недеља, 22.01.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:16

Може ли Драч заменити луку Бар

Реч је о пристаништу које има значајан потенцијал, слажу се стручњаци, али уколико желимо да увозимо и извозимо робу овим путем неопходна је железница
Аутор: Јелена Попадићсреда, 11.01.2017. у 09:10
Лука Драч (Фото Википедија)

Зорана Михајловић, министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре недавно је обелоданила да по свим проценама албанска лука Драч има велики потенцијал, чак већи од луке Бар.

Увођење ове албанске луке на списак страних пристаништа преко којих бисмо могли да увозимо и извозимо робу наметнуло је питање зашто нам је одједном Драч значајнији од Бара, Копра, Констанце или Солуна преко којих деценијама послујемо. Са свим овим лукама повезани смо путевима и пругама, док до Констанце стижемо речним путем. Саговорници „Политике” упозоравају да лука Драч није развијена, али се слажу да има потенцијал. Да бисмо робу пласирали преко Албаније није довољно да постоји ауто-пут, већ је неопходна и железница, којом је транспорт робе чак осам пута јефтини.

Не постоје званични подаци о томе преко које луке Србија извози или увози највише робе, указује др Љубодраг Савић, професор Економског факултета, али чак и најмлађи студенти знају да је транспорт робе воденим путем вишеструко јефтинији него превоз шлеперима.

Према незваничним проценама највећи део робе извозимо и увозимо преко луке Копар у Словенији, али и преко Констанце, Бара, Ријеке и Солуна. Воденим путем транспортује се највећи део нафте која стиже из Русије. Дунавом извозимо пољопривредне производе, пре свега пшеницу и кукуруз, увозимо руду и кокс за „Железару Смедерево”, док преко Бара испоручујемо „Фијатове” аутомобиле.

Колико је увоз и извоз преко Грчке и њених лука исплатив показује то што су Кинези „ушли” у Пиреј кроз 35-годишњу концесију. Познат је њихов план да трасом од Егејског мора, преко Македоније, Србије и даље кроз Мађарску њихова роба стигне у централну и северну Европу. Управо је то њихов мотив да нам помогну у обнови железничког Коридора 10.

Махмуд Бушатлија, консултант за страна улагања, каже да би Драч убудуће могао постати значајна лука, али да тек мора да се развија. Насупрот томе професор Љубодраг Савић наглашава да не види економски значај у повезивању Србије са албанском луком будући да већ имамо друмску и железничку везу са Солуном, који има огроман промет. Наша земља би требало, према његовом мишљењу, првенствено да искористи потенцијал Дунава.

– Транспорт робе контејнерима је најјефтинији. То је толико унапређено да контејнере може подићи било која дизалица и потом он може возом стићи до крајњег корисника. Ипак, због запуштених пруга и неразвијеног речног саобраћаја наши привредници су принуђени да производе извозе шлеперима, што је убедљиво најскупље – објашњава професор Савић.

Ипак, промет у „Луци Београд” након приватизације драстично је опао.

Пре него што су Србији уведене санкције, деведесетих година прошлог века, годишње се преко ове луке слало око 30.000 контејнера са робом, а сада тај број износи између 10.000 и 12.000, наглашава Мехмед Бушатлија.

Колики је значај речног транспорта саобраћаја указује чињеница да је „лука Нови Сад” крајем прошле године објавила да су оборили годишњи рекорд претоварене количине робе. Руководство компаније је објавило да је 2016. године претоварено више од милион и 170.000 тона робе, што је за око 180.000 тона већи претовар од црногорске „Луке Бар”.

Наши саговорници сложно тврде да највећи проблеми у погледу инфраструктурних инвестиција и привредног развоја настају због недостатка државне стратегије и планирања.

– Све се врти око дневно-политичких дешавања. Данас нам је приоритет Драч, јуче је био Бар, сутра ће бити нешто треће. Немам ништа против градње ауто-пута до албанске луке. Уосталом, Албанија има око 2,8 милиона становника, а на Косову и Метохији живи између 1,5 и два милиона. Насупрот томе, Црна Гора има око 600.000 људи – наглашава Бушатлија.

Држава би свакако требало да обнови пругу Београд–Бар,

јер се њоме тренутно транспортује око два милиона тона робе годишње, а капацитет јој износи пет милиона тона. Овај посао требало би договорити и са Црном Гором будући да је овај део пруге знатно тежи тако да је обнова скупља и компликованија

 – Онда би нам много више значила и брза пруга ка Мађарској коју смо почели да обнављамо, али требало би и да размишљамо о железничком саобраћају ка Румунији и Бугарској. Иако нам највише робе стиже преко луке Копар нико не помиње обнову пруге од Београда до границе са Хрватском – напомиње наш саговорник

Поређења ради, лука Копар која је изграђена кад и лука Бар, са сличном инфраструктуром и пројектованим капацитетима у 2015. је имала промет од 20,7 милиона тона, док су укупни приходи барске луке били 8,5 милиона евра. Профит  „Луке Бар” је био 213.000 евра, 99 одсто мањи него копарске луке, чији је профит био 32,4 милиона евра. У поређењу са луком Солун која запошљава скоро идентичан број радника (420 радника у односу на 412 у луци Бар), профит барске луке био је 84 одсто нижи.

Ипак, премијер Александар Вучић, као и некада Мирко Цветковић, неколико пута је наглашавао да је Србија заинтересована за куповину црногорске луке. Пре скоро седам година конзорцијум домаћих привредника („МК групе”, „Викторија група” и „Ју-Ес стил”) одустао је од куповине црногорске луке.


Коментари59
c19fb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zagrebcanin HR
GLune! Gospodarski gledano Rijeka za Srbiju nema Alternativu! odlice su veze zeleznicom i modernim autoputevima! Rijeka je dobro oskrb. Luka za sada sa slob. kapacetima! svaki oblik suradnja Sbije i HR drzave samo je u korist i nacion, ,manjinama o doticnim zemljama!
savan
prvi put u istoriji Srbije se desava da netko za njezine robe "otvara" konkurentan prekomorski izvoz( kineske investicije u luku Pirej i modernizaciju Koridora10).Ukoliko se te investicije ostvare Srbija dobiva najkvalitetniji i najkonkuretniji izlaz za prekomorska trzista(konkuretnost nekog pravca nije odredjen samo cenom i uslovima kopnenog puta,nego uslovima i brojem brodskih linija),a tu je Pirej u neuporedivoj prednosti pred svim lukama.Kolicina kineskih roba i frekvencija samo kineski brodoova,omoguciti ce srpskoj robi i konkuretne uslove prevoze ,a o tranzitnim prihodima koje ce ostvariti zeljeznica ne treba ni spominjati.Zato pored Dunava i jacanja recnog prevoza,zeljeznicki Koridor 10 je jedini pravi izlaz srpskom prekomorskom izvozu.Jasno da ce se za pojedine robe povremeno koristiti i drugi prevozni pravci,ali tada su to u ukupnom izvozu samo iznimke i uvek povoljniji uslovi,kad zemlja ima strateske konkurente prevozne pravce.Zato Srbija treba da ucini sve da se Koridor 10
Mile
Mislim da je ovo potpuno besmislena prica i ideja sa stanovista srpskih interesa.razloga ima vise a neki od njih su da Srbija ima pristup lukama u prijateljskim drzavama Grcka ,Crna Gora. Koje su povezane i drumski i zeleznickim infrastrukturom . ovom dodajem i cinjenicu da s e zeleznicka pruga prema Grckoj modernizuje , kao i prema Crnoj Gori . Ova ideja prema Dracu je za Srbiju stetna , nicim korisna, a korisna moze biti za Albaniju i NATO?Ovo treba odmah obustaviti ?Dokle ce Srbi imati na vlasti ljude koji realizuju tudje interese?Albanci otese deo Srbije , destabilizuju jos jedan deo , a Srbija pomaze njihov razvoj da budu jos jaci i da uspesnije atakuju na Srbiju? Ko u svetu razvija i jaca satranu koja je ugrozava?Srbi u Srbiji su najugrozeniji od vlastite vlasti , i to decenijama ako ne i vekovima?
Lune
Obratio sam se komentarom, Luka Rijeka, niste objavili, kao nekada profesionalac u tim poslovima, vama izgleda godi vise "nacionalisticki pristup",bez obzira na cenu,troskove i ostalo ?
Војна Аналитичаркиња
После споразума са НАТО о стављању на располагање наше инфраструктуре , треба још само довршити коридоре по НАТО стандардима : Драч-Бондстил-Димитровград и Бар-Вршац .

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља