субота, 27.05.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:54
ПОЧИЊЕ АКЦИЈА БИТКА ЗА ЗНАЊЕ

Роботи спремају основце

Широм Европе и у Аустралији у школама су у употреби мБотови
Аутор: Сандра Гуцијансреда, 11.01.2017. у 18:05
Представљање акције „Битка за знање” (Фото С. Гуцијан)

У оквиру програма „Битка за знање”, у Србији почиње велика национална акција КОДиграње, намењена развоју нове писмености код деце основношколског узраста и њиховом оспособљавању за живот у 21. веку. Организатор је Фонд Б92, уз подршку Министарства просвете.

Акцију је осмислио хрватски филантроп Ненад Бакић, који је и први донатор. Циљ је да се уз помоћ учења програмирања/кодирања кроз игру код основаца развије критичко мишљење и вештине решавања проблема, али и да се мотивишу да се у будућности баве тзв. СТЕМ занимањима (природне и математичке науке, технологија и инжењерство).

„Битка за знање” и акција КОДиграње подразумевају опремање основних школа у Србији ИТ и роботичком опремом и обучавање наставника да је користе као наставно средство, које је у примени широм Европе и у Аустралији. Фонд Б92 планира да у наредном периоду свим заинтересованим основним школама у Србији обезбеди по пет мБот робота који су једноставни за склапање и програмирање, али такође омогућавају и напредније коришћење. Планирана је и обука наставника за самосталан рад са ученицима у овим областима, а у оквиру акције биће организована и такмичарска лига КОДиграња у којој ће, са својим тимовима, учествовати све школе којима су мБот роботи донирани. Тимове ће сачињавати ученици од 5. до 8. разреда, а најуспешнији ће добити награде – још напредније роботе и другу ИТ опрему како би стечена знања могли дићи на виши ниво.

Конференција за медије, на којој је јуче представљена ова акција, почела је на неуобичајено: новинарима се први обратио робот Диги, речима: „Видимо светлост у будућности за нашу децу. Почиње час роботике.” Након тога се зачуло школско звоно. На позорници су, уз говорнике, биле постављене кутије са роботима (мБотови) који ће бити подељени основцима широм Србије.

Веран Матић, председник Управног одбора Фонда Б92, рекао је да после битке за бебе и породилишта, креће битка за знање и да ће трајати наредне две-три године. До акције је дошло захваљујући хрватском предузетнику и филантропу Ненаду Бакићу.

– Не само да је дозволио да искористимо његову идеју, која је већ заживела у Хрватској, већ је и донирао 13.000 евра за првих 200 мБотова. Они ће стићи у 40 школа, а користиће их хиљаду ђака. Он је овде дошао са супругом и делом тима, који ће пренети знање едукаторима који ће потом обучавати наставнике у школама – објаснио је Матић.

Он је рекао да се нада да ће донатори у Србији брзо реаговати јер је план да су у другом полугодишту укључи укупно 200 школа, што значи да је потребно да се купи још 800 робота. План је да у школској 2017/18 години 450 школа буде опремљено са 2.250 робота (што кошта 225.000 евра), а 2018/19 још 600 са укупно 3.000 робота (300.000 евра).

Весна Недељковић, помоћница министра за предшколско и основно образовање и васпитање, рекла је да се нада да ће друштвено одговорне компаније препознати значај ове идеје и додала да би Министарство просвете требало да предводи ову акцију.

Она је подсетила да је од идуће године информатика обавезан предмет, да је део садржаја и кодирање, тј. програмирање и да је било логично што су просветне власти подржале ову идеју јер је већ покренут читав низ промена са циљем да се подигне дигитална писменост и уведе предузетнички дух међу ђацима.

Како се чуло, према подацима Економског института, Србији данас недостаје 30.000 стручњака из области ИКТ-а, а удружена прогноза више од двадесет министарстава образовања европских држава каже да ће Европи већ до 2020. године недостајати 800.000 професионалаца из ове области. Програмирање је основа свега, а познавање основа информатике захтева 90 одсто данашњих послова.

Акцију су на представљању у „Рексу” подржали и Удружење професора информатике Србије, Центар за креативно размишљање „Кликер” и фирма ФЦБА.

Занимљиво је да су новинари имали прилику да се поиграју са роботима који су кинеске производње, али су, како су нам рекли, врло квалитетни, да су сав прес-материјал добили у електронском облику, али уз то и на поклон мале зелене табле са кредама, као подсетник где смо тренутно у школама, а где желимо да будемо.

Хрватски школски роботи у служби 8000 ученика

(Фото: Фејсбук страница Ненада Бакића)

Веран Матић је рекао да је годину дана пратио блог Ненада Бакића, једног од најуспешнијих хрватских предузетника, филантропа и оснивач Института за развој и иновативност младих (ИРИМ) и предложио му састанак до којег је дошло веома брзо. Реч је о човеку који је акцију покренуо у Хрватској под геслом „Где ће моје дете бити 2031. године”, а са жељом да сваки ђак добије прилику да учи вештине неопходне за 21. век, да се што више младих определи за СТЕМ занимања и да се тако што више мозгова задржи у земљи.

– Наука, технологија, инжењеринг и математика су области које одвлаче у иностранство највише младих из Хрватске, Србије и са простора екс-Југославије, а као и у свим некадашњим социјалистичким земљама, образовни систем се тешко мења. Зато смо ми одлучили да „хакујемо” систем. Нашу идеју нису препознале хрватске просветне власти, и зато ми је драго што је иза ове приче у Србији одмах стало Министарство просвете. Тренутно је у хрватским школама 1.800 робота, користи их 8.000 ученика, а главни покровитељ нам је председница Колинда Грабар Китаровић – рекао је Бакић.

После Хрватске и Србије, акција се шири на Босну и Херцеговину, тј. Мостар и Бањалуку, а идеја је да заживи и ван граница бивше Југославије.


Коментари5
8c6a1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Medmex
Napredan novi svet, izbaciti sve ucitelje profesore i sl. Usparace drzava Masine mogu da rade non stop dok se tehnika ne pokvari Knjige vise ne stampati ,nepotrebno trosenje a sta ce i deci ti roboti da ih uce prikljucite ih odmah i vec ce imati znanje ,no sta cemo kad svi budu programirani kao geniji ?
Kosta
Nenad Bakic, Cisto Srpsko ime. Nije ni cudo da je dosao u Srbiju, zemlju svojih korenova. Na padinama Vencackih planina, u blizini Arandjelovca, stolovao je do 1525 godine poslednji srpski Despot Pavle Bakic o cemu svedoce ostaci crkve i grada Venca. Neka, neka, samo neka se trudi. Dobrodosao kuci brate.
пајташи и родбина
A да ови који хоће да уче децу прво сами науче српски језик/ћирилицу?
Darko
Sterilizacija dece putem mikrotalasnog zracenja je u punom zamahu i ovakve tehnologije su veoma opasne. Znate li da je U francuskoj zakonom zabranjena upotreba vajfaja i mobilnih telefona u ustanovama gde borave deca?Koda nas u porodilistima i skolama skoro svuda se nalaza vajfaj ruteri...
Перча Контраш
"У оквиру програма „Битка за знање”, у Србији почиње велика национална акција КОДиграње, намењена развоју нове писмености код деце основношколског узраста и њиховом оспособљавању за живот у 21. веку". Годинама гледам београдске основце како са часова техничког носе кући све оно што смо ми послератни правили на часовима од картона, шперплоче, лесонита, глине, електромотор на батерије, а све то деведесетих година прошлога века. У исто време деца на западу су састављала транзисторе, компјутере и роботе. Додуше, неки моји вршњаци су уз помоћ наставника правили робота који се кретао помоћу точкића, авионче којим су управљали са земље уз помоћ некакве кутије са ручкама-даљинско управљање једрилицом. Имали смо и моделарску секцију и правили авионе једрилице, на стругу за дрво израђивали смо штафету за Друга Тита и најбоља је коришћена за 25. мај, учили укоричавање књига, правили маске за дочек нове године. Имали смо и тамбурашки оркестар и свирали на приредбама. Ови не знају шта је гитара.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља