четвртак, 14.12.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:27

Банке наплаћују и „праћење” кредита

У банкарском сектору се утркују да снизе камате, а уводе нове намете попут месечног или годишњег праћења свих врста позајмица
Аутор: Ивана Албуновићпонедељак, 09.01.2017. у 22:00
(Фото Ж. Јовановић)

Иако највећу зараду и даље имају на каматама, банкарски сектор у Србији прошле године бележи рекорд и у добити од провизија и накнада. У првих девет месеци по том основу зарадили су 25,9 милијарди динара, што не чуди ако се зна да су неке од банака (уз већ стандардне намете попут „трошкова” обраде кредита) почеле да наплаћују и месечно или годишње „праћење” позајмице.

Износ месечне рате и каматне стопе оно је што већина банака истиче у први план када се рекламирају. О додатним, „скривеним” трошковима говори се тек накнадно, када је клијент већ доведен пред свршен чин и на корак до реализације позајмице. Ови трошкови нису занемарљиви, а интересантно је да су почели да расту 2014. године – негде у исто време са падом камата на динарске позајмице.

Пратећи трошкови кредита банкама логично доносе највећу добит. У њиховом тарифнику ова услуга води се као „пуштање кредита у течај”. Некада су ове „једнократне” провизије биле ниже (око 0,5 одсто), а данас их наплаћују од 1,5 до чак 3,7 одсто од одобреног износа у зависности да ли сте клијент банке у којој сте поднели захтев или не.

Тако на износ од рецимо 700.000 динара (са накнадом од 2,5 одсто) долазимо до непланираног трошка од чак 17.500 динара. Ни остали појединачни и на први поглед ситни намети нису занемарљиви – извештај кредитног бироа, меница, премије за осигурање живота или осигурања од губитка посла…

 Још нико из банкарског сектора није образложио шта тачно клијент плаћа под овом ставком – и то од 0,5 до један одсто на остатак дуга годишње 

Али листа се ту не завршава већ јој банкари придодају и фамозну годишњу накнаду за праћење зајма. Још нико из банкарског сектора није образложио шта тачно клијент плаћа под овом ставком – и то од 0,5 до један одсто на укупан износ остатка дуга. Та провизија се зарачунава на све врсте кредита па за, рецимо, стамбени кредит од 45.000 евра, доноси додатни годишњи издатак од најмање 225 евра.

Наплаћивање провизија свакако није манир само банкарског сектора у Србији али је питање да ли у матичним државама банке више пута наплаћују услугу коју и иначе обављају по природи свог посла.

У НБС-у су за „Политику” недавно рекли да немају законска овлашћења да прописују банкама ограничења у погледу врсте и висине накнада које наплаћују за обављање послова, али у складу са одредбама Закона о банкама, НБС може прописати јединствени начин обрачуна и објављивања трошкова, камата и накнада банкарских услуга, и то нарочито по основу депозитних и кредитних послова.

У Удружењу „Ефектива” управо апелују да НБС то и учини јер су „провизије које банке у Србији наплаћују грађанима често фантомске”. То се види баш у случају накнаде за праћење кредита, које чак неке банке наплаћују фиксно док траје отплата – месечно по 500 динара.

– Какав је то посао праћење кредита. Ту није реч ни о каквом послу већ о новом начину који су банке осмислиле да додатно зараде. Шта је са оним клијентима којима се рата „скида” директно са рачуна, нико их чак не зове телефоном, они су за банку буквално заборављени – каже Дејан Гавриловић из „Ефективе”. Банке су, додаје, закључиле да грађани цену кредита пореде само по каматној стопи. Зато се утркују да снизе камате а истовремено уводе нове „скривене” намете. Рецимо, месечно, квартално или годишње праћење кредита.

– Према Закону о облигационим односима банка може да зарађује само на камати и у тој цени кредита морају да буду садржани сви трошкови. Али банкама је то мало, а НБС им дозвољава такво понашање. Она би морала да наложи банкама да све своје трошкове укалкулишу у камату и да са таквом, јасном понудом изађу пред клијенте – каже Гавриловић. 

 


Коментари30
e7312
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

laki niski
Већина коментатора је у праву,али, губи се из вида основни узрок оваквог стања у страним банкама на домаћем терену.Основно је: све стране фирме,па и банке, су дошле овде да што је могуће више узму и изнесу из Србије.Ниједна није до шла из милосрђа или из добронамерности према грађанима.Уосталом,зато је и промењено друштвено уређење.Да би се све ,пре или касније,на овај или онај начин уступило странцима.Назив поступка није битан.Уосталом, ко је и финасирао све садашње и бивше политичаре "демократичаре" властодржце? Ах, и онако, успут,шта мислите колико ће обештећење да добије Динкић због малтретирања у истражном поступку?
Sloba Dimitrijevic
Grešite u startu. Nisu one na neviđeno došle u Srbiju, već na osnovu dobro pripremljenog terena od strane naših mudrih vođa kojima je lični interes važniji od narodnog. A te vodje su svi od 2000-te pa do danas. Treba nam Gvatenamo za njih (ako nije mali)
Препоручујем 3
Endru Martin
Ако нисте обавештени, не постоји закон који вас приморава да одете у банку и да узимате кредите, дозвољене минусе, плусеве и позитивне нуле. Једино што морате је да примите плату преко банке а то се решава тако што истог дана одете и подигнете сав ваш новац из банке. И пружате се колики вам је губер. Све преко тога је понуда продавца коју можете а не морате да прихватите. Али ако већ прихватите, зашто ја морам да враћам ваше дугове? Ја, као порески обвезник не желим да се моја средства троше на враћање дугова онима којима је било мало 50 квадрата па су искредитирали 80. Или да постанем сувласник дела тих квадрата?
Stiven Sigal
Prepametni Martine evo i ja tebe da obavestim da si upravo ono sto ne zelis a to je nevoljni zirant. Kako? Vrlo lako. "Neke cike" su se hiperintenzivno zaduzivale u tvoje,moje,imena miliona podanika za raznovrsne vise nepovoljne nego povoljne kredite- pogotovu u poslednjih 16 godina. Ti krediti su se u najvecem procentu poarcili i prelivali u dzepice jednih te istih "cika" uz nesto malo bedne socijale i vestackog odrzavanja standarda (cuj standard i Srbija!) a ti i ja i ko zna koliko jos miliona smo njihovi ziranti i vracamo zaduzenja kroz mizerije od penzija i zarada, kroz naduvane iznose svih postojecih cena, poreze,prireze i razreze sve i da nam je prividno "guber na nuli".. Jasnije Martine sta zapravo znaci pojam duznicko ropstvo a ne da li ti otplacujes moje dugove a ja tvoje?
Препоручујем 17
crni domino
A sta tek radi Posta, Telekom, Telenor, MTS, EPS, Prevoznici, pa i bajna Vlast; deru kako ko stigne i ume! Pljacka penzija, Akcize, Takse, Porezi, PDV, Putarine, Parking, Voda, Djubre, Stanarine, TV pretplata, Kamate na kredite, cuvanje uloga... Budi bog sa nama! Samo pare, pare, pare, pare... Vi na vlasti, imate li vi dusu! Znate li za koga radite i ko vas placa!? Izgleda da ne znate, mamlazi jedni!!!
Stiven Sigal
A ko ce to dragi moji Srbi sa svim ostalim bratskim narodima,narodnostima i manjinama zivucim na tlu zemlje Srbije da zabrani izivljavanje tzv stranih banaka, mobilnih operatera ili "umeksano" da ih natera na princip poslovanja kakav primenjuju u maticama? Meni ovakve banke ni ovakvi mobilni operateri uopste nisu potrebni odnosno bolje nista nego ovakvo ista a eto uveren sam da moje misljenje deli 90℅ sunarodnika dok su onih 10℅ oni koji su nam takva zla natovarili na ledja i za takve rade. Da me stalno neki "pametnjakovic" ne proziva kako samo piskaram a ne preduzimam nista, ja bih se latio procesa rasterivanja ja sve te (a i mnogih drugih) b..gri ali mi zaista nedostaju finansijska sredstva da oko sebe okupim malu "cetu pretorijanaca" i odlucnu ekipu "nesalomivih" za izvrsenje takvih "rezova". A sebe svakako ne svrstavam u one koji do novca dolaze raznovrsnim obmanama u pljackama poreskih obveznika. Takvih vec ima isuvise upravo medju bankarima i naravno politicarima.
Stiven Sigal
A ko ce to dragi moji Srbi sa svim ostalim bratskim narodima,narodnostima i manjinama zivucim na tlu zemlje Srbije da zabrani izivljavanje tzv stranih banaka, mobilnih operatera ili "umeksano" da ih natera na princip poslovanja kakav primenjuju u maticama? Meni ovakve banke ni ovakvi mobilni operateri uopste nisu potrebni odnosno bolje nista nego ovakvo ista a eto uveren sam da moje misljenje deli 90℅ sunarodnika dok su onih 10℅ oni koji su nam takva zla natovarili na ledja i za takve rade. Da me stalno neki "pametnjakovic" ne proziva kako samo piskaram a ne preduzimam nista, ja bih se latio procesa rasterivanja ja sve te (a i mnogih drugih) b..gri ali mi zaista nedostaju finansijska sredstva da oko sebe okupim malu "cetu pretorijanaca" i odlucnu ekipu "nesalomivih" za izvrsenje takvih "rezova". A sebe svakako ne svrstavam u one koji do novca dolaze raznovrsnim obmanama u pljackama poreskih obveznika. Takvih vec ima isuvise upravo medju bankarima i naravno politicarima.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља