Од нашег сталног дописника
Бањалука – Хрватској председници Колинди Грабар-Китаровић, као и политичком Сарајеву, могу поручити да се никада нисам петљао у њихове празнике, па то исто очекујем од њих и када је реч о нашим прославама, јер није њихово да се у то мешају, рекао је Младен Иванић, председавајући Председништва БиХ у разговору за „Политику”.
На питање да ли очекује покушај интервенције високог представника због ангажмана Трећег пешадијског пука Оружаних снага БиХ, који се у Бањалуци нашао по његовој директиви, посебно јер се о томе огласио и НАТО, Иванић каже да у ту могућност не верује и напомиње да све што се у Бањалуци десило 9. јануара јесте у складу са законом и ланцем командовања.
„Члан Председништва БиХ има право на почасну јединицу. Упознао сам с тим Министарство одбране БиХ које није могло ништа друго него дати сагласност, што је и урадило”, рекао је он.
Српском народу, подвлачи Иванић, нико не може оспорити 9. јануар, наводећи како је еуфорија поводом покушаја да се Дан републике укине потпуно безуспешна јер тренутно важећи Закон о Дану РС, из октобра прошле године, нико није оспорио.
„Толико о тој нетачној причи како је тај празник тобож неуставан.”
Појаснио је како је реч о важећем закону, усвојеном у нормалној процедури, који на посебан начин дефинише 9. јануар.
„Власти у РС су тим законом, на начин на који су мислили да треба, спровеле одлуку Уставног суда БиХ. Ако неко сматра да он није добар, нека поново покрене процедуру оспоравања. Па ако се и то деси, опет ћемо донети закон, променити реч или две, али опет задржати 9. јануар као празник. И тако ћемо се натезати наредних педесет година”, каже Иванић.
Јесу ли власти у РС добро решиле то питање новим законским решењем?
Можда бих га и мало директније дефинисао. Задржао бих обавезност и све остале одредбе, али би формулација била дан оснивања РС, па самосталности, слободе... Али људи у Сарајеву напокон морају да схвате да није нормално и прихватљиво да припадници једног народа одређују другом народу које дане ће да прославља. Свако ко мисли да то може урадити у БиХ, делује против БиХ. Зато оспоравање Дана РС представља највећи удар на БиХ.
Јесте ли ви први члан Председништва БиХ који је то урадио?
Не, то је заправо уобичајена пракса. Председништво БиХ није заседало ни када је Бакир Изетбеговић затражио почасну јединицу Другог пука (који баштини традицију Армије БиХ) да се построји приликом полагања венаца на мезарје Алије Изетбеговића. Сматрао сам да је то природно, а сасвим је нешто друго да ли ја то волим или не. Никаква сагласност за то није тражена и зато ћу се жестоко супротставити покушајима да се српском народу исто оспорава. Зато сам миран и уверен да сам урадио праву ствар. То се уосталом види из реакција, изузев острашћених бошњачких интелектуалаца, и немате друге реакције. Јако сам захвалан великом делу кључних официра из свих народа који су поштовали мој законити захтев.
Валентин Инцко реаговао је ставивши у исту реченицу НДХ и прославу 9. јануара, па сте најавили прекид сарадње до извињења. Хоћете ли истрајати, знајући да је из ОХР-а поручено Влади РС да је сарадња обавеза из Дејтона?
Не разумем зашто је Инцку проблем да каже две реченице: да није имао намеру да пореди, а ако је то неко доживео као поређење, да се извињава. С обзиром на то да он то не жели, немам намеру комуницирати с њим. Нека ме тестира. Двапут годишње заседа Савет за спровођење мира у БиХ, ако Инцко буде тамо, никог из мог кабинета тамо неће бити, уколико не дође до минималног људског извињења.
Да ли се нешто побољшало откако сте упозорили да Бошњаци држе кључ опстанка БиХ и да се не може довека водити политика да се Срби криве и терају на уступке.
На боље се ништа није променило, напротив. Ствари су постале горе. У том периоду дошло је до прегласавања поводом пописа становништва, оспорен је Дан РС. Стога је данашње време лошије од ионако лошег периода од пре годину дана. А то се десило јер су Бошњаци настојали по сваку цену да дисциплинују Србе. То је узалудан посао, немогуће. За БиХ је боље да се то не ради.
Како видите будућност БиХ, има ли претњи миру на шта многи упозоравају?
Раније сам био већи оптимиста. Ући ћемо у некакву техничку фазу. Амбијент је доста лош и не видим шта би га могло поправити. Претњи миру мислим да неће бити јер грађани БиХ више не желе рат, немају ни чиме ратовати. Не видим ни шта би се тиме добило. Ако неко мисли да тиме може укинути РС, нема од тога ништа. Такође ни приче о независности РС не би наишле на неку подршку, ни у Београду јер би се Србија тиме одрекла Косова и Метохије. Зато на те приче не треба превише губити време.
Колико политички популизам диктира односе у БиХ, јер многи верују да су трвења политичарима важнија од интереса грађана и народа који се још није опоравио од рата, а већ се гура у нове сукобе.
Мислим да нам сукоби не требају. Њима нико ништа не може добити. Популизам зарад гласова јесте присутан, али није то комплетна слика, има ту доста и идеологије, политичких уверења. Уистину није све у пукој борби за гласове, јер добар део политичких елита у Сарајеву заиста мисли да Републику Српску треба укинути. А то није само куповина гласова, већ политичка идеологија присутна од деведесетих. На то се мора одговарати довољни чврсто.
А да ли се понекад можда велике теме користе и да „нахране народ”?
Добрим делом јесте и тако, али заиста не бих занемаривао проблем постојања идеологије. Али, наравно да се тиме помогне политичким елитама да занемаре рецимо питања зашто су плате у РС мање и биће још мање. Кад се подигну тензије и смањења плата пролазе без икаквог проблема. А реч је о великом удару на стандард. Стање уопште није добро, па тензије свакако помажу да се то заборави. Мој однос с председником РС такав је да нисмо истомишљеници, посебно кад је реч о стварима унутар РС. Ту је веома много корупције, недостатка економске визије, расипања и бахатости дела политичке структуре која мисли само на себе. Али кад су интереси РС угрожени, сарађиваћу с Додиком.
Како уопште у ситуацији толиког неслагања функционише Председништво БиХ?
Тако што се појављују кризе које никад нису биле проузроковане мојим одлукама. Никог нисам прегласао. Нисам прегласавао око пописа, укидао празнике које слави Федерација БиХ. Други су то радили. Бићу увек позитиван, али ћу бити тврд кад немам друге алтернативе да одговорим на провокације.
Неки су хрватски аналитичари из БиХ динамику сукоба описали овако: српско-бошњачки односи у БиХ имају своју устаљену рутину – из Сарајева се крену оспоравати права Републике Српске, онда Бањалука крене објашњавати због чега ће Српска напустити БиХ и тако укруг. Је ли то исправно запажање?
Има ту доста истине. Има снага у РС које заговарају сепаратизам и без провокација из Сарајева. Али немају аргументацију без потеза бошњачких политичара. Као опозиција у РС супротстављали смо се референдуму о Суду и Тужилаштву БиХ, јер није било циља и визије, нисмо знали шта дан после. Али нисмо могли бити против референдума о Дану РС јер је за то аргументацију дао Бакир Изетбеговић, тражећи да се тај празник укине. Кључни извор нестабилности није Српска већ покушај да нам се забрани прослава дана који нам је важан и сматрамо да треба да га славимо. То код Срба никад неће проћи. Надам се да ће то Сарајево схватити. Као што ми се чини да је добар део међународне заједнице то схватио, па сада о томе говори с много више опреза.
Све су чешће процене западних аналитичара да је ситуација у БиХ осетљива, помињу се и неке поделе, нове границе, а све се то дешава док гледамо промене у свету за које само пре годину или две не би могли ни помислити да ће се десити. Како то све видите, и колико заправо кошта мир у БиХ?
Мислим да је уређење које тренутно имамо на Балкану важеће сигурно у наредних двадесет година. Не верујем у неки велики заокрет у наредном периоду. Не видим ко би то обезбедио. Морала би постојати велика сагласност свих кључних међународних актера, а тога нема. Нема ни сагласности земаља у региону о другачијој прекомпозицији. Стога је то тема о којој је данас непотребно разговарати. А шта ће бити за петнаест или двадесет година, нико од нас не зна. То ће зависити од политичких прилика, од односа унутар сваке од земаља, генералне ситуације у региону. Те бомбастичне најаве су више скретање пажње на ауторе него што су реалне. Нама је у наредних двадесет година живети и радити у оквиру овога што имамо. Интерес српског народа је да чува своје институције у оквиру БиХ и да их јача. И да покаже спремност да гради БиХ. А ако у њој буде проблема онда да не испадне да је то због српске грешке. Посебно јер кључни проблем БиХ нису односи Сарајева и Бањалуке, већ односи Хрвата и Бошњака, у Федерацији БиХ. Зато Бањалука често пуким речима и непотребно преузима одговорност за бројне лоше односе у Федерацији БиХ.
Мада ни односи Срба и Бошњака нису идеални.
Наравно, нису идеални, али ми имамо своје институције и ту не може бити промена. Треба жестоко да реагујемо кад смо дирнути, али чини ми се да понекад и из Бањалуке имамо реторику без садржаја.
Шта је с вашом иницијативом за трилатерални састанак Србија, Хрватска, БиХ?
Није наишла на реакцију ни у Београду ни Загребу, иако мислим да би била корисна. Забринут сам због лоше реторике каква није постојала уназад десет година. Уверен сам да ће се кад-тад нека комуникација морати успоставити, волео бих да то буде што пре. Што се ређе састајете речи постају све јаче.
Долазак Томислава Николића у Сарајево?
Очекујем долазак председник Србије, не видим ниједан разлог да се то не деси, а уверен сам да ће до посете доћи и да треба да дође. Биће то значајан искорак јер на том нивоу подуго нисмо имали озбиљнију посету.
