао да тренутно људи могу да се држе у стању дубоког сна две недеље:

„То су две недеље са тренутном медицинском технологијом. Да бисмо остварили потпуну добробит, морамо да им дамо пет или шест месеци, а за то би требало 15 или 20 година истраживања да потпуно разумемо какав ће то утицај имати на посаду. Али што се тиче краћих путовања, оптимисти смо да ови двонедељни циклуси могу да буду довољни да подрже прве мисије на Марс. Сада морамо да убедимо НАСА у то.”


Коментари1
64e71
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

tavita
Odgledala sam film i veoma se razocarala. Film je vise ljubavna prica negoli naucna fantastika. Zaista jedno veliko razocarenje sa moje strane.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља