недеља, 24.09.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:22

За Немачку само Лубиц крив за обарање авиона

Француска истрага и даље проверава да ли су лекари, ваздухопловне власти и „Луфтханза” такође криви што је депресивна особа оборила летелицу
Аутор: Ненад Радичевићуторак, 10.01.2017. у 21:05
Андреас Лубиц (Фото Ројтерс)

Од нашег дописника
Франкфурт, Хајделберг – После безмало две године од пада авиона „Џерманвингса” у којем је погинуло 150 људи, немачко тужилаштво је затворило кривичну истрагу, означивши једино погинулог копилота Андреаса Лубица (27) да је одговоран за обарање летелице. Тиме су немачки тужиоци одбацили могућност да су психијатри, које је Лубиц посећивао, као и његов послодавац који припада авио-концерну „Луфтханза”, својим пропустима делом одговорни што је до несреће у француским Алпима у марту 2015. уопште дошло.

„Истрага није дошла до ниједног доказа кривице било кога ко је и даље жив а у вези је са падом ’Џерманвигсовог’ авиона”, рекао је портпарол диселдорфског тужилаштва Кристоф Кумпа, додајући да су они утврдили да су Лубицови лекари месецима пре трагедије знали да он има „психолошке патње” али да му није дијагностиковано да је клинички депресиван. „Копилот није рекао лекарима који су га лечили, или било коме другоме у свом приватном животу, да има самоубилачке мисли тако да није могло да се очекује од било кога од тих људи да о томе обавести његовог послодавца или власти.”

Осим тога, Кумпа је додао да је истрага утврдила да „Џерманвингс” „није имао сазнања о психолошким проблемима” које је имао Лубиц. Према Кумпиним речима, истрага није показала било какву кривицу, како лекара, тако и „Луфтханзе”, „Џерманвингса” или Немачке управе за авијацију.

С друге стране, у Француској се и даље води истрага ове несреће, при чему тамошњи истражитељи и даље желе да утврде да ли је неко у Немачкој можда одговоран за убиство из нехата, због пропуста у праћењу здравственог стања копилота.

Истражитељи из Француске агенција за авијацију (БЕА) утврдили су да је копилот Лубиц патио од озбиљних психичких проблема те да се на лету из Барселоне ка Диселдорфу у тренутку када је капетан авиона отишао у тоалет закључао у кокпиту, преузео контролу над летелицом, убрзао је и задао аутопилоту да спусти авион на висину од само 100 стопа, што је довело до несреће. Проверавајући Лубицову обуку и каријеру, БЕА је закључила је његов професионални ниво био оцењен као „изнад стандарда”, али и да је ваздушно-медицински центар „Луфтханзе” 2009. два пута одбио да обнови његово лекарско уверење када се он лечио од депресије. Међутим, када је у јулу 2009. добио лекарско уверење, Лубицова пилотска дозвола, која се иначе увек обнавља на годину дана, садржавала је примедбу да лекари ваздушно-медицинског центра морају да контактирају с властима пре него што Лубицу продуже или обнове лекарско уверење.

Овај податак се из засад непознатих разлога није нашао у Лубицовој досијеу када је примљен у „Џерманвингс”, а бројни лекари које је он посећивао месецима пре несреће, због поштовања строгих немачких прописа о поверљивости односа лекар–пацијент, нису пријавили авио-компанији да он није психички способан за пилотирање.

Утврђено је да је месец дана уочи обарања авиона Лубиц био код седам лекара, док је за последњих пет година посетио чак 41 лекара због различитих проблема психичке и физичке природе. Према речима француског тужиоца, Лубиц је боловао од „психозе” и био је престрављен да ће изгубити вид. Неколико од ових лекара, које су испитали немачки истражитељи, рекли су да се Лубиц жалио да има само 30 одсто вида, да види блеске светла и да болује од тако грозне анксиозности да једва може да спава. Лубиц је наводно рекао да његов „живот нема смисла са тим губитком вида”. Истражитељи у Немачкој су иначе у његовом стану нашли неколико поцепаних потврда лекара о томе да Лубиц мора на боловање, а на његовом таблет-рачунару је утврђено да је на интернету претраживао начине како може да се изврши самоубиство.

И док већина породица жртава покушава да натера „Луфтханзу” да призна да је крива што није уочила психичке проблеме копилота те да им због тога плати већу одштету, у Немачкој и Европској унији су власти настојале протекле безмало две године да пооштре прописе како би спречиле овакве несреће.

Прва мера је била да је Европска агенција за безбедност саобраћаја препоручила компанијама да у сваком тренутку лета две особе морају да буду у кокпиту, што је правило које је одавно обавезујуће код америчких и кинеских авио-компанија. Тако су „Луфтханза” и бројне друге европске компаније увеле то правило, премда стручњаци истичу да ова мера није гаранција да ће бити избегнут самоубилачки акт пилота, будући да су се догађале овакве несреће и када су две особе биле у кокпиту.

У бројним анализама постављено је и питање зашто авио-компаније у својим авионима не направе тоалете у оквиру блиндиране зоне кокпита као што је то већ одавно учинила израелска авио-компанија „Ел Ал”, али то решење засад нико није прихватио. Чак и у погледу здравствених контрола пилота и даље све зависи од законодаваца сваке појединачне земље. Немачки парламент је усвојио нови пропис о изненадним медицинским контролама пилота, које би требало да провере да ли они случајно лете под утицајем лекова, дроге или алкохола. Међутим, Бундестаг није дотакао питање поверљивости односа пилота и њихових лекара, што је мера коју је француска БЕА предложила након завршене почетне истраге.


Коментари6
71651
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Konstantin Kalenos
Mali komentar sa zakašnjenjem: Lufthansa je znala da im poremećen pilot upravlja zrakoplovom. Biti toliko poremećen je nemoguće sakriti. Biti ozbiljni duševni bolesnik sa svim simptomima a raditi, letjeti, komunicirati u kompaniji, a da se ne primjeti da nešto s tim pilotom nije u redu - je nemoguće. To su njegove kolege znale ali nisu imali komu prijaviti jer management takve stvari ne voli. U pravu je Jasna kada tvrdi da je država stala na stranu Lufthanse u kojoj nijedna glava nije skinuta nakon masovnog ubojstva putnika i osoblja. Pravilo je da se na Zapadu ne sankcionira korporativni zločin. I pravilo je da u kompanijama kakva je Lufthansa zvizdači ne smiju ni razmišljati da nešto kažu, čak i kada je sigurnost letenja u pitanju.
Jasna Maric
Ha ha ! Nemacko tuzilastvo stiti drzavu i kompaniju. Ocekivano. Interesi krupnoh kapitala iznad svega. Ovo treba da sluzi za nauk nepismenim ljudima u Srbiji koji imaju neke fatamorgane u glavi o savrsenosti nemacke drzave i astronomskih odsteta. Proslo je to vreme, jos tamo nekih osamdesetih godina. Lufthanza je u teskim finansijskim problemima i zadnje sto drzava zeli je da pukne placajuci odstete i sanirajuci pad akcija.
belen
Prisetih se eseja „Seks ex machina“ (1937) američkog pisca (James Thurber) koji se bavi raznim temama-psihijatrima, strahovima njegovih prijatelja, frojdovcima. Sve je to manje-više zanimljivo, ali autor pominje u eseju svog prijatelja Marvina Belta, koji se nije plašio aviona, motora, gubljenja visine, mogućnosti da avion padne. Jedino se grozničavo plašio mogućnosti da pilot poludi: „Zamišljam da letimo visoko iznad Montane u savršeno sigurnom tromotornom avionu. Neki putnici dremaju, drugi čitaju a ja ne skidam oči sa pilotske kabine.Iznenada pilot izlazi iz nje i sa divljim sjajem u očima obraća mi se piskutavim glasom kao u devojčice-Kondukteru hoćete li molim Vas stati kod 126.ulice jer tu treba da izađem?!” Kažem Beltu da ako pilot poludi tu je kopilot. “Ne nije”, kaže Belt, “pilot je udario po glavi kopilota i ubio ga”. Ovde su kopilot Lubic i pilot zamenili uloge. Lubic je bio, po svoj prilici, težak psihotičar, pa još pilot; kako sve to preduprediti, veliko je pitanje?
Juraj
Nije jasno zašto se jasno ne kaže da se radi o masovnom ubici koji je svesno i smišljno isplanirao, pripremao i sproveo svoj strahoviti plan da ubije svoje kolege i putnike medju kojima puno dece i sebe samog. To što je imao depresiju ne umanjuje njegovu krivicu jer za kojeg masovnog ubicu može da se kaže da je bio normalan i da nije bio depresivan. Utoliko je odgovornost njegovog poslodavca prema oštećenima veća jer su bili dužni da to otkriju i na vreme spreče.
Milivoje Radaković
Nemački zakoni poznaju krivicu samo fizičkog lica, individue, ne i kompanija, firmi i ustanova.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља