петак, 24.03.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:47
ПРАЗНОВАЊЕ У СРБИЈИ

У славу владара, отаџбине и вере

Календар празника у Србији прекрајан је по мери владајућих династија и идеологија. – Сада имамо десет празничних дана годишње, што је европски просек, а испред нас су Грци, Италијани, Немци, Аустријанци.....
Аутор: Јован Гајићсреда, 11.01.2017. у 11:15
Споменик Ћирилу и Методију у Мукачеву, Украјина (Фото: Википедија)

„Никада можда ова древна престоница српских краљева и царева није видела овакво мноштво света као данас, уочи Видовдана, када се слави 550 година од Косовске битке. Као пре пет и по векова, када је полетела Лазарева клетва, похрлио је овамо сав слободан српски народ, са све четири стране простране домовине, да на овом светом тлу својих отаца ода једну пошту и учини један завет.” Ово је део уводника „Политике“ од 28. јуна 1939. Повод је био двоструки – обележавао се велики јубилеј, 550 година од Косовске битке, али и Видовдан, државни празник у Краљевини Југославији. Тог дана је на Косову пољу одржана војна парада, којој је присуствовало више од сто хиљада људи и комплетан државни и црквени врх. Јубилеј је обележен и у Београду, Раваници, Далматинском Косову, Врднику... „Политика“ је Видовдану посветила читав број. О симболици овога датума писали су Григорије Божовић, Вељко Петровић, Виктор Новак, а преношене су и беседе владине Николаја и других значајних личности.

Празници су, истичу наши историчари, увек симболизовали „дух времена”, али и служили  и за својеврсну „промоцију” династије, идеологије, политичара... За владавине Обреновића као државне светковине обележавани су рођендан краља Милана (10. август), имендан краљице Наталије (26. август), рођендан престолонаследника Александра (2. август). Најважнији празници, када су „дућани и радње морали бити целог дана затворени”, били су 22. фебруар, државна и народна светковина успостављања независности и обнове краљевства у Србији, као и Цвети, „дан када је Милош устао на Турке”.

– Карађорђевићи су потом празновали датуме који су у истицали њихов значај за српску историју. Слична правила владала су у већини европских монархија тог времена“, напомиње историчар Слободан Марковић, професор на Факултету политичких наука у Београду.

Према државном календару из 1910. биле су само две државне светковине – 29. јун, рођендан краља Петра и 15. јун, Видовдан (према тада важећем, јулијанском календару) када се „чинио помен војницима изгинулим за веру и отаџбину“.

Идеја је да државни празник, али не и нерадни дан, буде и 24. мај – Дан словенске писмености. На овај датум прославља се дан Светих Ћирила и Методија, твораца глагољице, просветитеља, који су ширили писменост међу словенским народима

Ствари су се промениле после настанка нове државе – Краљевине Срба Хрвата и Словенаца. Уведен је нови, грегоријански календар, као и датуми који су симболизовали стварање ове државе и заједништво Јужних Словена. Ипак, и тада је највише било династичких празника. Тако су према календару из 1924. као државни празници обележавани: 9. јануар, рођендан краљице Марије, 24. мај – Дан свесловенских апостола Ћирила и Методија, 28. јун – Видовдан, 6. септембар – рођендан престолонаследника Петра, 1. децембар – Дан уједињења Срба Хрвата и Словенаца у заједничку државу, и 17. децембар – рођендан краља Александра. Највећи верски празници су такође обележавали као државни. За православце су то били Божић (први и други дан), Богојављење, Свети Сава, Васкрс (први и други дан) и Духови (први и други дан). Своје празнике обележавали су и римокатолици, евангелисти, муслимани, Јевреји, што се сматрало нормалним у вишенационалној држави у којој је главна парола била „брат је мио, које вере био“.

У Краљевини Југославији, а нарочито Краљевини Србији, државни празници ипак су имали мањи значај и начин обележавања него данас. Већина становништва тада је живела на селу где је вековима постојао обичај да се не ради на „црвено слово“, односно да се поштују и обележавају углавном верски празници. Зато је требало више времена да се државни празници устале и пригрле.

– Стога не чуди што и данас у многим европским земљама, попут Немачке, Италије, Грчке, већину државних чине верски празници. У Краљевини Југославији, осим 1. децембра, остали празници имали су или верски или династички карактер – истиче Слободан Марковић.

После Другог светског рата и промене режима, у први план долазе празници који су имали идеолошки карактер или су се односили на догађаје из рата. Изузетак је била Нова година која почиње да се обележава као државни празник (она је весело дочекивана и пре рата, али је 1. јануар био радни дан). Тако су у СФРЈ државни празници били: Нова година (1. и 2. јануар), Празник рада (1. и 2. мај ), Дан борца (4. јул) и Дан републике (29. и 30. новембар). У важне датуме, који су обележавани радно, спадали су Дан жена (8. март), Дан победе (9. мај), Дан младости (25. мај), који је обележаван и као Титов рођендан, и Дан армије (22. децембар). Такође, свака република обележавала је дан устанка.

После распада Југославије, у Србији су се извесно време „славили” и празници из доба СФРЈ, али и они из националне историје. Верски празници су поново добили на значају, али још нису били обележавани као државни. Почели су се обележавати и датуми из новије историје. Тако је у Србији деведесетих било настојања да се као државни празници „наметну” 28. март, дан када су усвојени уставни амандмани који су Србији вратили целовитост, и 27. април, дан када је 1992. створена Савезна Република Југославија.

Дан републике надживео државу
Најзначајнији празник у СФРЈ био је 29. новембар – Дан републике, у спомен на Друго заседање Авноја које је на тај датум одржано 1943. у Јајцу. Занимљиво је да је овај празник увелико надживео распад државе – укинут је одлуком Скупштине Савезне Републике Југославије тек 14. новембра 2002. године.

У 2017. години имаћемо десет празничних дана, колико их је било и у 2016. Православци имају право на додатни нерадни дан, на своју крсну славу, а припадници осталих вера на велике празнике својих конфесија (Божић, Ускрс, Бајрам...).

Од председника Николића потекла је иницијатива да се међу државне празнике уврсти и 25. новембар, дан када је 1918. Народна скупштина у Новом Саду донела одлуку о присаједињењу Војводине Србији. Идеја је да државни празник, али не и нерадни дан, буде и 24. мај – Дан словенске писмености. На овај датум прославља се дан Светих Ћирила и Методија, твораца глагољице, просветитеља, који су ширили писменост међу словенским народима. Као државни празник, 24. мај постоји у Русији, Чешкој, Пољској, Бугарској...

У погледу празновања, у поређењу са земљама Европске уније, које имају од осам до 13 нерадних дана, налазимо се у златној средини. Најмање их је у Великој Британији и Холандији, а највише у Грчкој, Аустрији и Немачкој. Особеност наше верзије либералног капитализма јесте то што и на дане већине државних празника тржни центри, продавнице и приватне фирме раде као да је уобичајени дан.


Коментари8
b4847
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

munja
Kad je Istorija burna,i ispreturana, kad je Istorija ispolitizovna i idelogozirana, kada su jedni za a drugi protiv,kada pojedinici radi dinastiskog nasleđa faorizuje lične zasluge, kada se ne cene trajne istoriske vrednosti, onda Crkva stupa na scenu i moćni oligarhi.Kad se slavlje ne doživljava,nego formalizuje, e onda se ne zna ko slavi i zašto slavi.Dali je uopšte moguće zadovoljiti opšte slavlje, poput Nove godine, prvog maja, Uskrsa, Božića i krsnih Slava, nisam baš siguran.Mislim da ostala slavlja su samo formalnost i nisu primljena u narodu.
Petar .Stanimirovic
Serboi,Serboi,znači situacija je taka.Lepo su nam sve sabrali i oduzeli i opet smo u sredini.To je dobro za zdravlje.A kad smo mi prvi put stigli na tzv.Balkan,tj, u Istočno Rimsko carstvo .ili Vizantiju,odmah su nas zapazili.Pitaju oni što su tu vec bili stigli:"Ko su sad ovi?"-"E to su Serboi-ljudi iz Boje"."Koje sad Boje?"-"Pa Bohemie".Tako smo lepo dočekani i lično Car nam je dodelio prostore oko Soluna.Mi smo se tamo smestili i počeli da živimo.Nije tako prošlo mnogo godina,a mi počeli da se bunimo:Te nam se ne svidjaju komšije,:te nam se ne svidja klima,te nam se ne svidja pejzaž. drž ne daj ubedio narod tadašnje vodje da se vratimo odakle smo došli.I mi krenuli..Svi se usput krste i pitaju: Kud su sad ovi krenuli?"Pustila nas i straža kod Singidunuma i mi prešli.Kad tamo-sve drukčije.Oni Avari ni opepeliti.Ne puštaju dalje.Šta ceš-kud ceš-ajd nazad u Vizantiju.Opet pišemo Caru sitnu knjigu da nam da neku drugu zemlju.I on se smilostivi i da nam Rašku.Tako smo se mi jedini se
Petar .Stanimirovic
Poštovani Redaktore!Teško je uklopiti se u vaših hiljadu karaktera.Nekad je težak i jedan.Mome tekstu,koji ste,izgleda,caknuli,fali zadnja rečenica,kojoj nije bilo mesta. /Ja sam se držao one :"Sapienti sat"./ -" U toliko dugoj istoriji našeg naroda,možda bi se našao još neki datum da njime obeleži svoju trajnost". Život je provizoran,samo su posledice trajne. Hvala.
Божидар Продановић
Један додатни дан за крсну славу??? Па то су имали и у Југославији. Од одмора се остави један дан за крсну славу. Приликом пријема решења о одмору требало је пријавити који је тај дан, па се од одмора скрати за један дан. Ово је писало у црквеним календарима.
Саша
Подржавам за празник -24. мај – Дан словенске писмености.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља