уторак, 26.09.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:21

Србија и ЕУ – у такту будућности

Србија сматра да би проширењем Унија доказала смисао и оправданост свога постојања, посебно у тренутку пољуљаног самопоуздања
Аутор: Драгољуб Којчићсреда, 11.01.2017. у 08:15
(Фото Србија данас)

У години која је за нама догодили су се „брегзит”, победа Доналда Трампа на изборима у САД, драматични обрти на релацији Москва–Анкара, промена односа снага у Сирији и, са нешто дискретнијим одјецима у међународној јавности, у септембру је донета Атинска декларација. Овај документ потписало је седам шефова држава или влада медитеранских земаља чланица ЕУ, а као кључна порука истакнуто је да је „потребна другачија Европа” о којој ће се говорити са моралног становишта и чија ће будућност бити ,,заснована на великим идејама”. Атински самит први је витални рефлекс званичника ЕУ на очигледне промене у карактеру света и раздобља у којима живимо.

У првој историјској фази идеја европског обједињавања била је настојање да се демократска друштва заштите од експанзије комунистичке идеологије. Одбрана погледа на свет и економије слободног предузетништва доминантна су ознака периода који траје до почетка распада Варшавског пакта и Совјетског Савеза. Ова крупна политичка промена покреће другу фазу у еволуцији Европске уније. Ако би се за претходну могло рећи да је дефанзивна, сада главни интерес постаје офанзива ширења на исток. Као што нас уче повесне лекције, када се пажња и енергија усмеравају на просторно ширење, унутрашња питања остају запостављена и нагризају кохезију заједнице.

Трећа фаза почиње сада! Она треба да потврди оправданост и одрживост Европске уније. Истекло је време противречностима, недореченостима, недоследностима и злоупотребама Уније (унутрашњим и спољашњим). Ово је фаза зрелости. Ако ће да опстане, Унија мора да поступа самостално, политички рационално, да генерише мир, право и поредак и да савлада једностране каприце својих чланица. То су поуке великих промена из 2016. и суштина закључака из Атине. То су циљеви које и други очекују од Уније и који остварење овог грандиозног пројекта виде као цивилизацијско достигнуће и свеопште добро. Ако је кантовски „вечни мир” једини разумни и коначни циљ после два светска рата и вишекратног додиривања неповратног амбиса у последњим деценијама, онда је политички и геополитички јасно да је уједињена Европа темељ без кога се такав мир не може изградити. Она је природни мост између Истока и Запада и ако као самостални субјект покрене сусрет са Русијом, отвара се суштински нова ера човечанства. И у нечему је евроцентричност објективно утемељено становиште: вектори главних сила које творе стил и културу нашег доба, елитну и популарну, пресецају се овде – од Монеа, Тарковског, ФК Ливерпула, Мана и Далија до – Ролингстонса! Између такве Европске уније и Србије не постоји ниједан неспоразум.

Почетак друге, офанзивне фазе ЕУ пружио је прилику неким земљама да искористе своје геополитичке бонитете и да, без испуњавања строгих критеријума, постану њени чланови. Србија је имала далеко сложенију ситуацију и током распада Југославије нашла се у геополитичком дефициту. Да смо искористили први талас пријема, све би по нас испало боље, а и ЕУ би избегла доношење неких одлука које ће колико сутра желети да заборави.

Како ствари стоје сада, после прошлогодишњег глобалног политичког земљотреса и на прагу нове фазе у дугом животу ЕУ? Какви су односи Србије и Европске уније у овом тренутку?

Ако изађемо из техничких оквира у којима је Србија успешни апликант и отварањем поглавља доказује своју спремност за почетак придруживања, први пут у сложеној биографији односа са ЕУ наша земља базично стоји добро. У смислу политичке логике чак иде мали корак испред: све редефиниције принципа који ће руководити међународну политику у новим околностима и које ће ЕУ морати да стави у своју агенду Србија већ четири године има као своје путоказе. Србија је одлучна на путу ка ЕУ и разуме њену историјску мисију, иако она ни међу самим чланицама није увек сасвим јасна. Србија сматра да би проширењем, Унија доказала смисао и оправданост свога постојања, посебно у тренутку пољуљаног самопоуздања. Србија не види ЕУ као инструмент за решавање билатералних проблема са окружењем у своју корист него као објективни и неутрални политички и правни систем. Србија је свесна да неговањем добрих односа и интензивном економском сарадњом са земљама из различитих „клубова” својим невеликим димензијама ипак доприноси изградњи претпоставки за један бољи свет. Такође, велика имена и бардови међународне политике шаљу јасне поруке да Русија није непријатељ и да се будући међународни поредак мора поставити на принципима сарадње, а не конфликта. Србија управо тако види будућност Европе. Најзад, у тешким годинама пропасти Југославије, наметнутих оружаних сукоба, економских санкција и медијске демонизације Србији је одговарало само да истина и правда буду водеће вредности. Ми нисмо тражили протекцију. Такав приступ припада свакоме народу и свакоме појединцу. Србија то носи у своме багажу на путу за ЕУ. Пут је трасиран!

У институцијама Европске уније и већине њених чланица већ је сасвим јасно да између принципа који одређују политику Србије у премијерском мандату Александра Вучића и принципа који ће у наредним годинама заокружити пројекат који je започео мировни прегалац и визионар Роберт Шуман постоји индиго поклапање. Као што је Николај Хартман рекао да један тон постаје музика ако успемо да предвидимо наредни, тако успешну политику води онај ко иде корак испред.

Директор Завода за уџбенике


Коментари31
6529a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nikola
Ajte molim vas da se bar u Politici uzdržimo AD HOMINEM pristupa. U redu je ne voleti Vučića, ali nemojte svaki tekst u startu diskreditovati argumentima "Autor je za Vučića, znači besmisleno je...". Tim pre što je Kojčić i pre ove vlasti imao šta da kaže.
Vladimir
Tekst fino objašnjava aktuelnu poziciju Srbije, bez jeftinih parola i populizma. Lakše je (i zavodljivije) bilo napasti EU zbog svega što su nam uradili ili fanatično veličati EU. Mnogo je teže uz svest o svim nepravdama, priznati da se moramo uklapati u svet oko nas i da moramo tražiti moguće pozicije, obnavljati ikakve mostove...
krcko
pa mi smo uvek bili cvecke samo nas evropa nije razumela. bas su glupavi
Betty Boop
Evropska Unija je projekat SAD-a posle drugog svetskog rata da bi zaustavili prodor Sovjetskog Saveza na Zapad. Ona nema nikakav identitet niti neke posebne moralne vrednosti. Sta vise veoma je heterogena. Ona je poslusna starica koja propada, kao Venecija. Sta ce biti sa Unijom kao i sa nasim ulaskom u Uniju zavisi od odnosa SAD-a i Rusije. Ocigledno se sprema neka nova preraspodela sveta. Ja se ne bih gurala u brod koji tone.
Zorka Papadopolos
Odavno ja tvrdim, da ako Srbija ikada bude usla u EU, ucinice to preko Rusije. Ne bih bila toliki optimista, kao autor. Prvo treba da se srede odnosi izmedju USA i Rusije, pa otom-potom. Nazalost, Nemacka nema nikakav stav u svetskoj politici, a izgleda da je slicno i sa ostalim zemljama EU. U EU jos uvek vladaju `klintonijanci', i ne veruju da ce Tramp nesto promeniti. Zato je bolje da i mi budemo oprezni. Valjda ce proci i ta nasa `nocna mora', koja traje decenijama? Nacionalna svest se budi po svim zemljama EU, i nije samo kod nas svet po tom pitanju tako drasticno podeljen: ili si mondijalista, ili bi da se vratis u istoriju, barem 100 godina u natraske. Niko vise ne misli, svi `osecaju'.
Olgica
#Zorka. Srbiji je potrebna Evropa, ali ne ovakva mondijalistička Evropa. Usput, nije Kojčić toliki evrofanatik, koliko se valjda, kao direktor Zavoda za udžbenike, dokazati premijeru. Do poslednjeg milimetra...
Препоручујем 2

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља