субота, 24.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:44

Глобализација у нашем дворишту

Ако верујемо да смо само објекти интервенције много већих од нас, онда то заиста и постајемо
Аутор: Марина Благојевић Хјусончетвртак, 12.01.2017. у 08:15
Новица Коцић

У Србији је најнормалније да се у кафанама, на славама и приликом случајних сусрета на улици расправља о „великој политици“, оној која је по правилу изван нашег домашаја. Док је наш поглед стално усмерен на горе, на велике силе и њихове односе, заборављамо да историју меримо својом мером, а онда, логично, заборављамо и на властиту одговорност. Негујемо осећање осујећености и немоћи, неизбежне виктимизације и незаобилазне неправде која се над нама надвила, попут неке епске немани, или дубоког мрака. Своју изузетност одређујемо мером патње и призивањем нерешивих дилема. У том стању духа вечито незадовољних смо највише „код куће“.

Суштина проблема је, међутим, у томе што говор о немоћи производи немоћ. Ако верујемо да смо само објекти интервенције много већих од нас, онда то заиста и постајемо, и то без остатка. Није уопште проблем изнети низ „доказа“ о томе како смо током историје били објекти манипулације великих сила. Међутим, много је теже утврдити у којој мери је наша слободна воља, или недостатак те слободне воље, производио негативне исходе. Пошто је формирана растућа армија тумача у лику „политичких аналитичара“, оних који нас убеђују да је „све политика“ из глобалних центара моћи, и да на ништа не можемо да утичемо, идеја о томе да смо вечите и неизбежне жртве све више нас удаљава од реалне могућности рационалног деловања управо тамо где једино и можемо да делујемо, код куће, у нашој држави. Наше колективно опирање модернизацији можда се и најбоље огледа управо у тој производњи колективне немоћи, у призивању метафизичких сила и у потпуно аутистичној самоуверености да смо „изузетни“.

Свет се убрзано мења, и заиста многе од тих промена изгледају застрашујуће, али то није цела слика. Ако покушамо да разумемо како се свет мења у својој дубини, а не на површини, и да према тој промени имамо конструктиван однос, онда постоји могућност да не будемо вечити губитници и вечите жртве. Суштинска моћ је моћ разумевања иза које онда може да следи и моћ прилагођавања и мењања.

У моменту када свет показује јасне знаке, кроз „брегзит“ и избор Трампа, да се природа досадашње глобализације дубоко мења, и да ступа на снагу супротан тренд деглобализације, у Србији се негује, као и обично, црно-бела слика, блоковске поделе и поједностављено изјашњавање за и против Запада и Русије, као да глобализација може да заобиђе или већ заобилази и саму Русију. У нашем контексту изјашњавање за и против једне или друге стране додатно разара наше унутрашње ткиво, али, наравно, јако погодује политичкој „елити“ која од деведесетих наовамо снажно негује дискурс „патриоте и издајници“.

Нема већег „патриотизма“ од оног који је усмерен ка развоју и модернизацији Србије

У Србији недостаје јавна дебата, на разним нивоима, у разним форумима, о предностима и недостацима глобализације, о различитим могућим типовима глобализације, као и о положају мале земље и мале економије у постојећим трендовима. Чињеница је да је деглобализација започела у оним земљама које припадају центру, као што су Велика Британија и САД, али да је она започела управо онда када је већинско становништво тих земаља постало суочено с превеликим губицима од глобализације. У САД и Британији се догађа оно што се већ дуго догађа на полупериферији, односно земљама које су претрпеле деиндустријализацију и са њом урушавање радничке, па и средње класе.

Управо сада постоји нова шанса за редефинисање глобализације, и та шанса, наравно, неће зависити од Србије већ превасходно од демократске јавности најразвијенијих и најмоћнијих земаља, али ће имати последице и по Србију, која је део света. Зато је и за саму Србију далеко продуктивније да покуша да буде у току са овим расправама и дебатама, као и с различитим алтернативним концептима развоја, уместо што као ној забија главу у песак састављен од јалових расправа о Русији и Западу, чији однос је и сам подложан брзим и неочекиваним променама. Јавни дискурс којим емотивно манипулишу „патриоте“, и који онемогућује рационалан и конструктиван говор о могућностима и циљевима развоја, и то не само економског, већ друштвеног развоја у целини, увек је на штету самог тог развоја, и наравно, демократије. Нема већег „патриотизма“ од оног који је усмерен ка развоју и модернизацији Србије. И грађани Србије имају користи од глобализације, које им до сада скоро нико није објаснио. Глобализација је увелико и у нашем дворишту и ту ће, по свој прилици, и остати.

Научна саветница, Институт за криминолошка и социолошка истраживања


Коментари37
e216e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

@Боривоје Банковић
Податке о расподели светског богатства Оxfam преузима од банке Crédit Suisse, тачније из њене годишње анализе « Global wealth databook » у којој су коректно наведени сви методолошки проблеми са којима се суочава састављање једне такве анализе и упозорење да то треба имати у виду приликом употребе и цитирања тих података. Тренд концентрације светског богатства у све мањем броју руку је реалност а Оксфамове анализе су несумњиво потврда тог тренда. Због бројних методолошких проблема треба их као такве и узети а не као егзактне цифре.
Боривоје Банковић
Политика, 16.01.2017: "Само осам људи на свету, од којих су сви мушкарци, поседује богатство колико и 3,6 милијарди људи на планети, односно половина светске популације, показали су данас објављени резултати анализе хуманитарне организације Оксфам." Е, то је главна одлика и права суштина глобализације. Све остало је само празна прича.
Слободан Прошић
Овај текст заслужује сваку похвалу јер указује на објективна мерила од којих се у гласилима често одступа у корист приземне логике, по принципу "што је мило то се баби снило!" Брегзит и победа Трампа су углавном у нашим медијима протумачени као нешто за нас изузетно повољно и то ни мање ни више него у стратешким оквирима! Никада се, међутим, ништа у свету не догађа без задршке. И зато је наивно игнорисати ту исту позадину која нас је, својевремено, приближавањем две супер-силе "коштала главе". Добро пазите... Сутрашњица ће вас демантовати, јер ни један глобални процес није једносмеран и још ћемо сачекати да видимо које су позитивне, а које негативне последице процеса који је у току. То је била и теза коју сам изнео у тексту објављеном у рубрици Погледи у Политици од 29.11.2016, под насловом: Повратак глобалног клатна. Још једно истичем, задовољство је прочитати овако утемељен текст!
Vida
Autorka ima pravo kad kaze : "Јавни дискурс којим емотивно манипулишу „патриоте“ онемогућује рационалан и конструктиван говор о могућностима економског и друштвеног развоја". Dovoljno je videti teme i izjave koje daju Dacic, Vulin, Kitarovic, Dodig, Izetbegovic, Vucic, Djuric i sl. pa da vam se kosa digne na glavi. Njihove teme i recnik su iz vremena Sloba-Franjo-Alija.
Vida
Odlican clanak ! Autorka je nacela teme koje prevazilaze nase politicare. Oni se najbolje snalaze u domenu sukoba i prepucavanja sa politicarima susednih drzava. Na taj nacin, drze nas u permanentnoj magli koja nam sprecava vidljivost sveta.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља