понедељак, 27.02.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:02

Предаторски часописи у лову на научнике

Центар за промоцију науке објавио електронску верзију књиге на српском језику о томе како да се последипломци и њихове старије колеге снађу у свету научног издаваштва, чија правила диктирају приватне, углавном америчке компаније
Аутор: Сандра Гуцијанпетак, 13.01.2017. у 09:10
(Фото Д. Јевремовић)

Да ли је могуће написати и одбранити докторску тезу за мање од годину дана? Научници одречно климају главом и кажу да су потребне године истраживања, нарочито ако се уз рад на тези и ради, а велика препрека је и публиковање радова у међународним часописима.

Како би помогли младим научницима, али и старијим колегама, да се што лакше снађу у свету научног издаваштва, чија правила диктирају приватне, углавном америчке компаније, Центар за промоцију науке недавно је објавио електронску верзију књиге „Увод у објављивање научних публикација” Андреаса Екснера.

– Издавач је дозволио да објавимо електронско издање на српском језику, јер смо желели да буде доступно свим истраживачима. Ово није упутство како да се напише рад, већ како да се снађу у свету научног издаваштва, јер им од тога зависи напредовање у каријери – каже за наш лист уредник у ЦПН Иван Умељић и додаје да је чињеница да има неколико великих комерцијалних кућа које контролишу свет издаваштва.

Како објашњава, овај приручник даје објашњење и за многе збуњујуће изразе или скраћенице, попут „импакт фактор”, „ISI часопис”, „Web of Science”, или „рангирање”.

На сајту ЦПН може се преузети комплетна књига о објављивању научних публикација, а у садржају може да се пронађе мноштво корисних информација почевши од издавачких кућа, трошкова објављивања часописа, преко начина рецензирања, начина слања рукописа до вредновања часописа, научника и институција.

И пре појаве овог корисног штива, Ректорски колегијум Универзитета у Београду препоручио је наставницима, истраживачима, сарадницима и студентима да, приликом припреме за објављивање научноистраживачког рада, провере стручни интегритет часописа у којем планирају да га публикују. Издавачи тзв, „предаторских” часописа не примењују адекватно рецензентски поступак, а једини критеријум за објављивање је уплата предвиђеног износа новца. Они обично увлаче ауторе у превару тиме што им обећавају брзо објављивање рада и дају лажне податке о свом „рејтингу”. Научнике „лове” рекламним порукама које шаљу електронском поштом.

Академик Душан Теодоровић, председник Одбора за универзитетско образовање САНУ, тврди да је барем једном у тзв. предаторским часописима радове објавило 59 професора Факултета организационих наука, 45 Факултета техничких наука, 31 са Техничког факултета у Зрењанину, 21 са Машинског факултета у Краљеву, 16 са нишког Медицинског факултета…

– Тројица наших младих колега, доказала су да је у таквим часописима могуће објавити буквално било шта: чак су се и потписали лажним именима и приложили фотографије на којима су маскирани перикама и лажним брковима. Рад је опонашао научни стил, чак је имао и графиконе, али је садржина била бесмислена и писана на „тарзан инглиш” језику. У фуснотама су на једном месту као референтни извор навели чак и цитат Проке Проналазача из „Политикиног забавника” – рекао је својевремено академик Теодоровић.

У публикацији „Наука у Србији 2010–2013”, коју је приредио Национални савет за науку, наведено је да су научници из Србије објавили  750 радова у предаторским часописима. Није познато да је било ко од тих аутора остао без научног звања или је трпео било какву последицу за превару. Постоје тврдње да су поједини аутори објављивали и по десетак радова у овим часописима. Рекордер је, кажу, научник са 17 спорних публикација.

Критеријуме за препознавање „предаторских” часописа и издавача најпрецизније је разрадио Џефри Бил, библиотекар са Универзитета у Колораду – Денвер, који се годинама бави прикупљањем и анализирањем података о оваквим часописима и издавачима и о томе актуелне информације објављује на свом блогу http://scholarlyoa.com.

Такође, један од актуелних трендова у домену преваре у академском издаваштву јесте израда фалсификованих интернет презентација које покушавају да се представе као презентације постојећих научних часописа. Часописи који постају жртве овакве отмице идентитета често немају издање на енглеском језику, или немају интернет презентацију, иако су индексирани у релевантним базама података часописа и поседују импакт фактор. Неопрезни истраживачи се доводе у заблуду, мислећи да рукопис предају реномираном часопису, а притом уплаћују средства фалсификаторима.


Коментари30
99227
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Veselin
Pobogu, ljudi, nijesu nam kriv predatorski časopisi, nego naši predatorski prpfesori, koji sjede u raznim ogrnima, nemaju radove u značajnijim časopisima, ali primjenjuju najstrože kriterijume za mlade profesore i doktorante. Nova mjerila su prepisana od "bratskih" susjednih ("naprednih") uzora... Kome to trebaju radovi u kojima se dokazuje da su ulice mokre kad pada kiša, kao i druge formalne besmislice? Proces debilizacije je snažno zahvatio našu naku. Pa ko je (do)pustio toliko množenje privatnih fakulteta, od kojih većina ne ispunjava propisane uslove? Sve domaći predatori...
IFFI
@ if zemun, Дописна наука DOPISIVANJE, N.N., DOPISIVANJE, Леона Хвала "Политици" на веома професионалном праћењу ситуације у нашој научној и академској заједници. Предаторски часописи, ПРЕДАТОРСКЕ конференције (њих нико не помиње), лажни докторати, плагијаризам и дописивање су само неки од наших проблема и утисак је међу обичним истраживачима да не постоји воља да се ти проблеми решавају. Међу истраживачима о силним аферама се све зна и ниједна се не разрешава. У "Винчи" са 300 истраживача, новчану годишњу награду за научни рад добија тазе докторица коју је ментор дописивао на све публикације групе. Тај исти ментор о трошку Министарства за науку води четри приправнице на предаторску (квази) конференцију, а стварности је то било двонедељно летовање на Тајланду, укупни трошак цирка 12000 евра. Расипају се средстава министарства и ником ништа.
mika
Cudimo se sto se nijedan problem srpske nauke ne resava. Pa odbori, saveti i ministarstvo su nam puni individua koji, kao ovaj vincanac, nase budzetske pare trose kako im se cefne.
Препоручујем 11
Шошана
Па то у Винчи је "шећерна водица" за институт Никола Тесла. Такве "научнице" у Тесли, без икаквих научних звања (мада га је једна стекла пре пар месеци после 15 година покушавња), по десетак пута обилазе Аустралију, Француску, летују у Португалији, наравно са директорима који покушавају да себи "набаве" др дипломе (наравно у Нишу или Чачку иако су дипломирали на ЕТФ-у у Београду)...
Препоручујем 12
Прикажи још одговора
Докторе, глава ме боле
У мојој, чачанској Гимназији, у четири одељења четвртог разреда имали смо само једног "Вуковца".(1965./1966.) Касније је тај "Вуковац"постаје доктор машинства, декан факултета и све оно што иде уз таквог паметног и доброг човека. Сећам се приче Светлане Бојковић, наше дивне глумице, која је те исте године била "Вуковац", међу СЕДАМ "Вуковаца" у Београду. Данас "Вуковци" полажу пријемне испите, а о докторима се прича у таблоидној штампи. Како оно кажу, ако хоћеш да их уништиш, прво удари на културу и образовање.
Дописна наука @ DOPISIVANJE
Предаторски часописи не би били предаторски када Министарство "науке" не би "наћеравало" (заиста се извињавам због употребљеног израза, али је крајње примерен поступцима наведеног Министарства) људе који се баве науком да МОРАЈУ (???!!!) да објављују своје радове у англосаксонским часописима са свога списка (???!!!). Уместо да се бави изградњом система квалитета науке и научне "супстанце", Министарство се понаша као макро (опет се извињавам на изразу, али је тако) који ради за наведене часописе. Резултат је маса "научних радова" који не вреде ничему и служе за напредовање нестручним и бескрупулозним КАДРОВИМА који са науком немају ама баш никакве везе. Посебно бизарно је управо "дописивање" имена "кадрова" на туђим радовима. Навешћу пример "професора" са једног од "најпрестижнијих" факултета БУ, који је тренутно у поступку избора за професора емеритуса, који у својој биографији наводи преко 400 научних радова, а да ни један једини није написао, већ је на свим - до једнога, "ДОПИСАН"!!!
Vladan
@Natalija... Tuzno ali tačno u slovo!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља