недеља, 26.02.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:54

Како избори мењају ставове немачких политичара

Канцеларка се одједном залаже за депортацију миграната, левичари јуре подршку гласача крајње деснице, док се социјалдемократе противе штедњи
Аутор: Ненад Радичевићчетвртак, 12.01.2017. у 09:05
„Ангела Меркел, Тунис није немачки отпад” – плакат са протеста у Тунису (Фото: Ројтерс)

Од нашег дописника
Франкфурт, Хајделберг – Улазак Немачке у изборну годину утицао је и на напрасну промену ставова водећих немачких политичара, како о мигрантима и правима избеглица, тако и политици штедње или верским правима муслимана у Немачкој. Предизборна промена ставова почела је да се назире још од јесени прошле године па је тако било могуће да се сазна да је немачка канцеларка Ангела Меркел својим посланицима рекла да је депортација миграната који нису добили азил „најважнији посао наредних месеци”, да се социјалдемократе одједном залажу за ускраћивање права избеглицама и критикују политику штедње, а левичари отворено причају како ће се борити за бираче који су сада наклоњени крајњој десници.

Канцеларка Меркел више не крије да намерава да из Немачке протера све оне који су дошли као избеглице а нису из ратом погођених земаља, попут Ирака и Сирије. Док се пре неколико месеци само од незваничних извора могло сазнати за ову њену намеру, сада је она више не крије. На годишњој конференцији синдиката немачких државних службеника она је поручила да Немачка мора да учини „национални напор” да мигранти којима је одбијен азил напусте земљу и врате се у своје домовине.

„Људи не желе да ми упиремо прстом једни у друге. Они желе бољи успех”, рекла је Меркелова државним службеницима на савезном и покрајинским нивоима, поручивши им да у овој изборној години удруже напоре на депортацији миграната. „Свако ко нема право на боравак мора бити враћен у своју домовину.”

Она је истакла и да о враћању ових миграната Берлин преговара са њиховим домовинама, додавши и да се ради на проналажењу „заједничких решења” о класификовању Алжира, Туниса и Марока за сигурне земље порекла. Није случајно канцеларка поменула управо ове земље, будући да је нападач на божићни вашар у Берлину држављанин Туниса, којег је Немачка безуспешно покушавала да врати у Тунис јер он то није желео да прихвати. Бундестаг је још пре неколико месеци изгласао стављање земаља Магреба на листу сигурних земаља порекла, али странка Зелених у горњем дому немачког парламента, Бундесрату, и даље кочи доношење коначне одлуке.

Чињеница да су терористичке нападе у децембру у Берлину и у јулу у Баварској починиле особе које Немачка није успела да депортује, пошто им је одбила захтев за азил, утицала је очигледно и на промену ставова владајућих социјалдемократа који су пре у преговорима у оквиру владајуће коалиције одбијали да подрже смањење права избеглица и миграната који не добију азил.

Меркелова је поручила да Немачка мора да учини „национални напор” да мигранти којима је одбијен азил напусте земљу и врате се у своје домовине

У разговору за политички магазин „Шпигл” вицеканцелар и лидер социјалдемократа Зигмар Габријел је најпре запретио да ће укинути развојну помоћ земљама које не приме назад одбијене тражиоце азила.

„Они који не сарађују довољно не могу да се надају да ће уживати нашу развојну помоћ”, рекао је Габријел, што је наишло на одушевљеност демохришћанског министра унутрашњих послова Томаса де Мезијера.

Да су зарад изборног резултата социјалдемократе напрасно спремне да се одрекну борбе за права миграната сведочи и то да министар правде Хајко Мас предлаже да се одбијени тражиоци азила, који се сматрају опасним исламистима, рутински ставе у притвор или да им се стави наногвица све док не буду депортовани из Немачке.

„Изнећу веома конкретне предлоге како бисмо проширили могућност стављања у притвор особа које су класификоване као опасне, пре него што буду протеране”, рекао је Мас, док је његов партијски шеф Габријел отишао још даље па је предложио да буде забрањен рад оних џамија у Немачкој које воде ултраконзервативни исламисти познати као салафисти.

„У том погледу залажем се за нулту толеранцију”, рекао је Габријел. „Џамије салафиста морају да буду забрањене, те заједнице разбијене, а проповедници протерани, што је пре могуће.”

Можда ова изјава не би изазивала толико чуђења да само пре месец дана влада, чији је он вицеканцелар, није одбила предлог немачких обавештајних служби да казни заливске земље што све више финансирају салафистичке групе у Немачкој, тако што им граде верске школе и џамије и шаљу проповеднике који шире фундаменталистичко виђење ислама. Чињеница да је берлински нападач управо био у вези са једном таквом салафистичком групом утицала је на немачке политичаре да у јавности брзо промене своје мишљење.

Да предизборна грозница тера политичаре да кажу незамисливо указује и иступ једне од виђенијих функционерки Левице Саре Вагенехт, која је за немачки радио рекла да ће се борити да освоји бираче десничарске Алтернативе за Немачку (АфД). Оптужбе да је и она користила популистичке антиимигрантске слогане, које користи АфД, Вагенехтова је одбацила, рекавши да ако популизам значи аргументовано расправљати и озбиљно схватити потребе и страхове људи „и представити им шта је неопходно урадити како би њихов живот био бољи, онда то за мене није популизам, већ заправо демократски вођена политика”.

Њен иступ је наишао на критику и унутар њене странке, док се предизборни политички заокрети у Немачкој дешавају и ван питања мигрантске политике. Тако је вечито штедљиви демохришћански министар финансија Волфганг Шојбле напрасно крајем прошле године раздрешио кесу са државним парама па је одобрио повећање минималног личног дохотка, неопорезивог дела примања, дечјег додатка, као и додатног дечјег додатака за породице са малим примањима. Иако су повећања изузетно скромна, овим је Шојбле у изборној години повећао примања оних најсиромашнијих.

Он, међутим, није одустао од штедње на европском нивоу, али јесте вицеканцелар Габријел који се сада напрасно залаже да се ублажи немачки притисак на Француску и Италију да смање своје фискалне дефиците. Пре само годину и по дана он је био један од највећих критичара тада новог левичарског грчког премијера Алексиса Ципраса, који је покушавао да издејствује опраштање грчких дугова и блаже захтеве кредитора.


Коментари2
284de
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Goran
Uzgred, ... Donald Tramp je poreklom Nemac ...
PionirBio
na sve su spremni dok neprodju izbori i budu izabrani. A onda...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља