среда, 28.06.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:03

Петорка која је направила губитак од 2,5 милијарди евра

Укупни кумулирани дугови „Србијагаса”, ЕПС-а, „РТБ Бора”, „Ресавице” и „Путева Србије” достижу око 300 милијарди динара
Аутор: Аница Телесковићуторак, 10.01.2017. у 22:00
Топионица у Бору (Фото Д. Јевремовић)

Имена директора јавних предузећа, који ће бити смењени због лоших резултата, биће позната пошто се премијер Александар Вучић врати са службеног пута из Индије. Хоће ли овога пута „чистка” у државним фирмама заобићи петорку која производи губитке: „Србијагас”, ЕПС, „Путеве Србије”, „Ресавицу” и „РТБ Бор”? Без обзира на то што су „Србијагас” и ЕПС у текућем плусу, они су акумулирали губитке из ранијих година. Тако укупан минус „Србијагаса” из претходног периода износи 150 милијарди динара, док је кумулирани губитак ЕПС-а 103 милијарде динара. Годинама су губитке гомилали „РТБ Бор” (3,3 милијарде динара), „Ресавица” (17,6 милијарди) и „Путеви Србије” (23 милијарде динара). Укупни кумулирани губитак ових пет компанија износи око 300 милијарди динара, показује наша рачуница, што значи да су директори ових компанија наследницима у аманет оставили милионске губитке.

Прича о смени лоших директора поново је подгрејана пре неколико дана када је председник владе објашњавао зашто се то није догодило пре нове године, као што је раније било најављено.

Претходно је, 30. октобра, Вучић истакао да је „страшно љут због свега што се дешава око ’Азотаре’, ’Србијагаса’ и МСК” и да ће због тога до краја године бити смењени „готово сви директори” у јавним предузећима која лоше раде. Додао је и да је љут јер није додатно проверавао пословне билансе тих предузећа, већ је веровао у „лажне финансијске извештаје”.

То, ипак, није први пут да председник владе најављује чистку у државним фирмама. После избора одржаних 16. марта 2014, Александар Вучић је 27. априла формирао нову владу и недуго затим најавио смене лоших директора. Било је то на седници владе у Нишу одржаној 28. јула 2014. године, поводом обележавања стогодишњице од почетка Првог светског рата. До краја месеца влада је сменила Бранимира Божовића, директора Државне лутрије Србије и именовала в. д. директора Александра Вуловића. Годину дана касније на в. д. позицији Вуловића је заменио Ненад Лазаревић. Истовремено, влада је препоручила Скупштини акционарског друштва „Железнице Србије” да разреши Драгољуба Симоновића са места директора тог јавног предузећа. Касније, након што је компанија подељена на четири предузећа, на конкурсу је за директора холдинга изабран Мирослав Стојчић. „Србија воз”, „Србија карго” и „Инфраструктура железнице” још имају директоре у в. д. стању. Министарка грађевинарства саобраћаја и инфраструктуре недавно је за „Политику” истакла како је „изузетно задовољна сарадњом са овим предузећима”. Када се људи именују за генералне директоре код нас се понекад неке ствари промене, објаснила је зашто су већ годину и по дана руководиоци „Железнице” у в. д. стању.

Крајем јула 2014. године смењен је и директор Аеродрома „Никола Тесла” Велимир Радосављевић, а именован је в. д. директора Саша Влаисављевић. Са места директора „Дипоса” разрешен је Костадин Поповић, а постављен Ђоко Кривокапић.

Ипак, многи директори који су годинама државне фирме водили са губицима тада су поштеђени. И касније их је „чистка” заобишла. Иако се уочи ових смена 2014. године спекулисало да ће без фотеље остати и Душан Бајатовић, генерални директор „Србијагаса”, то се није догодило. У то време ово предузеће било је највећи губиташ у српској привреди. На крају 2013. било је у минусу од рекордних 49 милијарди динара. И следеће године Бајатовић је годину завршио са губитком од 44 милијарде динара. На крају 2015. године, тренд у пословању ове фирме је преокренут, па је „Србијагас” била у плусу од 2,9 милијарди динара. Иако је, несумњиво реч о позитивном помаку, то, међутим, не значи да ова фирма више нема финансијске проблеме. Напротив, кумулирани губитак „Србијагаса” из ранијих година достиже чак 150 милијарди динара. Истовремено, Бајатовић још није решио проблем наплате, иако је неколико пута истицао да више нема привилегованих када је о наплати гаса реч и како ће свако морати да плати своје рачуне. Током октобарске посете мисије Међународног монетарног фонда, сазнали смо да је петрохемијски комплекс („Азотара”, МСК, „Петрохемија”) поново нагомилао дугове према „Србијагасу”. То је, између осталог, био један од разлога премијерове љутње крајем октобра када је најавио смену директора. У последње време Бајатовић се све чешће спомиње као један од кандидата за смену.

Засад је извесно и да ће без директорске фотеље највероватније остати и Благоје Спасковски, директор „РТБ Бора”, који се на овој позицији одржава од 2008. године упркос лошим резултатима. Недавно је „РТБ Бор” и расписао конкурс за избор професионалног менаџмента, по угледу на смедеревску железару. „РТБ Бор” је 2014. и 2015. годину (када је цена бакра била на најнижем нивоу у последњих седам година) завршио у минусу. Претходних година, на папиру, „РТБ Бор” био је у благом плусу. Тако је 2013. године нето добит ове компаније износила 370 милиона динара. Да РТБ има проблема у управљању наводи се и у дијагностичкој студији америчке консултантске куће „Мекинси”. Кумулирани губитак ове компаније из ранијих година достигао је 3,3 милијарде динара.

Још једно од предузећа које годинама остварује губитке су и „Путеви Србије”. Зоран Дробњак је вршилац дужности директора још од 2011. године (а иначе је на челу фирме још од 2007. године). И за ово предузеће је расписан конкурс за директора и то још у јулу 2013. године. И Дробњак је један од кандидата на том конкурсу, али – изабраног још нема. Крај 2015. године, компанија је завршила у минусу од око девет милијарди динара. И претходне године нето губитак компаније био је око девет милијарди.

Највеће приходе ово предузеће остварује од путарина. Како може да се види из финансијског извештаја, током 2015. године „Путеви Србије” су на име накнаде за коришћење ауто-путева приходовали 13,9 милијарди динара. То је чинило 58,72 одсто укупних прихода. Те године 36,08 одсто чине приходи из буџета. На име субвенција те године је овој компанији уплаћено 8,58 милијарди динара. Шта је један од узрока лошијег пословања ове компаније, такође, може да се наслути из финансијских извештаја. Претходне – 2014. године „Путеви Србије” добили су знатно више пара из буџета – 9,7 милијарди динара, а ранијих година уз акцизе од горива из буџета добијали су и до 15 милијарди динара. То је утицало и на смањење укупних пословних прихода. Кумулирани губитак „Путева Србије” износи 23 милијарде динара.

Дробњак је досад у директорској фотељи преживео пет влада и две реконструкције.

„Видели сте у медијима да су ме 100 пута смењивали, они боље знају од владе”, рекао је пре два дана гостујући на Телевизији Н1.

Негирао је да га је премијер Вучић критиковао на седници владе, јер је, како тврди, Вучић задовољан пословним резултатима „Путева Србије”.

Још једно од предузећа које годинама послује у негативној зони је и рудник „Ресавица” на чијем челу је в. д. директора Стеван Џелатовић, који је на овој позицији од марта 2015. године. Претходно је у в. д. статусу био директор Владан Милошевић, који је један од малобројних који је смењен због лоших пословних резултата.

Ова компанија не може да заради ни плате запосленима. Како показују подаци из финансијског извештаја приходи ове компаније (без субвенција из буџета) износе свега 2,2 милијарде динара. Расходи за зараде запосленима двоструко су већи (4,74 милијарде динара). Без дотација из буџета, које су 2015. године износиле 4,48 милијарди динара ова компанија не би могла да преживи. Ове године „Ресавица” ће из буџета добити нешто више од пет милијарди динара. Планиран је већи износ на име субвенција, јер би неки нерентабилни рудници ове године требало да се угасе. Упркос дотацијама из буџета, „Ресавица” је крај 2015. дочекала са губитком од 1,43 милијарде динара. Кумулирани минус из ранијих година достиже 17 милијарди динара.

Упркос томе што је и Електропривреда Србије на крају 2015. године имала добит од 10 милијарди динара, кумулирани губитак ове фирме износи чак 103 милијарде динара. На челу ове фирме од марта 2016. године је Милорад Грчић, а према спекулацијама које могу да се чују ових дана он ће највероватније из в. д. стања добити статус генералног директора. Претходни директор Александар Обрадовић је смењен због лоших резултата.


Коментари49
212ca
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Megi
Posto su ova preduzeca toliko u gubitku, zasto se ne objavi visina plata zaposlenih u njima? Svi znamo da su to nekoliko puta vece cifre od minimalca koji prima polovina Srbije, pa nam je zato prosek pristojan. Ja jedem kupus, ti meso, a u proseku jedemo sarmu.
Zdravko
Da li onaj ko ih je postavio na ta mesta snosi odgovornost ili samo izigrava strogoću pred izbore i navodno smenjuje neodgovorne i nesposobne direktore.
vladimir
U našoj zemlji se polazi od pogrešne predpostavke da će privatizacija svega i svačega dovesti do povećanja ukupne efikasnosti.Privatizacija može povećati efikasnost u poslovanju ali ostavlja po strani problem raspodele društvenog bogastva i kao negativan efekt koji ima povećanje stope siromaštva.Mismo pomešali prostor i vreme. Javna preduzeća ne treba privatizovai dok ne dostignemo nivo razvoja koi su imale neke zemlje kad su privatizovale deo javnih preduzeća.Pogrešna je mantra da su javna preduzeća preglomazna.Jer na 100 stanovnika dolazi 7 zaposlenih u javnom sektoru ,štje daleko niže od EU peoseka. Ne možemo zbog fiskalne konsolidacije da do te mere ugrozimo srednj sloj stanovništva.Pre nego što su privatizovane cementare,cement je bio 50% jeftiniji nego danas.Takođe strani vlasnici smanjuju zarade,broj zaposlenih,raubuju resurse,a dobit izvlače u inostranstvo.A ništa nije bolja stvar ni sa domaćim tajkunima.Neoliberalni kapitalizam je duboko pogrešan,sirotinji ostavlja samo mrvice
Ema
Samo sto sve zapadne drzave imaju najmanju stopu siromastva, a Amerika najvecu socijalnu mobilnost, a to znaci da je najlakse da se iz jednog sloja predje i drugi. Omogucavanje ljudima da se nesmetano bave svojim poslom kroz manje regilacije i nameta resavaju siromastvo, a ne uzimanje od jednih i davanje drugim. To ako se malo ozbiljnih pozabavite vidite da stvara inflaciju tj. rast cena, stvara negativne podsticaje za rad i slicno. Problem u Srbiji nije sa neoliberalnim kapitalizmom vec sa losim institucijama, korumpiranoscu, velikim gubitasima, nametima na rad i sl.
Препоручујем 0
Toma
Kako je moguce da Srbijagas, EPS i Srbija Putevi gube pare? Ne razumem, sve naftne kompanije zaradjuju samo nasi gube. Kako Srbija Put gubi pare? Plati pa gradim, ako ne platis onda ne gradim! EPS treba privatizovati.
Dimitrije
Osnovno pitanje Gde su pare? Na šta su potrošene? Kad se to obelodani sve ostalo će biti jasno, ali od toga nema ništa. Direktori su potrošna roba, tako je bilo sa prethodnim tako će biti i u buduće ne pitaju se ništa samo izvršavaju naređenja.Naravno sve ima svoju cenu.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља