уторак, 09.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 09.01.2017. у 16:03 Данијела Давидов-Кесар

Јачање имунитета штити од вируса, топла одећа од промрзлина

Протекле недеље упола мањи број оболелих од респираторних инфекција, незнатно повећање грипозних. – Здравствени проблеми и због екстремне хладноће
Илустрација (Фото М.М.)

У првој јануарској недељи за 50 одсто је смањен број оболелих од акутних респираторних инфекција у односу на седмицу која је претходила, а за свега три одсто повећан је број оних који су добили грип, показују анализе Градског завода за јавно здравље у Београду. Због респираторних инфекција лекарима престоничких домовима здравља обратило се за помоћ 14.660 пацијената, а због симптома грипа 2.714 људи.

Неконтролисано дрхтање и нејасан говор – упозорење
У Институту за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут” наглашавају да екстремно хладно време за последицу може да има  тешке компликације здравственог стања. Додатни проблем је честа појава ветра. Најопасније је стање хипотермије, у којем температура организма падне испод нормалне и при којој метаболизам и тело не могу да функционишу.
– Не саветује се кретање на дуже релације возилом без пратње, с обзиром на могућност застоја услед снежних наноса, у изолованој средини, без доступне помоћи, што за последицу може да има хипотермију и евентуални смртни исход. У упозоравајуће знаке спадају: неконтролисано дрхтање, нејасан и неразговетан говор, неспретни покрети, осећај замора и конфузно понашање. Уколико се неки од поменутих знакова примете код особе неопходно је хитно затражити стручну лекарску помоћ – додају у „Батуту”.

Највише оболелих, чак 42,31 одсто, управо је међу радно активним становништвом, то јест људима између 20. и 64. године, док је болест најмање „захватила” пензионере (2.030 оболелих). Од педијатара је због грипа и инфекција помоћ затражило 2.727 малишана млађих од пет година и 3.697 деце узраста од пет до 19 година. На подручју целе Србије највише оболелих регистровано је код деце до четири године.

Лекари наглашавају да је важно стално јачање имунитета уношењем витамина, воћа и поврћа, избегавање масовних скупова и боравка у соби са болесном особом, редовно проветравање просторија...

Осим тога, медицинари саветују да у овом периоду екстремних хладноћа посебно треба водити рачуна о здрављу и не излазити из топлих станова без преке потребе. Они који морају на посао треба да воде рачуна о томе да обују обућу која се не клиза како би избегли падове, као и да се добро „забундају” како не би добили промрзлине и прехладе.

У Градском заводу за хитну медицинску помоћ кажу да су највише посла имали због падова људи на улицама, а да су за савет звали пацијенти који су имали тегобе са гушењем, најчешће срчани болесници и астматичари.

– Десетак људи је у понедељак од 7 до 10 сати ујутру пало на улици – нагласила је др Нада Мацура, пи-ар београдске Хитне помоћи. – Здрави би требало да појачају исхрану. Важно је да се људи лепо испавају, јер је сан веома битан посебно када су овакве временске неприлике. Алкохолна пића никако не треба узимати. Они који на станици чекају превоз морају да се крећу. Капа је незаобилазна, као и рукавице, а обућа мора да буде удобна како би прсти могли да се покрећу. Уколико неко добије промрзлину, тај део тела треба постепено да загрева благом масажом. Није упутно да се људи чим уђу у кућу туширају врелом водом.

Ниске температуре не пријају срчаним болесницима који имају ангину пекторис или су преживели инфаркт. На хладноћи се крвни судови више сужавају, појашњава кардиолог проф. др Вишеслав Хаџи-Тановић, па се код хроничних болесника јавља осећај стезања у грудима. Како би се избегле компликације, особа која треба да изађе напоље најпре мора да стоји у ходнику неколико минута, како би адаптирала организам на временске услове.

– Када изађе напоље, овакав болесник мора полако да се креће, да направи неколико корака и да застане. Уколико нагло истрчи из топле собе, може да доживи бол и срчани удар. Битно је да носи са собом нитроглицерин и стави га под језик уколико му буде лоше. Они који имају муке због високог крвног притиска не треба да паниче јер су скокови притиска нормални за ово доба. Уколико је доста повишен, треба да повећају дозу лека, у договору са лекаром. Неки греше јер по 50 пута дневно мере притисак, па им он и од тог стреса скочи – додаје др Хаџи-Тановић.

Гушење, звиждање у грудима, тешко дисање само су неки од симптома због којих астматичари и оболели од хроничне опструктивне болести плућа одлазе код пулмолога. Доктор Дејан Жујовић, из Градског завода за туберкулозу и болести плућа, појашњава да астматичаре мучи и недостатак ваздуха и кашаљ који траје данима.

А ако се неко повреди приликом пада на снегу и леду, истиче асистент др Душко Спасовски, из београдског Института „Бањица”, не треба да се помера уколико је повредио кичму. Они који повреде руку или ногу помоћ лекара треба да потраже чим виде деформитете, оток, осете крцкање костију, немогућност покрета... Због прелома руке или ноге најчешће мора да се носи гипс четири до шест недеља, а некад је он неопходан и у случају напрснућа костију.

Препоруке за „преживљавање” хладних дана

– Уколико је могуће, не излазити напоље без пратње

– Пити топле заслађене напитке (заслађену воду, растопљен мед у  млакој води), избегавајући напитке са високим садржајем кофеина или алкохолна пића

– Јести топла, висококалорична јела, попут оних са тестенином

– Што мање боравити на отвореном или у негрејаном затвореном простору (посебно хронични болесници, деца, труднице и старије особе)

– Пре изласка напоље треба обући довољно топлу одећу и обућу, са нагласком на заштиту главе, горњих и доњих екстремитета (шаке и стопала)

– Уколико излазите користите обућу с гуменим храпавим ђоном како би се смањила опасност од клизања и пада на поледици или снегу

Коментари2
238fd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

laza gordić
loši su vam podaci ili živite u nekom podzemnom skloništu polovina stanovništva je bolesno, a stanje je svaki dan sve gore
Pitanje je
...kako je to dijagnostikovano?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља