понедељак, 27.02.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:02

Приватни фондови зарадили и за себе и за пензионере

На овај начин примања за старост обезбеђује десет одсто запослених. – Имовина фондова вредна 31 милијарду динара
Аутор: Јована Рабреновићуторак, 10.01.2017. у 22:05
Добровољни приватни пензијски фондови су један од могућих видова штедње за пензију (Фото Пиксабеј)

Приватни пензиони фондови имали су лане више него добру годину, јер су остварили принос од 13,5 одсто на уложени новац. Овакав резултат не само да је рекордан за њих већ је и најбољи у истраживању које је спровео ОЕЦД – Организација за економску сарадњу и развој међу 80 земаља чланица и нечланица. С обзиром на то да су чланице ОЕЦД-а неке од најразвијенијих економија, поменути резултат је још бољи.

Добровољни пензијски фондови постоје већ десет година, а принос четири фонда са седам фондова, што значи да нека друштва имају по два фонда, од почетка пословања је непуних десет одсто.

Код њих штеди десет одсто запослених, односно 182.000 грађана. Број чланова је нешто већи, око 250.000, а ова разлика настала је зато што сви они који су једном постали чланови и уплаћивали новац нису то и наставили тако да се воде као чланови. Око две трећине уплата иду на терет послодаваца. Када су фондови 2007. године почели да раде, неопорезовани износ уплата је износио 3.000 динара, а данас је 5.500 динара.

Добровољни приватни пензијски фондови су један од могућих видова штедње за пензију. Допринос у фондове уплаћују или сами грађани коју могу бити и незапослени, и послодавац у име и за рачун запосленог. Сваки фонд има доњу границу за доприносе, износ уплате прецизира се уговором о чланству, а обично се ради о месечним уплатама. Уплата пензијског доприноса у добровољне пензијске фондове из средстава послодавца ослобађа се плаћања пореза на доходак грађана и доприноса за обавезно социјално осигурање до износа од 5.500 динара по запосленом месечно. У 2006. години, када су добровољни пензијски фондови започели пословање, пореска олакшица је износила 3.000 динара и од тада се врши усклађивање тог износа с висином инфлације у претходној години. Због тога је уобичајено да се чланови фондова, при опредељивању за висину месечних уплата у пензијске фондове, руководе утврђеном висином неопорезивог износа, па и просечан износ месечног доприноса по члану фонда континуирано расте од оснивања добровољних пензијских фондова.

У приватним пензијским фондовима акумулирана је имовина од око 31 милијарду динара, што свакако ниje велика количина новца поготово уколико се има у виду да слични фондови у свету управљају са имовином вредном 38.000 милијарди долара.

Највише за приватну пензију штеде грађани у животном добу од 40 до 49 година и њих је више од трећине у укупном чланству.

Ђенерали друштво за управљање добровољним пензијским фондовима управља фондовима Ђенерали Бејзик и Ђенерали Индекс. Бејзик је, на пример, прошле године остварио принос од чак 19 одсто.

Наташа Марјановић, члан Извршног одбора Ђенерали Осигурања каже да је имовина фондова у константном порасту и да је ова врста штедње потреба, а не луксуз, посебно имајући у виду ситуацију са јавним пензионим системом.

– Од почетка пословања свим члановима препоручујемо да малим уплатама у дугом временском периоду обезбеде своје приходе за пензију. На пример, члан фонда који је од 2006. године почео да уплаћује максимални неопорезиви износ и којем је послодавац уплаћивао исти износ, данас на свом личном рачуну има 1,7 милиона динара, што је готово 14.000 евра. Чланови који су одмах препознали неопходност и предности штедње у добровољном пензијском фонду сада имају већу уштеђевину него што су очекивали. Уз стабилан курс и ниску инфлацију, наши чланови имају и високе реалне остварене приносе, каже Наташа Марјановић.

Снежана Ристановић, директор Друштва за управљање добровољним пензијским фондом „Рајфајзен футуре“, указује на све већу улогу ових финансијских институција за обезбеђивање будућих пензија запослених и другорочно одрживих и сигурних пензијских система. То је посебно важно за земље у којима се граница за одлазак у регуларну, државну пензију стално помера навише, док се истовремено проценат старијег становништва у укупној популацији повећава. – Српски добровољни пензијски фондови, са оствареним реалним приносом од 13,5 одсто су остварили најбољи резултат у 2015. години, на нивоу свих приватних пензијских фондова који послују у земљама чланицама ОЕЦД и земљама које нису чланице ове организације – каже Ристановићева.

Иначе, државе је прописала у шта добровољни пензијски фондови у Србији могу да улажу прикупљена средства својих чланова, а то су углавном државне обвезнице.

Упркос лањском расту приноса удео имовине свих фондова у српском БДП је једва 0,7 одсто, док у Данској, на пример, овај проценат премашује 200 одсто тамошњег БДП, у Холандији то је на нивоу од 180 одсто, у САД 130 одсто, у Словачкој 11 одсто. Иначе подаци студије ОЕЦД-а показују да нису сви приватни пензијски фондови из држава обухваћених истраживањем пословали позитивно. Негативни принос имали су у Русији и то два одсто, у Бразилу готово пет одсто.


Коментари14
e3086
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Svetozar
Zaradili su jer se kockanje penzionerskim novcem na americkim berzama isplatilo! Kada su 2008, posle pada berze, na isti nacin izgubili 40% , i pola fondova je otislo u bankrot, ... nisu se zivi nigde culi?
Vuk
Koliko ja znam nasi fondovi ne mogu da se "kockaju" na tudjim berzama.
Препоручујем 0
Nikola Petrovic
@Svetozar Slazem se da su berze I zajedno sa njima I fondovi pali 40-50% u toku krize. Ali plasiti ljude tom statistikom nema nikakvog smisla. Pre krize su fondovi rasli vrtoglavo godinama. Osim toga maltene svi fondovi su se oporavili I dostigli vrednosti od pre krize. Na trzistu uvek ima oscilacija, ponekad I velikih, ali nema boljeg nacina da se stedi na duzi rok. Prinos diversifikovanog fonda u koji se ulaze nekoliko decenija je mnogo bolje nego oslanjati se na PIO fond koji je bankrotirao, ali to niko ne sme da kaze. Na PIO fond ne racunam, i za svoju penziju stedim sam.
Препоручујем 5
slobodan
1.Privatni Penzioni fondovi su jos uvek u fazi da imaju mnogo vise clanova koji ulazu,nego onih koji uzivaju penziju iz tih fondova .To nisam video I gornjem tekstu.2,Dobro je da su Priv.Pen.Fondovi sacuvali I uvecali relnu vrednost imovine.To znaci da imaju solidan menadzment,za razliku od Menadzmenta PIO -Fonda,koji nije u stanju ni da naplati potrazivanja od 279 milijardi niti da uposljava kapacitete u banjsko-klimatskim lecilistima(pa bi da to sve ispoklanja gutacima narodne imovine)
U šta da uložite male pare u 2017. godini
Ako neko ima neki komad zemlje moze se isto tako dodatno obezbediti kao i penzijom, a mnogo je sigurnije od raznih fondova. Nadjite sledeci tekst na internetu - Otkrivamo u šta da uložite male pare u 2017. godini, a da se obogatite u Srbiji! - Zato ministar Krkobabic, kome je to resor, treba da sto pre oformi mrezu poljoprivrednih zadruga i omoguci ljudima da mogu da plasiraju svoje proizvode i sa malih gazdinstava.
Moja teorija
Mislim da ce ovi mladi ljudi malo po malo biti ubedjeni da predju na te privatne fondove. I drzava ce aktivno ucestvovati u tome ubedjujuci ljude kako je to nesto super. (Svi se secate one akcije "Da se zna cije je" kada su krenuli u rasprodaju nase drzave). Prethodni komentar je to lepo opisao,a ja se samo pitam sta ce biti kada neko dodje u 45 godina i (ne daj boze) taj mu fond bankrotira (!?). Osim toga,kada sam se ja raspitivao, koliko treba uplacivati, brzo sam zakljucivao da 50 evra mesecno me dovodi na ivicu gladi u penziji (ili jos i gore), a zanima me ko ce da uplacuje u ovoj nasoj zemlji 100,200....ili vise evra !!??
Nikola
Ko uplaćuje ispod 100 evra i u državni PIO biće na ivici gladi u penziji, da ne pričam gde će biti onaj ko uplaćuje 50 evra mesečno.
Препоручујем 5
Bane
Nije mi bas jasna racunica. Ako je prinos prosle godine DPF-a 13,5%, kako je onda 90% ulaganja u drzavne obveznice koje donose 4%?! Nesto m matematicki ne stima...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља