уторак, 25.04.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:10

Ризница Хиландара богатија за јединствену рукописну књигу

Српску књигу с краја 14. века, с карактеристикама које нема ниједан до сада познати рукопис, манастир Хиландар откупио је од једног грчког колекционара
Аутор: Јелена Чалијасреда, 11.01.2017. у 22:00
Рукопис је писан крупним калиграфским полуострвом и указује на врло ученог писара (Фото лична архива)

Да се налази у фонду Народне библиотеке, била би међу двадесет најзначајнијих рукописних књига које ова институција поседује. Овако Владан Тријић, заменик управника Народне библиотеке, језгровито објашњава значај рукописа који је недавно купио манастир Хиландар. Ради се о изузетно вредној српској рукописној књизи, вероватно с краја 14. века. Била је у поседу једног грчког колекционара, чији је деда био трговац и који је до драгоцене књиге дошао негде у Русији. Власник ју је прво понудио Атинској националној библиотеци, али они нису били заинтересовани да је откупе. За њу су, затим, чули стручњаци, археографи из наше националне библиотеке: колеге из Русије су их обавестили да се на тржишту појавила књига више него вредна пажње.

Када је утврђено да се без сумње ради о српском рукопису, почели су преговори националне библиотеке са власником о откупу. Они су, међутим, пропали из процедуралних разлога. Грк више није желео да чека и већ је био спреман да рукопис понуди некој од аукцијских кућа у Лондону. Тада је на сцену ступио Хиландар – манастир који има убедљиво највећу ризницу рукописних књига, када је реч о српским светињама. Тако је царска лавра на Светој Гори први пут ушла у подухват ове врсте, објашњава Миливој Ранђић, директор Задужбине Хиландар.

– Желели смо да та књига буде сачувана за српску културу, за наше истраживаче. Посебно смо поносни на чињеницу да ју је Хиландар купио од сопствених средстава, не из донација или прилога, већ од новца зарађеног од продаје манастирског вина. На питање колико је коштао откуп књиге од грчког колекционара, Ранђић каже да, мерено значајем рукописа, цена није висока, али да се радило о суми која би за сваки манастир била осетан издатак.

Рукопис чији је власник сада Хиландар је панегирик или хомилијар, књига која садржи изабране празничне беседе и слова за веће празнике током године, изложене по календарском редоследу. Њено детаљно истраживање тек предстоји, али оно што се са сигурношћу већ сада може рећи јесте да се ради о рукописној књизи веома брижљиво урађеној. Извесно је да су на њој радили прави мајстори и учењаци, неки веома образован писар или читава група људи, преводилаца, лектора, редактора. У конкретном случају реч је о панегирику за месец септембар који је српским истраживачима одмах привукао пажњу особеностима којих нема у до сада познатим рукописима.

– До сада познати панегирици имају саставе само за веће празнике, односно, ради се о избору текстова, док овај рукопис садржи саставе за готово сваки дан у другој половини месеца септембра. Са већом сигурношћу, према ознакама у овој књизи, може се рећи да је постојала и она за прву половину месеца, а претпостављамо да је намера била да се створи велики комплет за све месеце у години. То је био за оно време огроман подухват који се морао одвијати под патронатом неког великог властелина или владара. Претпостављамо да је то могао бити деспот Стефан Лазаревић. У његово време је била развијена рукописна и преводилачка делатност, на свом двору радо је окупљао врхунске стручњаке из тих области – напомиње Тријић.

Друга особеност ове рукописне књиге јесте што се у њој појављују нови преводи текстова познатих у јужнословенској традицији, али и преводи до сада у нашој рукописној традицији непознатих текстова.

Књига има 285 листова, писана је лепим и уједначеним, крупним калиграфским полууставом на квалитетној хартији. Нема много украса, има само једну бојену заставицу на почетку књиге, али писмо којим је написана недвосмислено указује на искусног и надареног писара, истиче Тријић. У рукопису нема забележених података када је настао, ко је писар нити за кога је она писана. Врло је могуће да су ови подаци остали у првом, за сада изгубљеном, делу. Два водена знака на хартији, која су до сада проучена, истоветна су комбинацији која се јавља на појединим хиландарским преписима из друге половине 14. века, а и писмо којим је овај рукопис писан умногоме подсећа на једну групу хиландарских писара из овог периода. И њени досадашњи власници водили су рачуна о рукопису: добро је очуван, а повез који има новијег је датума, вероватно из 19. века.

Пут овог рукописа од Хиландара или Србије до Русије готово је немогуће утврдити. Постоји исувише много претпоставки и готово ништа од конкретних података о томе како је рукопис завршио тако далеко од места где је настао. Ово је свакако једна од многобројних средњовековних књига које су изгубљене или нестале током ратова на овим просторима, али због небриге за ризнице опустелих манастира и одсуства одговарајуће заштите културног наслеђа. Српска православна црква окупила је пре неколико година тим стручњака који проучавају српско средњовековно рукописно наслеђе како би пописали српске рукописне књиге које се налазе у колекцијама и фондовима великих библиотека у иностранству.

– Ради се о рукописима за које знамо или претпостављамо да се налазе у одређеним установама у иностранству. Дешавало се, међутим, да на лицу места откријемо да у одређеној колекцији има још српских рукописа за које нисмо ни знали да постоје, а колеге су имале само претпоставке да припадају нашем писаном наслеђу. Дакле, ни дан-данас не знамо шта се све од српског рукописног наслеђа налази чак ни у великим европским и светским библиотекама, на разним универзитетима. А што се тиче приватних колекционара, ту је тек немогуће утврдити шта све они имају у свом поседу – каже Тријић.

Он истиче да посебну вредност за српску културу и традицију представљају управо манастирске библиотеке каква је она у Хиландару која је од непроцењивог значаја. Та колекција аутентичнија је од оних које се чувају у библиотекама, јер рукописи који су ту настајали везани су непосредно за живот манастира: стварани су за његове потребе или у његовој преписивачкој школи, што није случај са онима који се чувају у библиотекама.


Коментари24
edf92
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

mila simic
Na primeru ove knjige / pogledaj sliku lepo mozete da vidite da to pismo, koje ljubitelji cirilice nazivaju srpskim, nema nikakve veze sa danasnjom upotrebom cirilice u Srbiji !
Урош
Госпођо,прво нешто научите о језику и писмо,па онда делите овакве незналачке,заједљиве и злураде опаске, које поред тога што нису тачне, немају везе са поентом и смислом чланка и вредности књиге.. .очито је овако нешто могао написати неко које је изразити ,,љубитељ латинице,, којих је на жалост пуна Србија....
Препоручујем 13
Vladica
Procitaj na netu o Savi Mrkalju,necu da skrnavim Vuka Karadzica,ali je on uticajem Getea i Austrougarske napisao danasnju azbuku...
Препоручујем 0
Прикажи још одговора
Marija
Gospodin Vladan Trijić je lepo objasnio da se radi o knjizi sa karakteristikama koju nema do sada nijedan poznati rukopis. Proceduralni razlozi su jedna od glavnih kočnica u radu ustanova kulture, i, verujem da je zaposlenima u NBS više nego žao što knjiga nije u njihovom fondu. Dobro je da ju je kupio Hilandar, jer su cene na londonskim aukcijama često astronomske. Pre nego date maliciozne komentare i o NBS i o Hilandaru, pomislite da je neko mogao kupiti ovo kulturno blago i preinačiti ga u hrvatsko, bošnjačko, crnogorsko, bugarsko...Ukoliko je utvrđeno da pripada srpskoj rukopisnoj periodici, treba da smo srećni što je naša baština vraćena u naše ruke.
nema brige
Marija - "pomislite da je neko mogao kupiti ovo kulturno blago i preinačiti ga u hrvatsko, bošnjačko, crnogorsko, bugarsko". Stručnjaci za jezik lako otkriju o kakvom pismu i jeziku je riječ, i iz kojega je doba neki pisani spomenik ovakvoga tipa. Tako da nacionalnoga svojatanja na osnovu otkupa i vlasništva naprosto ne može biti.
Препоручујем 5
Студент српског језика
Мене само интересује каквим је то полуострвом писана књига? Може бити само полууставом, а ваља нешто и проверити пре него што се објави.
читалац
Па у тексту тако и пише "калиграфским полууставом на квалитетној хартији". Ако читате а не гледата смо слике.
Препоручујем 4
Relax
Bilo bi pošteno prema građanima Srbije da se kaže koliko nas ovo košta. "Hilandar" u koji jadni naši siromašni građani sipaju pare već decenijama nešto kupio? Ajte molim vas. Da ne pričamo o tome da je 300 godina pre ove "u 10 najznačajnijih naših knjiga" Bolonja imala Pravni fakultet.
ne Relaxu
Nije Carska Lavra ništa dužna ni takozvanom Relaxu ni bilo kojem takozvanom siromašnom građanu(uostalom; zašto su siromašni je diskutabilno!), naprotiv! Relax je dužan imati makar elemnentarne čestice kulture i znanja, koje na njegovu žalost nema, ostala mu samo bolesna komunistička mržnja i zavest, na sve što je Srpsko i čestito.
Препоручујем 21
Ђорђе
Слава Богу!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља