уторак, 28.03.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:46

Због дуга држави остају без њива

Прошле године Пореска управа пољопривредницима уручила 31 решење о принудној наплати доприноса
Аутор: Ивана Албуновићсреда, 11.01.2017. у 22:00
(Фото Танјуг)

Ференц Палашта из Бајмока крајем прошле године практично је остао без трећине породичног поседа. Шест јутара земље држава је ставила под хипотеку због дуга према ПИО фонду од 12.000 евра. Он и даље нема новца да плати доприносе, а дугови су у међувремену нарасли на око 15.000 евра. Гомила се камата као и великом броју малих пољопривредних произвођача у Србији што их ставља у безизлазну ситуацију.

Према Закону о пензијском и инвалидском осигурању, сваки власник пољопривредног газдинства (без обзира на величину поседа) мора да плати исту основицу за пензионо и здравствено осигурање од око 96.000 динара годишње. Било да има три или сто три кошнице, сто или само пет хектара земље.

Недавно је саопштено да је дуг газдинстава према држави достигао 90,8 милијарди динара. Пореска управа у међувремену почела је да шаље опомене о врсти и износу пореза због чега би многи дужници попут Ференца Палашта могли да остану без кућа и њива. Само прошле године Пореска је донела 31 решење пољопривредницима о принудној наплати. Како сазнајемо, за сада је донето једно решење о продаји земље као и једно о преносу земљишта у својину Републике Србије.

Како су за „Политику” рекли у Пореској управи, пољопривредници којима стигне опомена имају рок од пет дана да са Пореском управом расправе сва спорна питања.

– Према пољопривредницима немамо другачији третман у односу на друге пореске обвезнике када је у питању принудна наплата пореза – наводе у Пореској управи, додајући да предмети принудне наплате код пољопривредника могу да буду: покретне ствари, непокретности, новчана потраживања, зарада, односно пензија и готов новац.

Занимљиво је Милош Обреновић још 1836. указом забрањивао да се сељаку одузму дом, земља, стока и средства за рад на име дуга, а да су данас пољопривредни произвођачи у потпуно истој позицији као и остали „порески обвезници”.

Влади Србије пре две године поднета је петиција са две хиљаде потписа незадовољних пољопривредника. Пољопривредници су се обраћали за помоћ свим надлежним инстанцама, предали налазе судског вештака, који је проценио колики је приход по хектару што би могао да буде и један од кртеријума за плаћање доприноса. Надлежнима је такође предочено да у суседним земљама пољопривредници који имају до 15 хектара могу, али не морају, да плаћају доприносе.

Пре годину дана најављено је да ће због свих нелогичности прописа Закон о ПИО фонду бити промењен. Оформљена је и радна група која треба да утврди нове критеријуме по којима ће пољопривредници плаћати доприносе. Помињана је могућност да ће се обавезе разрезивати сразмерно величини поседа. Измена закона је и даље у фази најаве.

– У сарадњи са Министарством пољопривреде, у оквиру планираних измена Закона о ПИО, анализирају се различите варијанте обухвата осигураника пољопривредника које би биле најреалније у односу на економске могућности пољопривредника. Прецизно дефинисање обухвата осигураника пољопривредника услов је за превазилажење многих проблема из праксе – кажу у Министарству за рад и запошљавање.

Министар пољопривреде Бранислав Недимовић недавно је рекао да је велики број пољопривредних газдинстава, дужника по основу доприноса за пензијско осигурање са енормним дуговањима „затечено стање”.

– Тешко је разумети како су обавезу уплате исте висине доприноса за пензијско осигурање имали власници пола хектара земље, као и они са 100 хектара – рекао је Недимовић.

Закон о ПИО од 2014. године омогућава да се доприноси за пензијско осигурање уплаћују за само једног члана породичног пољопривредног газдинства, што је раније била обавеза за све. То, међутим, није била олакшица за мале пољопривредне произвођаче. Ипак помиње се да чак и да Закон о ПИО буде измењен, дуговања не могу бити опроштена јер ће неплаћени доприноси бити препрека да остваре право на пензију.

Према званичним подацима тек сваки шести пољопривредник у Србији редовно плаћа доприносе за пензијско и инвалидско осигурање, а 175.440 њих дугује по 8.600 евра. Озбиљно је питање како ће већина њих успети да плати те дугове како би остварили право на пензију. Од 1999. до данас број пољопривредних пензионера је преполовљен са 481.000 на 200.000. Минимална пољопривредна пензија износи око 10.483 динара. 


Коментари44
22340
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mile
E moji Srbi , -Kultura, - Svest/Savest, -Karakter i moral , -Lojalnost prema dobru, naciji i drzavi , -Sposobnost za sve predhodno navedeno je potrebno za uspeh. Srbi unistavaju svoju buducnost ,uspesnije od onih koji to zele da urade Srbima?Srbi ako s ecne opamete i kolektivno/u vecini/ i pojedinacno , i ne preuzmete ispravne korake i postupke , oduzecete sansu buducim generacijama Srba da jacaju srpsku naciju i drzavu .
Dusan Petrovic
Pa ovo je direktno genocidni akt; ovakvi "zakoniti postupci" ljude teraju direktno u grob! Gde taj covek da ode kad mu pootimaju sve?! Od cega da zivi??? Pa, valjda treba da ga subvencionisu, a ne mrcvare do smrti! Strasno! Strasno!!
Peđa
Turci vratite se. Vi ste uzimali samo 10% !!!
Seljak bez zemlje
Vlastodršcima je najlakše, poštenom seljaku,dizati porez i time mu zabraniti da umre dok ne plati dugove.Stoga se mnogi pitaju,zašto ljudi beže iz sela u gradove i zašto gazdinstva propadaju nezaustavljivo?Dok mi bespotrebno uvozimo strane proizvode koje i sami možemo da proizvedemo.Ovaj prilog je najbolji odgovor.
Zoya T
Nadam se da administrator nece ovo baciti u kos. Ovo je lopovluk, harac, ili u novijem zargonu demokratska otimiacina ili globalizacija.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља