уторак, 25.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:56
ПОГЛЕДИ

Зашто је лечење грипа антибиотицима опасно

Имајте на уму да тиме уништавате не само свој имунитет, већ много више имунитет своје деце и потомака
Аутор: Исток Павловићсубота, 14.01.2017. у 09:15

Као и многи Срби, имао сам обичај да у фиоци држим неколико кутија антибиотика, за „недајбоже”. Сваке године, када би ме закачила епидемија грипа, и када бих пао у кревет, кренуо бих да их пијем. После неколико дана, антибиотици би учинили своје и био бих излечен. Све је то лепо, осим што сам недавно сазнао да моје излечење никада није имало никакве везе са антибиотицима. Не само да не утичу на грип, већ је узимање истих када нису потребни изузетно опасно.

Лекари већ годинама причају ове ствари, али очигледно информација не долази до људи. И код нас и у свету медији се већ годинама боре да подигну свест људи о овом проблему. Но, изгледа да постоји неки проблем у комуникацији.

Грип и прехлада су болести за које не постоји лек. Једноставно, не постоји. Већина оних шарених таблета за прехладу које се могу наћи у апотеци су плацебо пилуле са добрим маркетингом – осећамо се боље јер смо „попили неки лек” и предузели нешто поводом наше болести. Но, испијање тих шарених пилула са лепим рекламама није страшно – осим што шкоди нашем новчанику. Испијање антибиотика је далеко опасније.

Антибиотици су направљени за лечење бактеријских инфекција, а грип и прехлада су вируси. Вируси и бактерије немају никакве сличности, осим што су и једни и други невидљиви и ситни. Узимањем антибиотика онда када телу нису потребни, доприносимо стварању такозване резистенције на антибиотике, и временом они све мање делују, не само на нас, већ на целу популацију. Ово је озбиљан проблем, и ако се ово безбрижно испијање антибиотика настави, предвиђања су да ће у будућности десетине милиона људи сваке године умирати од давно искорењених болести, јер бактерије постају све отпорније и навикавају се на антибиотике.

Стотине нових студија показале су да витамин Це нема апсолутно никаквог утицаја на грип и прехладу

У Србији су антибиотици третирани здраво за готово. Држе се у фиоци, поред аспирина и кафетина, и пију се чим крене температура и нека мало јача прехлада која нас обори. Међутим, у неким државама лекари и медији су успели да промене свест грађана о антибиотицима. Ово сам приметио када сам отишао на пут у Америку. Као и сваки Србин, понео сам са собом три кутије антибиотика. Када су то видели моји пријатељи, који тамо живе, били су у шоку: „Зар и ти? Зашто, побогу, сви ви који долазите из Србије носите са собом те антибиотике, као да живите у пећинском добу!”

Причајући с људима, схватио сам да је тамо свест грађана о злоупотреби антибиотика неупоредиво већа. Има и тамо људи који покушавају да „лече” грип антибиотицима, али много мање него код нас. То је био тренутак када сам схватио да све време живим у заблуди око овог чудесног лека.

Јер, то је заиста чудесан лек. Пре мање од сто година људи су умирали од бактеријских болести за које данас нико и не зна, само захваљујући антибиотицима. Бактеријске болести су биле главни узрок смрти, као што је то данас канцер. Још увек су живе неке прабаке и прадеде који могу да нам потврде да је то истина. Проналазак антибиотика у то време је био као када би данас неко пронашао лек против рака. Но, људи се увек врло кратко радују лепим вестима и брзо на њих забораве. Тако су антибиотици у року од 50 година променили имиџ, од чудесног лека на који се гледа са страхопоштовањем до обичне досадне пилуле која се третира исто као чај или врућа супа.

Постоји још једна велика заблуда око лечења грипа, а она се зове витамин Це. Стотине и стотине нових студија показале су да витамин Це нема апсолутно никаквог утицаја на грип и прехладу. Главни кривац за ову заблуду је Линус Паулинг, једини научник у историји који је добио две Нобелове награде. Линус је био звезда медија, најутицајнији научник на свету. Крајем седамдесетих година постао је опседнут витамином Це. Ишао је по телевизијама и манично говорио како је то универзални лек за све болести, чак и за рак (од кога је на крају и преминуо). Ово лудило за витамином Це које је Линус произвео траје и дан данас. Испијање витамина Це када смо болесни није ништа друго до одјек из прошлости, одјек погрешне идеје некада цењеног научника, који је пред крај свог живота мало „изгубио компас”.

Но, вратимо се на антибиотике, јер је њихово погрешно коришћење далеко опасније. Ја нисам лекар, стога питајте њих шта мисле о овоме, а све ово можете пронаћи и на сајтовима званичних медицинских институција. И сигуран сам да ће многи људи, чак и након овог текста, следећи пут кад се разболе помислити „ипак ћу узети антибиотик, за сваки случај”. Имајте на уму да тиме уништавате не само свој имунитет, већ много више имунитет своје деце и потомака.

Факултет за медије и комуникације


Коментари69
02e2a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nedovoljna obavestenost
Autor je pogresno shvatio stalna upozorenja lekara da se grip ne leci antibioticima. Nije se dovoljno informisao, a to je da to ne vazi u svim slucajevima. Da postoje rizicne grupe, stari, hronicni bolesnici, itd. kao i oni za koje se utvrdi da je usled slabljenja imuniteta nastupila bakterijska infekcija. U svim tim slucajevima se daju antibiotici. Koji, kada, koliko - to lekar odlucuje.
Jasmin
Kako ce lekar u drzavnom domu zdravlja da prepozna da li sam vec dobio bakterije ili ne a dosao sam zbog kasljanja i prehlade .Ne secam se da se uzimaju brisevi iz grla u domu zdravlja a ni parametar iz krvi koji pokazuje da li imate bakterijsku ili virusnu infekciju ? .
АМ
Да ли је ово исти онај човек који нам је сугерисао да треба да гласају они људи који се "разумеју" у демократију? Сад смо начисто, господин је - медицинар, иначе се не би усудио да пише о стварима ван струке. Текст болује и од негативних стереотипима о Србима увијеним у лоше вицеве типа "три кутије антибиотика у фиоци"...
Samo citateljka
@Stari Znanac Gospodine ,sem sto ste stari znanac trebali bi ovde svi ipak da znamo sta ste po struci jer ipak diskutujete o strucnim stvarima .
Stari Znanac
Ja sam lekar. "Politika" je objavljivala moje tekstove - dok nije otkrila da ne "pripadam" establismentu. Ovakav tekst, Istoka Pavlovica, mada veoma lepo napisan, sadzi nedostatke zbog kojih bi autor i "Politika" mogli kasnije biti optuzeni od strane pacijenata koji po njegovom savetu ne bi uzeli antibiotik , a potom dobili, u toku bolesti, komplikacije opasne po zivot ili cak umrli (a po medicinkom znanju bi "morali" da imaju antibiotike preventivno i da o tome budu obavesteni). Slicni procesi su uobicajeni na razvijenom Zapadu. Zapad ima mnoge nedostatke, ali i neke prednosti. Zacudjujuc je da obrazovani ljudi, kao i sam gospodin Istok Pavlovic i mnogi komentatori, to ne uvudjaju i onda kad im je dovoljno objasnjeno.
Препоручујем 8
Ludi Toma
Slobodno piti antibiotik "Amoxycillin", 50 mg, a ludi ga zove po skraceno Amoxil, tri puta na dan ali mora da popijete sve 20 tablete u pakovanju. Jos prvog dana osetite da se osecate bolje. A kada popijete sve 20 tablete videcete da grip vam prosao. Ja ovako radim i sam zadovoljan. A neki sto vam kazu da antibiotic vam skodi za imuni system te kvazi lekari vas lazu.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља